U ustavima ve\u0107ine evropskih demokratija spominje se nacija \u010dije postojanje oli\u010dava istorijski, kulturni i politi\u010dki identitet pojedine dr\u017eave, zbog \u010dega ovu \u010dinjenicu ne smijemo zaboraviti kada isti\u010demo potrebu imenovanja crnogorskog naroda u prvom demokratskom ustavu nezavisne Crne Gore. <\/p>\n
Pi\u0161e: Rade Bojovi\u0107\/Matica<\/strong><\/em><\/p>\n Ustavni sistemi modernih evropskih dr\u017eava okupljenih u Evropskoj uniji i Savjetu Evrope temelje se na politi\u010dkim idejama liberalne demokratije. Politi\u010dko i ustavno-pravno afirmisanje modela gra\u0111anske dr\u017eave, uz nekoliko izuzetaka<\/a>[1], postalo je konstitucionalno pravilo u evropskim demokratijama. Stare zapadnoevropske demokratije i nove postkomunisti\u010dke evropske dr\u017eave, dijele uvjerenja u pogledu ustavne favorizacije ljudskih i gra\u0111anskih prava i politi\u010dkog sistema u kojem legitimna vlast pripada gra\u0111anima. Današnja Evropa, nakon traumati\u010dnih istorijskih iskustava sa ekstremnim nacionalizmom i rasizmom i komunisti\u010dkom utopijom, nije naklonjena idejama o politi\u010dkim ure\u0111enjima u kojima bi se vlast konstituisala na principu etni\u010dkog ekskluzivizma. Tamo gdje postoje izuzetci radi se o "teškim" politi\u010dkim nagodbama, do kojih je po pravilu došlo uz pritisak me\u0111unarodne zajednice i kao rezultat višegodišnjih konflikata.<\/a>[2] Savremena evropska politika, iako suo\u010dena sa oja\u010danom politizacijom nacionalnog identiteta<\/a>[3] i strahom od prebrze integracije<\/a>[4], ipak shvata nu\u017enost preoblikovanja i modernizacije evropskog politi\u010dkog i ekonomskog prostora. Evropa dr\u017eava-nacija ne\u0107e uskoro nestati, ali postaje sve jasnije da zajedni\u010dki interesi nala\u017eu tra\u017eenje ravnote\u017ee izme\u0111u razli\u010ditih nacionalnih i kulturnih identiteta, daljih evro-integracija i postulata savremene liberalne demokratije. O\u010digledno je da bi ignorisanje razli\u010ditih modaliteta prava nacije na samoodre\u0111enje bilo neproduktivno, ali je tako\u0111e lakomislena politika koja bi potcijenila autoritarne i autarki\u010dne sklonosti svakog nacionalizma. <\/p>\n \u010clanice Evropske unije, izuzimaju\u0107i specifi\u010dnost belgijske dr\u017eave,<\/a>[5] jedinstvene su u svom zalaganju za politi\u010dki sistem koji \u0107e omogu\u0107iti punu afirmaciju gra\u0111anskih i ljudskih prava i – koji \u0107e poštovati na\u010delo demokratske vladavine koje podrazumijeva da su gra\u0111ani oni koji biraju parlament i vladu. Ovakav politi\u010dki stav eliminiše vlast koja bi primarno proizilazila iz nacionalnog ili nekog drugog kolektiviteta i istovremeno afirmiše model gra\u0111anske dr\u017eave,<\/a>[6] saglasno ideji demokratske vladavine i liberalnom politi\u010dkom individualizmu. <\/p>\n Istovremeno, kada se spominju nacionalna prava, etni\u010dki ili kolektivni identiteti, ustavotvorne vlasti evropskih dr\u017eava se uglavnom opredjeljuju izme\u0111u "tvrdog" gra\u0111anskog modela koji pitanje nacionalnih osje\u0107anja i identiteta smješta u privatnu sferu ili izmješta iz ustava i prete\u017enog "mekog" modela kojim se pokušava zadr\u017eati minimum nacionalnog samoodre\u0111enja. One dr\u017eave koje su izabrale tvr\u0111i gra\u0111anski koncept u svojim ustavima ne spominju vladaju\u0107u (istorijsku\/mati\u010dnu\/dominantnu\/dr\u017eavotvornu) naciju, pri \u010demu je o\u010digledno da se uglavnom radi o zemljama koje su izrazito nacionalno homogenizovane i koje nijesu optere\u0107ene etni\u010dkim konfliktima.<\/a>[7] U ovim slu\u010dajevima, ustavom se naj\u010deš\u0107e ne definiše ni slu\u017ebeni jezik, niti odre\u0111uju dr\u017eavni simboli, ve\u0107 se to prepušta posebnim zakonima. <\/p>\n S druge strane, najve\u0107i dio evropskih dr\u017eava (uklju\u010duju\u0107i i \u010dlanice EU), izabrao je "mekši" model gra\u0111anske dr\u017eave<\/a>[8] koji podrazumijeva odgovaraju\u0107e apostrofiranje ili imenovanje nacije koja istorijski, politi\u010dki i kulturno determiniše pojedinu dr\u017eavu. Ovakvo rješenje obi\u010dno obuhvata "minimalisti\u010dki" napor koji je dominantno iskazan u preambulama pojedinih ustava gdje se naglašava istorijska ili savremena veza izme\u0111u nacije i dr\u017eave. Me\u0111utim, postoje i primjeri izrazitijeg isticanja spone izme\u0111u nacionalnog identiteta i novog ustavnog poretka, pri \u010demu i u ovom slu\u010daju prednja\u010de periferni evropski regioni (Balkan, Baltik).<\/a>[9] Ali, valja primijetiti da se u tim slu\u010dajevima uo\u010dava sna\u017eniji prizvuk nacionalnog samoodre\u0111enja jer su sasvim o\u010digledna istorijska iskustva sa susjednim imperijalizmima i agresivnim pijemontisti\u010dkim ambicijama. Tako\u0111e, kod ustava koji prerefiraju odre\u0111ene refleksije nacionalnog samoodre\u0111enja primjetno je da se kroz ustavne odredbe definiše i pitanje dr\u017eavnog jezika i dr\u017eavnih simbola.<\/a>[10] U nekim slu\u010dajevima, što je svakako izuzetak u sekularnoj evropskoj politici, u pojedinim ustavima se isti\u010de i društveni\/politi\u010dki zna\u010daj preferiraju\u0107ih vjerskih zajednica.<\/a>[11] <\/p>\n Da zaklju\u010dimo, prete\u017eno rješenje u komparativnoj ustavno-pravnoj praksi favorizuje politi\u010dku vezu izme\u0111u dr\u017eavotvorne i istorijske nacije i dr\u017eavnog ustava, ali na na\u010din koji ne dezavuiše ideju gra\u0111anske dr\u017eave niti promoviše nacionalnu diskriminaciju gra\u0111ana kao nosilaca politi\u010dkog suvereniteta. U ovom slu\u010daju nacija nije zaboravljena, ali se prevashodno radi o potrebi da se zaštiti istorijski, kulturni i politi\u010dki identitet nacije i pitanje nacionalnog samoodre\u0111enja svede na demokratsko pitanje. Ovo istovremeno zna\u010di da ustavno imenovanje istorijske\/dr\u017eavotvorne nacije ne predstavlja osnov za formiranje nacionalisti\u010dkog politi\u010dkog sistema. Tako\u0111e, pitanje nacionalnog samoodre\u0111enja u najvišem pravnom aktu, što pokazuju ustavi evropskih dr\u017eava, od posebnog je zna\u010daja za male evropske narode, pogotovo ako imamo u vidu istorijska imperijalisti\u010dka i asimilatorska iskustva. Za male narode, koji su u teškim istorijskim okolnostima sa\u010duvali svoj identitet i stvorili svoje nacionalne dr\u017eave, sasvim je razumljivo da u izmijenjenim me\u0111unarodnim uslovima (dominacija liberalne demokratije i globalisti\u010dkog kapitalizma) pokušaju o\u010duvati minimum garancija za svoj politi\u010dki i kulturni opstanak i razvoj. <\/p>\n Na kraju, isti\u010demo da je i savremena me\u0111unarodna teorijska misao o naciji, odnosu nacije i dr\u017eave, ideologiji nacionalizma i problemima nacionalnog identiteta, tako\u0111e aktuelizovala probleme koji proizilaze iz ignorisanja, traljavog rješavanja ili ekstremizovanja nacionalnog pitanja.<\/a>[12] Ove socio-politi\u010dke i pravne rasprave su naro\u010dito bitno za savremene evropske dr\u017eave, njihove me\u0111usobne odnose i perspektivu evropskih politi\u010dkih i ekonomskih integracija. Tragi\u010dno istorijsko iskustvo, svje\u017ei ratovi na Balkanu motivisani etni\u010dkim nacionalizmom, kao i još uvijek prisutne nacionalne tenzije u pojedinim djelovima Evrope, dovoljan su razlog da politi\u010dko i kulturno razumijevanje nacije bude u fokusu ozbiljne politike i moderne socio-politi\u010dke i ustavno-pravne misli. <\/p>\n II Nacionalno samoodre\u0111enje u ustavima <\/strong>zemalja ex-Jugoslavije<\/strong><\/p>\n Kada su u pitanju zemlje ex-Jugoslavije bez izuzetka je prisutno ustavno apostrofiranje nacionalnog samoodre\u0111enja istorijskog\/dr\u017eavotvornog naroda.<\/a>[13] Sve bivše jugoslovenske republike u preambulama svojih ustava naglašavaju vezu izme\u0111u dr\u017eave i (istorijski) konstitutivnog-dr\u017eavotvornog naroda, pri \u010demu se uo\u010davaju razlike samo u pogledu tvrdo\u0107e ili elaboracije pojedinih rješenja. Osvrt na pojedina ustavna rješenja u zemljama bivše Jugoslavije omogu\u0107ava da se bolje razumije istorijsko naslje\u0111e,<\/a>[14] ali i shvatanje savremenog konstitucionalizma iz ugla aktuelnih politi\u010dkih i nacionalnih interesa ju\u017enoslovenskih naroda. <\/p>\n Slovenija je u preambuli svog ustava iz decembra 1991.god. ali i u normativnom dijelu<\/a>[15] istakla fundamentalno i neotu\u0111ivo pravo slovena\u010dkog naroda na samoopredjeljenje. Istovremeno, u preambuli ustava se naglašava istorijska borba za nacionalnu emancipaciju Slovenaca putem potvr\u0111ivanja nacionalnog identiteta i stvaranja sopstvene dr\u017eave. Naravno, sve ovo ne dovodi u pitanje gra\u0111anski koncept slovena\u010dke dr\u017eave u kojoj o vlasti odlu\u010duju gra\u0111ani, pritom poštuju\u0107i na\u010delo tripartitne podjele vlasti (stav 2. \u010dlan 3. Ustava). <\/p>\n Hrvatski ustav<\/a>[16] sadr\u017ei dugu preambulu koja se dominantno odnosi na istoriju hrvatskog naroda sa završnim napomenama koje se ti\u010du savremenih politi\u010dkih opredijeljenja Republike Hrvatske. Preambula sadr\u017ei klju\u010dne istorijske doga\u0111aje u Hrvatskoj sa ciljem potvr\u0111ivanja dr\u017eavotvornosti i dugog trajanja hrvatskog naroda. Ono što je specifi\u010dno u preambuli hrvatskog ustava je definisanje Republike Hrvatske kao nacionalne dr\u017eave hrvatskog naroda. Hrvatski ustav je osoben i po tome što ignoriše pojam gra\u0111anina i preferira pojam dr\u017eavljanina. Vlast u Hrvatskoj pripada narodu, pri \u010demu se narod definiše kao zajednica slobodnih i ravnopravnih dr\u017eavljana.<\/a>[17] Koncept nacionalnog samoodre\u0111enja u hrvatskom ustavu spada u "tvr\u0111a" rješenja i ilustrativan je u pore\u0111enju sa odredbama ustava drugih evropskih zemalja. Ipak, ovim konceptom nacija nije suspendovala gra\u0111ane (dr\u017eavljane) kao nosioce politi\u010dkog suvereniteta. <\/p>\n Ustav Bosne i Hercegovine<\/a>[18] jedini spada u konstitucije u kojima se politi\u010dka vlast formira putem dominantne participacije tri naroda prilikom izbora pojedinih organa vlasti. Bošnjaci, Srbi i Hrvati kao tri konstitutivne politi\u010dke nacije odlu\u010duju o upravljanju zemljom \u010dime je marginalizovana politi\u010dka uloga gra\u0111anina. Duh ovog ustava favorizuje nacionalni princip na uštrb gra\u0111anskog principa i predstavlja primjer konstituisanja etni\u010dkog politi\u010dkog sistema. O\u010digledno je da je ustavni okvir BiH pravo na nacionalno samoodre\u0111enje spojio sa politi\u010dkim suverenitetom \u010dime je ova dr\u017eava svoju sudbinu dugoro\u010dno vezala za dominantan uticaj nacije i nacionalisti\u010dkih osje\u0107anja u politi\u010dkom \u017eivotu i dr\u017eavnoj politici.<\/p>\n Srbija se u svom nedavno donesenom ustavu<\/a>[19] tako\u0111e opredijelila za ja\u010du varijantu nacionalnog samoodre\u0111enja. Pored toga što je u preambuli novog srpskog ustava istaknuta dr\u017eavotvornost srpskog naroda, u \u010dlanu 1. Ustava je eksplicitno re\u010deno da je Republika Srbija dr\u017eava srpskog naroda i svih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive. Me\u0111utim, ovakav pristup nije eliminisao gra\u0111anski koncept vlasti, obzirom da politi\u010dka suverenost poti\u010de od gra\u0111ana i vezana je za politi\u010dku volju gra\u0111ana.<\/a>[20] Ipak, i u ovom slu\u010daju se radi o potenciranju nacionalnog duha u novom dr\u017eavnom ustavu. <\/p>\n Makedonija je u preambuli svog ustava izabrala rješenje koje je identi\u010dno hrvatskom ustavu, tako da Makedonija kao suverena dr\u017eava predstavlja nacionalnu dr\u017eavu makedonskog naroda. Tako\u0111e, u preambuli se naglašava i kulturno, duhovno i dr\u017eavno naslje\u0111e makedonskog naroda. Ipak, u \u010dlanu 2. Ustava politi\u010dki suverenitet pripada gra\u0111anima, pri \u010demu je istaknuto da gra\u0111ani Makedonije (\u010dlan 4.) imaju makedonsko dr\u017eavljanstvo. Na ovaj na\u010din je i status makedonskog naroda, mutatis mutandis<\/em>, ure\u0111en kao u srpskom, hrvatskom i slovena\u010dkom ustavu. <\/p>\n O\u010digledno je da ustavi zemalja bivše Jugoslavije spadaju u konstitucionalne akte u kojima je sna\u017enije izra\u017eena simboli\u010dka i politi\u010dka uloga nacije iako je politi\u010dki suverenitet u rukama gra\u0111ana (izuzimaju\u0107i BiH specifi\u010dnost). U tom pogledu, ovi ustavi su najbli\u017ei rješenjima koja su prisutna u postsovjetskim republikama i dr\u017eavama isto\u010dne Evrope, odnosno u zemljama koje nastanjuju manji evropski narodi. Svaka pedantnija analiza ustava ubjedljive ve\u0107ine postkomunisti\u010dkih dr\u017eava pokazuje u kojoj mjeri je nacionalni identitet i dalje va\u017ean za sve ove zemlje. Iako su se opredijelile za višestrana\u010dku demokratiju i gra\u0111anski politi\u010dki sistem postkomunisti\u010dke dr\u017eavne zajednice i dalje smatraju politi\u010dki relevantnim pitanje nacionalnog samoodre\u0111enja, što se sna\u017eno uo\u010dava i u njihovom svakodnevnom politi\u010dkom \u017eivotu. <\/p>\n III Crnogorska nacija u novom ustavu[21]<\/strong><\/p>\n U preambuli još uvijek va\u017ee\u0107eg ustava Crne Gore iz 1992. god. jasno je istaknuta istorijska dr\u017eavotvornost crnogorskog naroda.<\/a>[22] Istovremeno, ovim ustavom, u duhu diskontinuiteta sa prethodnim ustavotvornim rješenjima, politi\u010dka suverenost je pripala gra\u0111anima. Na taj na\u010din, u Crnoj Gori je nakon raspada socijalisti\u010dkog društvenog ure\u0111enja promovisan koncept gra\u0111anske dr\u017eave. Paralelno sa ovim ustavnim rješenjem za\u017eivio je proporcionalni izborni sistem sa jednom izbornom jedinicom i jednim izuzetkom zasnovanim na tzv. pozitivnoj diskriminaciji albanske manjine. Iako je Crna Gora od raspada SFRJ<\/a>[23] izlo\u017eena agresivnim politi\u010dkim i kulturnim nasrtajima od strane velikosrpskih politi\u010dkih i crkvenih krugova, sa\u010duvan je princip gra\u0111anskog politi\u010dkog suvereniteta. <\/p>\n Ipak, petnaestogodišnje pora\u017eavaju\u0107e iskustvo u okviru dr\u017eave koja je bila pod vlaš\u0107u srpskih ekspanzionista i šovinista<\/a>[24] rezultiralo je razaranjem crnogorskog nacionalnog bi\u0107a i procesom "topljenja" crnogorske nacije.<\/a>[25] Paralelno sa pragmati\u010dnim simuliranjem crnogorske dr\u017eavnosti u okviru formalne federativne zajednice, glavni zadatak beogradskih politi\u010dkih krugova i njihovih perifernih saveznika u Crnoj Gori odnosio se na kreiranje kulturne i nacionalne politike koja bi dovela do svo\u0111enja Crnogoraca na nivo folklorne etni\u010dke grupe. Cilj je bio sasvim jasan – od Crne Gore napraviti ram bez slike, dr\u017eavu bez dr\u017eavotvornog\/istorijskog naroda, drugu srpsku dr\u017eavu, koja je kao takva izlišna i nepotrebna. Pobijediti na kulturnom i nacionalnom planu, za velikosrpske stratege, sasvim ispravno je zna\u010dilo i proširenje teritorije i zna\u010dajno osna\u017eenje ekonomskih resursa. Me\u0111utim, sticajem me\u0111unarodnih i unutrašnjih okolnosti plan eliminacije Crne Gore je propao, došlo je dr\u017eavnog osamostaljenja Crne Gore, ali nijesu i otklonjene sve (dugoro\u010dne) posljedice anticrnogorske politike. Nezavisna Crna Gora se i danas suo\u010dava sa naslje\u0111em politike koja nikada nije odustala od eliminacije crnogorskog nacionalnog identiteta. Zato je, pored ostalog, veoma bitno da li \u0107e novi ustav prepoznati potrebu ustavnog imenovanja crnogorskog naroda. Naravno, ovdje se ne radi o afirmisanju crnogorske nacionalne dr\u017eave ve\u0107 je, osim istorijskih i eti\u010dkih razloga, neophodno shvatiti korelaciju izme\u0111u ustavnog nacionalnog samoodre\u0111enja Crnogoraca i poraza velikosrpske asimilatorske politike. <\/p>\n Današnja Crna Gora je multietni\u010dka i multivjerska zajednica. Njena suverenost je obnovljena zahvalju\u0107i demokratskom politi\u010dkom savezništvu Crnogoraca i manjinskih naroda (Bošnjaka, Albanaca, Muslimana, Hrvata). Ovo je va\u017eno imati na umu kada je rije\u010d o pravnoj zaštiti i afirmisanju svih nacionalnih identiteta i izgradnji ustavnih mehanizama koji treba da garantuju kolektivna prava. Istovremeno, Crna Gora ne smije odustati od koncepta gra\u0111anske dr\u017eave, ne samo zbog toga što je to politi\u010dki i ustavni standard u modernoj Evropi, ve\u0107 zato što gra\u0111anski politi\u010dki suverenitet predstavlja garanciju demokratskog i emancipatorskog razvoja Crne Gore. Crnogorci treba da, kao istorijska politi\u010dka i dr\u017eavotvorna nacija, svoj opstanak i razvoj ve\u017eu za napredak gra\u0111anske demokratije, sna\u017eenje gra\u0111anskog društva i afirmaciju nacionalnog identiteta kroz koncept otvorenog društva i proevropske socijalno-liberalne dr\u017eave. <\/p>\n Ekspertska verzija novog ustava je prepoznala potrebu kontinuiteta kada je u pitanju imenovanje crnogorskog naroda<\/a>[26] i u osnovi je ponudila prihvatljivu iako minimalisti\u010dku formulaciju nacionalnog samoodre\u0111enja. U ovoj varijanti, crnogorski ustav bi bio "najmekši" u odnosu na sve evropske konstitucije (balkanske pogotovu) koje preferiraju neki oblik ustavnog prepoznavanja nacionalnog identiteta istorijskog- dr\u017eavotvornog naroda. Ipak, ostaje \u010dinjenica da su ustavopisci stru\u010dne verzije bili svjesni potrebe da se apostrofira istorijska misija crnogorskog naroda u stvaranju crnogorske dr\u017eave. <\/p>\n Da zaklju\u010dimo, prvi demokratski ustav nezavisne Crne Gore treba da potvrdi istorijsku i dr\u017eavotvornu ulogu crnogorskog naroda<\/a>[27], imaju\u0107i pri tome u vidu zna\u010daj razumijevanja crnogorskog nacionalnog pitanja za opstanak i demokratski razvoj dr\u017eave Crne Gore. Crnogorci nemaju alternativnu dr\u017eavu koja bi se posvetila zaštiti njihovog identiteta i zato je neprihvatljiva dr\u017eava Crna Gora koja bi crnogorski nacionalni i kulturni identitet smatrala sekundarnim politi\u010dkim pitanjem. <\/p>\n <\/a>[1] Ustavi Belgije, Bosne i Hercegovine i Kipra predstavljaju specifi\u010dne konstitucionalne okvire koji su nastali kao rezultat dramati\u010dnih politi\u010dkih i etni\u010dkih sukoba ili ratnog naslje\u0111a. <\/em><\/p>\n <\/a>[2] Ustavni koncept Bosne i Hercegovine predstavlja primjer formiranja komplikovanog decentralizovanog modela politi\u010dke vlasti baziranog na nacijama kao nosiocima politi\u010dkog suvereniteta. Problem sa ovim konceptom je što, pored dr\u017eavne neefikasnosti i upravne neekonomi\u010dnosti, generira ustavni nacionalizam kao politi\u010dki standard \u010dime se marginalizuje mogu\u0107nost liberalizacije nacionalnog identiteta. <\/em><\/p>\n <\/a>[3] Npr. balkanski politi\u010dki prostor je na du\u017ee vrijeme "osu\u0111en" na jak uticaj etni\u010dkog nacionalizma. Tako\u0111e, pojedine ex-sovjetske dr\u017eave imaju vidnih problema sa implementacijom prava nacija na samoodre\u0111enje (Balti\u010dke dr\u017eave, Ukrajina, Moldavija). Me\u0111utim, ni zapadnoevropske dr\u017eave još uvijek nijesu u stanju da kvalitetno riješe stare\/nove nacionalne i politi\u010dke probleme (Baskija, Sjeverna Irska, Korzika, Padanija). <\/em><\/p>\n <\/a>[4] U ovom trenutku EU ima 27 izrazito neujedna\u010denih \u010dlanica, sa 23 razli\u010dita jezika, i broji oko 480 miliona stanovnika (od \u010dega svega 7 dr\u017eava imaju preko 20 miliona stanovnika). U slu\u010daju najavljenog proširenja koje bi uklju\u010dilo Balkan i Tursku, Evropa bi imala preko 570 miliona stanovnika i nesumnjivo bi predstavljala vrlo raznolik i neuravnote\u017een ekonomski i kulturni prostor. <\/em><\/p>\n <\/a>[5] Savremena belgijska dr\u017eava je u \u010dlanu 1. Ustava definisana kao federalna dr\u017eava koja se sastoji od etni\u010dkih zajednica i lingvisti\u010dkih regiona. U politi\u010dkom smislu ovo podrazumijeva konstituisanje vlasti na nacionalnom principu (Valonci, Flamanci i njema\u010dka zajednica, \u010dine nacionalne temelje belgijskog politi\u010dkog suvereniteta). Ipak, nacionalne razlike se djelimi\u010dno potiru zahvaljuju\u0107i monarhu koji simbolizuje dr\u017eavno jedinstvo zemlje. Ali valja ista\u0107i i to da dezintegraciju Belgije na nacionalisti\u010dkom principu dominantno anulira \u010dinjenica da je Brisel centar evropske politike. <\/em><\/p>\n <\/a>[6] Svi ustavi \u010dlanica Evropske unije naglašavaju da suverena vlast pripada gra\u0111anima, odnosno narodu. U slu\u010dajevima gdje se koristi pojam "narod" jasno je da je u pitanju liberalna pravno-politi\u010dka tradicija koja pod narodom podrazumijeva slobodne gra\u0111ane koji jedino imaju pravo da konstituišu legitimnu i legalnu vlast. <\/em><\/p>\n <\/a>[7] Npr. Švedska, Italija, \u010ceška, Ma\u0111arska, Danska, Norveška.<\/em><\/p>\n <\/a>[8] Preko 60% \u010dlanica EU je opredijeljeno za "mekši" model gra\u0111anske dr\u017eave. Primjera radi, od pet vode\u0107ih dr\u017eava EU, Njema\u010dka, Francuska i Španija eksplicitno u preambulama svojih ustava naglašavaju njema\u010dki, francuski i španski narod. Pritom, Francuska u \u010dlanu 2. Ustava apostrofira francuski kao slu\u017ebeni jezik Republike, dok u Španskom ustavu u \u010dlanu 3. stoji da je Kastiljanski zvani\u010dni jezik koji svaki Španac mora znati da govori i piše. <\/em><\/p>\n <\/a>[9] Sve balti\u010dke dr\u017eave (Litvanija, Latvija i Estonija) u preambuli isti\u010du istorijsku ulogu svojih naroda u stvaranju i obnovi dr\u017eave. Tako\u0111e, ove dr\u017eave ustavom odre\u0111uju nacionalne jezike kao slu\u017ebene i utvr\u0111uju klju\u010dne dr\u017eavne simbole. Ovo gotovo jednako va\u017ei i za Slova\u010dku, Rumuniju i Bugarsku. <\/em><\/p>\n <\/a>[10] Ve\u0107ina \u010dlanica EU je jezik dominantne (dr\u017eavotvorne) nacije u svojim ustavima propisala kao slu\u017ebeni jezik. Ostale su to uradile posebnim zakonima. Kada je u pitanju slu\u017ebeni jezik, u više od 95% evropskih dr\u017eava zvani\u010dni jezik je identi\u010dan nazivu dr\u017eave. Izuzetak npr. \u010dine Švajcarska i Belgija kao multijezi\u010dke zajednice, Španija u kojoj je zvani\u010dni jezik Kastiljanski, Austrija u kojoj je slu\u017ebeni Njema\u010dki, kao i Republika Irska (Irski i Engleski). <\/em><\/p>\n <\/a>[11] Primjera radi, u Danskoj i Norveškoj još su na snazi ustavna rješenja koja Luteranskoj crkvi daju status dr\u017eavne crkve. Tako\u0111e, u Gr\u010dkom ustavu (\u010dlan 3) se eksplicira status i zna\u010daj Gr\u010dke pravoslavne crkve. Ovo isto va\u017ei i za Kiparski ustav. Na Malti je i putem ustava obezbije\u0111en privilegovan polo\u017eaj Katoli\u010dke crkve, dok je u Gruzijskom ustavu (\u010dlan 9) istaknuta istorijska uloga i zna\u010daj Gruzijske pravoslavne crkve. U Makedonskom ustavu (\u010dlan 19) posebno se imenuje Makedonska pravoslavna crkva. <\/em><\/p>\n <\/a>[12] Isti\u010demo dio savremenih autora, \u010diji su radovi od zna\u010daja za shvatanje politi\u010dke i kulturne prirode nacije: Anderson Benedict, Dann Otto, Dahrendorf Ralf, Gelner Ernest, Hobsbawm Eric, Kymlicka Wil, Tamir Jael, Snyder Loius, Molnar Aleksandar, Seton-Watson Hugh itd.<\/em><\/p>\n <\/a>[13] Vrijedi naglasiti da je u bivšoj socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji politi\u010dki status dr\u017eavotvornih nacija (kao i ostalih i manjinskih nacija) predstavljao bitan segement politi\u010dkog ure\u0111enja, što se najeksplicitnije ispoljavalo u jugoslovenskom nacionalnom federalizmu i \u010dinjenici da su narodi bili nosioci politi\u010dkog suvereniteta u republikama. Od prvog (1946 god.) pa do posljednjeg (1974 god.) ustava federativne Jugoslavije, politi\u010dki sistem i vlast su se zasnivali na vladavini jedne (komunisti\u010dke) partije koja se oslanjala na klasni i nacionalni izvor dr\u017eavnog suvereniteta. Vremenom je klasni (socijalisti\u010dki) identitet postajao sve manje bitan, tako da je pred raspad Jugoslavije etni\u010dki nacionalizam dominirao – marginalizuju\u0107i pristalice socijalizma i demokratsko-reformske politi\u010dke snage. Nacionalizam je porazio alternativne politi\u010dke ideje, \u010dime su stvoreni uslovi za rat i raspad zemlje. Kona\u010dno, valja ista\u0107i i \u010dinjenicu da je višedecenijska politi\u010dka primjena nacionalnog samoodre\u0111enja (dr\u017eavotvornost i suverenost nacije), postala sastavni dio politi\u010dko-pravne kulture u svim zemljama bivše Jugoslavije, tako da \u0107e Balkan dugoro\u010dno biti region u kojem \u0107e politi\u010dka uloga nacije biti zna\u010dajna. To je lako uo\u010diti i u savremenim ustavima postjugoslovenskih dr\u017eava. <\/em><\/p>\n <\/a>[14] Primjera radi, \u010dlan 3. Ustava SFRJ je glasio: "Socijalisti\u010dka republika je dr\u017eava zasnovana na suverenosti naroda i na vlasti i samoupravljanju radni\u010dke klase i svih radnih ljudi, i socijalisti\u010dka demokratska zajednica radnih ljudi i gra\u0111ana i ravnopravnih naroda i narodnosti."<\/em><\/p>\n <\/a>[15] \u010clan 3. Ustava Republike Slovenije. <\/em><\/p>\n <\/a>[16] Ustav iz 1990 sa izmjenama iz 1997, 1998, 2000, 2001. godine.<\/em><\/p>\n <\/a>[17] \u010clan 1. Ustava Republike Hrvatske. <\/em><\/p>\n <\/a>[18] Ustav iz 1995. godine.<\/em><\/p>\n <\/a>[19] Ustav iz 2006. godine. <\/em><\/p>\n <\/a>[20] \u010clan 2. Ustava.<\/em><\/p>\n <\/a>[21] Tokom ove godine Crna Gora \u0107e kao suverena i me\u0111unarodno priznata dr\u017eava dobiti prvi demokratski ustav. Novi ustav bi trebao da ponudi dugoro\u010dniji model politi\u010dkog i društvenog ure\u0111enja Crne Gore i samim tim bude kvalitetan strateški odgovor na savremene dileme i zahtjeve crnogorske dr\u017eave i društva. <\/em><\/p>\n <\/a>[22] Preambula po\u010dinje slijede\u0107im rije\u010dima: "Na osnovu istorijskog prava crnogorskog naroda na sopstvenu dr\u017eavu ste\u010denog u vjekovnim borbama za slobodu".<\/em><\/p>\n <\/a>[23] Crna Gora je od formiranja socijalisti\u010dke Jugoslavije definisana kao dr\u017eava crnogorskog naroda \u010dime je, u duhu komunisti\u010dkog shvatanja nacionalne ravnopravnosti i nacionalnog identiteta, ispravljena istorijska nepravda prema Crnogorcima koji su u Kraljevini Jugoslaviji bili sistemski diskriminisani, asimilovani i izlo\u017eeni politi\u010dkom i ekonomskom nasilju i vojnoj represiji od strane centralisti\u010dke velikosrpske politike. Od 1918. pa sve do 1941. god. Crnogorci su bili zabranjeni narod, Crna Gora je preimenovana u Zetsku banovinu, Crnogorska pravoslavna crkva je dekretom regenta Aleksandra ukinuta, dok je istorijska crnogorska dinastija Petrovi\u0107a detronizovana na nezakonit na\u010din. Pritom, Kraljevina Crna Gora je neustavnim i nelegitimnim putem pripojena tadašnjoj Kraljevini SHS. <\/em><\/p>\n <\/a>[24] Miloševi\u0107ev autoritarni velikosrpski politi\u010dki re\u017eim svojim ukupnim djelovanjem je odigrao klju\u010dnu negativnu ulogu u uništenju Jugoslavije putem rata, razaranja i masovnih zlo\u010dina. I nakon pada Miloševi\u0107a vode\u0107e politi\u010dke snage u Srbiji se nijesu odrekle prethodne destruktivne politike. Politika etni\u010dkog nacionalizma sa starim ekspanzionisti\u010dkim porukama i dalje je dominantna u Srbiji. Pritom, ne treba zaboraviti da \u0107e tzv. tre\u0107a Jugoslavija i njena kratkotrajna nasljednica SCG u istoriji ostati zabilje\u017eene kao oru\u0111e velikosrpske agresivne politike, samoubistvene politi\u010dke zajednice i primjer dekadentnog federalizma. <\/em><\/p>\n <\/a>[25] Slu\u017ebena statistika govori da su Crnogorci iz pozicije ve\u0107inskog i dr\u017eavotvornog naroda nakon raspada SFRJ (62% u 1991 god.), ve\u0107 2003. god. \u010dinili svega 43% stanovništva. Istovremeno, broj gra\u0111ana koji su se nacionalno izjasnili kao Srbi pove\u0107ao se sa 9% u 1991. na 32% u 2003. godini. <\/em><\/p>\n
I Uporedna evropska iskustva <\/strong><\/p>\n
\n