Korupcija je ovde na\u010din \u017eivota, pa je sasvim o\u010digledno da je u "kriminalu belih kragni" profesorska mafija – zna\u010dajna karika.<\/p>\n
Pi\u0161e: Zora Latinovi\u0107\/NIN<\/strong><\/em><\/p>\n Anegdota iz devedeset i neke ka\u017ee da su se studenti Medicinskog fakulteta u Nišu \u010desto \u017ealili svom dekanu prof. dr Dušanu Veloji\u0107u, da ovaj i onaj profesor tra\u017ee pare za šesticu. A on bi ih veselo upozorio: „Pazite, deco, šta pri\u010date, jer kad bude stani-pani, ne odgovara samo onaj ko uzme pare, nego i vi koji pare dajete!" I pazili su.<\/p>\n Onda je, najednom, marta 1996. pukla afera prodaje ispita stranim studentima na Katedri za farmakologiju niškog Medicinskog fakulteta, a dekan Veloji\u0107 je, o\u010das posla – smenjen. I danas se, posle deset godina, u Nišu pri\u010da da nikome tad nije bilo do suzbijanja korupcije, nego profesor Veloji\u0107 nije hteo u penziju, pa mu je „nameštena igranka". Jedini na\u010din da starog SPS-ovca zameni mla\u0111i SPS-ovac (profesor dr Branko Lovi\u0107, prim. n), bio je da se obelodani korupcija na fakultetu, koja je i onako „prevršila meru", ka\u017eu upu\u0107ene Nišlije. Pri tom, slu\u010daj na Medicinskom u Nišu iz 1996, nije bio nikakav presedan ni za Veloji\u0107evih vremena, ali ni posle njega. Ne samo na Niškom univerzitetu nego na svim univerzitetima u Srbiji. Tako se, devedesetih, u suzbijanje korupcije na fakultetima kretalo samo u slu\u010daju „obra\u010duna na lokalu". Ili, kad se baš „prekardaši", da se vidi da dr\u017eava ipak malo nešto i radi.<\/p>\n E sad, da li \u0107e afera „Indeks", zapo\u010deta prošle nedelje na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, do\u017eiveti svoj epilog za razliku od ostalih afera u srpskom društvu, ili je i danas kao i pre deset godina u Nišu ovde samo re\u010d o obra\u010dunu unutar novoustanovljene univerzitetske mafije?<\/p>\n Bilo bi bolje da epiloga bude, zato što je pitanje da li \u0107e nam više iko poverovati da je re\u010d o „ispadu pojedinaca" (kojih je, za nekoliko dana hapšenja ve\u0107 18), kako je najnoviju i dosad najve\u0107u univerzitetsku aferu definisao Studentski parlament Univerziteta u Kragujevcu. Za po\u010detak, da li \u0107e nam poverovati Grci, koji su, bar kako se \u010dini po novinskim \u010dlancima u dokumentaciji Politike, naj\u010deš\u0107e spominjani kao revnosne platiše srpskih ispita i diploma devedesetih godina prošlog veka. Tako da nije nimalo \u010dudno što je gr\u010dko ministarstvo obrazovanja odlu\u010dilo da detaljno proveri diplome koje su mladi gr\u010dki stru\u010dnjaci doneli sa kragujeva\u010dkog Pravnog fakulteta. A mo\u017eda \u0107e na proveru staviti i diplome ostalih fakulteta u Beogradu. Tu\u017eno je i to što se po ostatku Evropske unije, me\u0111u studentima, ve\u0107 pri\u010da kako se u Srbiji štampaju sumnjive diplome. A najtu\u017enije, što \u0107e najgore pro\u0107i oni studenti i profesori sa kragujeva\u010dkog Pravnog fakulteta koji nisu ni luk jeli ni luk mirisali. I koji su svoj profesorski i studentski posao pošteno obavljali. Ko \u0107e danas da ceni njihovo znanje i ugled?<\/p>\n Kolika je, uopšte, cena znanja u Srbiji, danas? I ko je kriv što je to znanje devalvirano? Da li se u zemlji u kojoj pored sedam dr\u017eavnih univerziteta postoji isto toliko privatnih univerziteta, tj. 51 privatni fakultet (svi, razume se, na spisku Ministarstva prosvete i sporta), studira zbog znanja ili zbog diplome? I kome, na kraju, ta diploma slu\u017ei?<\/p>\n Profesori univerziteta u Srbiji, sa kojima je NIN razgovarao, nimalo nisu iznena\u0111eni aferom „Indeks", za koju bi, kako ka\u017eu, voleli da se ne zaustavi na Kragujevcu, ukoliko je zaista re\u010d o „agresivnom obra\u010dunu s profesorskom mafijom". Jer, kada je Institut za društvenu teoriju i filozofiju, zajedno sa organizacijom „Transparentna Srbija" pre nekoliko godina objavio rezultate istra\u017eivanja o korupciji me\u0111u profesorima Beogradskog univerziteta, po kojima su Medicinski, Pravni, Ekonomski, Stomatološki i Fakultet organizacionih nauka prva petorka na listi korumpiranih fakulteta, dr\u017eava se, bar ne otvoreno, ka\u017eu profesori, nije time pozabavila. Naprotiv, bilo je onih koji su za upitnik ankete govorili da nije dobar, da je preopširan i neadekvatan. Me\u0111u njima je bila i prof. dr Marija Bogdanovi\u0107, bivši rektor BU.<\/p>\n Korupcija je ovde na\u010din \u017eivota, pa je sasvim o\u010digledno da je u „kriminalu belih kragni" profesorska mafija – zna\u010dajna karika.<\/p>\n U razgovoru sa profesorima BU koji su insistirali na anonimnosti, NIN saznaje da pritisak na profesore \u010desto po\u010dinje „bezazlenom, prijateljskom intervencijom za nekog studenta". Ponekad se na tome i završi, jer oduvek je bilo tih „besplatnih usluga" me\u0111u profesorima: „ti meni pusti kum\u010de, ja \u0107u tebi komšijino dete". Ali ima i onih intervencija, koje se, ukoliko ih odbijete, iznova i iznova ponavljaju, prepri\u010dava svoje iskustvo jedan beogradski profesor: „Indikativno je kad isti ljudi intervenišu, i to intervenišu sa ve\u0107im brojem zahteva. Pri tom su mo\u0107ni i upravljaju fakultetom. Ako odbijete jednog, pojavljuje vam se druga, tre\u0107a, \u010detvrta intervencija za istog studenta. Intervenišu kolege, profesori. Donesu vam indeks, popunjenu prijavu, samo da napišete ocenu. Ako im ne u\u010dinite, onda do\u0111e neko tre\u0107i, direktno preti, ka\u017ee, eto on je dobar \u010dovek mo\u017ee da ti pomogne, ali mo\u017ee i da ti odmogne. Nije takav, ali ne treba ga ljutiti."<\/p>\n Zanimljivo je da je istra\u017eivanje Studentske unije Srbije u okviru kampanje „Trulo je…" iz 2005. godine pokazalo da bi \u010dak 69 odsto studenata beogradskog, niškog, kragujeva\u010dkog i novosadskog univerziteta varalo na ispitima, a 31 odsto njih bi, po ovoj anketi, ponudili mito da bi polo\u017eili ispit. Znanje je devalviralo, rezultat je ove ankete.<\/p>\n Dr Slobodan Miladinovi\u0107, profesor sociologije na Fakultetu organizacionih nauka, ne misli da je devalvacija znanja i favorizovanje prazne diplome posledica promene vrednosnog sistema devedesetih, ve\u0107 da kod nas „u\u010denje za ocenu" ima dugu tradiciju, još od Drugog svetskog rata:<\/p>\n „I moja generacija je \u017eivela izme\u0111u profesorskog u\u010diš za sebe i roditeljskog u\u010diš za ocenu. U svesti naših ljudi je bitnije imati papir nego znanje. Zvanje je va\u017enije od znanja. Ako tome dodamo poslednjih 15 godina ekonomskog sunovrata, degradaciju vrednosti, sasvim je logi\u010dno ovo što nam se doga\u0111a. Nekad je obrazovanje bilo dr\u017eavno, pod kontrolom dr\u017eave, a onda postaje biznis. Otvara se veliki broj privatnih škola, a njihov motiv nije pomo\u0107 da se razviju odre\u0111ena nauka ili struka, nego da se stekne profit. U takvim uslovima normalno je da diploma postane kona\u010dni proizvod, a ne stru\u010dnjak sa znanjem." Tako da su i privatni fakulteti doprineli devalvaciji znanja u Srbiji, mišljenje je ve\u0107ine NIN-ovih sagovornika.<\/p>\n I profesor dr \u017darko Trebješanin, psiholog, \u010dija „strogost" i nesni\u017eavanje kriterijuma na ispitima nisu baš odgovarali profilu BK univerziteta, re\u0107i \u0107e za NIN da „privatni fakulteti ne vode dovoljno ra\u010duna o nekoj dugoro\u010dnoj politici", i da je to veliki problem u obrazovanju u Srbiji. „Mogu da razumem da oni imaju ozbiljne poteško\u0107e da plate velike zakupnine za prostorije, ali mislim da je pogrešno da se pošto-poto pove\u0107ava broj studenata. Pri tom se sni\u017eava kriterijum da bi studenti što lakše prolazili na ispitima", ka\u017ee Trebješanin.<\/p>\n Me\u0111utim, više nema nijedne ozbiljne privatne firme u kojoj se neko mo\u017ee zaposliti bez ozbiljnog testa i dva meseca probnog rada, re\u0107i \u0107e za NIN dr Srbijanka Turajli\u0107, profesor Elektrotehni\u010dkog fakulteta u Beogradu: „Posle toga vam ka\u017eu: hvala lepo, ho\u0107emo da vas dr\u017eimo, ili hvala lepo, ne\u0107emo da vas dr\u017eimo. Jasno je da za tu vrstu firmi nema potrebe da se kupuje diploma. Tu se ra\u010duna samo znanje. Imate znanje ili ne. Cena znanja u ovoj zemlji po\u010dinje da raste tamo gde postoji neko kome je stalo da firma uspešno posluje i ko se o tome stara. Cene znanja još uvek nema tamo gde se zapošljava preko veze, i tamo gde se zapošljava po partijskim vezama. Mi mo\u017eda jesmo demokratsko pluralisti\u010dko društvo, ali je danas mnogo manje poslova koje mo\u017eete obavljati a da niste \u010dlan neke od partija, nego što je to bilo u doba moje mladosti u jednopartijskom sistemu. Otuda postoji jasan motiv da se kupe diplome na onim mestima gde \u0107ete vi napredovati samo imanjem diplome a ne pokazanim znanjem."<\/p>\n Zato se, ka\u017ee dr Turajli\u0107, u javnosti govori o pravnim, ekonomskim i medicinskim fakultetima, jer su to, zapravo, „tri klju\u010dna snabdeva\u010da diplomiranih stru\u010dnjaka koji \u0107e raditi u dr\u017eavnoj upravi ili u društvenim preduze\u0107ima": „Ne mogu re\u0107i da su bolnice i domovi zdravlja društvene firme ali na neki svojevrstan na\u010din i jesu, dakle to jesu firme bez gazde, nekoga ko bi nadzirao. Najva\u017enije je zato, obesmisliti vrednost kupljene diplome. Diploma je samo uslov da vas neko pozove na intervju, uslov da vas neko testira. Ali, ako ja treba da polo\u017eim ozbiljne testove za taj posao, i nije mi potrebna partijska knji\u017eica, nisu mi potrebni mama ili tata, stric ili tetka, onda ja nemam motiva da kupim diplomu, pa ne\u0107e imati ko ni da mi je proda."<\/p>\n Za razliku od profesora dr Mirka Vasiljevi\u0107a, dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, drugog sa liste najkorumpiranijih fakulteta sa BU, koji nije imao vremena da govori o korupciji na Pravnom za NIN, prof. dr Nevenka \u017darki\u0107-Joksimovi\u0107, dekan FON-a, ka\u017ee da „ne bi mogla da da ruku", ali da je „90 odsto uverena da na FON-u nema korupcije, bar ne u onom klasi\u010dnom smislu, novac za ocenu". Profesorka \u017darki\u0107-Joksimovi\u0107 \u0107e re\u0107i da takvo mišljenje o korupciji vlada zato što se pretpostavlja da su studenti medicine, ekonomije i FON-a „imu\u0107niji od drugih", pa valjda „imaju i da plate". S druge strane to su fakulteti „na kojima su kolektivi podeljeni": „Ima tu više klanova nego na drugim fakultetima, pa je onda pitanje ko je intervjuisan, ko je popunio anketu u tom istra\u017eivanju. Šta je odgovorio u anketi zavisi i od toga kojem klanu pripada."<\/p>\n