{"id":46280,"date":"2007-03-04T09:27:25","date_gmt":"2007-03-04T09:27:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46280"},"modified":"2007-03-04T09:27:25","modified_gmt":"2007-03-04T09:27:25","slug":"dr-radoslav-stojanovic-optuzbu-smo-srusili-dokumentima-cia","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2007\/03\/04\/dr-radoslav-stojanovic-optuzbu-smo-srusili-dokumentima-cia\/","title":{"rendered":"Dr Radoslav Stojanovi\u0107: Optu\u017ebu smo sru\u0161ili dokumentima CIA"},"content":{"rendered":"

Zahvaljuju\u0107i dokumentima ameri\u010dke tajne slu\u017ee pravni tim Srbije izbacivao mnoge pripremljene navode i \u010dak odustao od iznošenja nekih naših dokumenata<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Jelena Cerovina, Slobodan Kljaki\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n

Srbija je presudom Me\u0111unarodnog suda u Hagu oslobo\u0111ena optu\u017ebe za genocid. Sada mora da poka\u017ee i svoju moralnu snagu, utoliko pre jer je deo presude koji se odnosi na Srebrenicu deklaratorne prirode, što zna\u010di da nema pravnu snagu. Posle ove presude, predlogom deklaracije trebalo bi da bude izra\u017eeno sau\u010deš\u0107e, \u017ealjenje za \u017ertvama u Srebrenici. Kao što znate, neki su protiv toga. Ispuni\u0107emo svoj moralni dug ako na\u0111emo odgovaraju\u0107e rešenje koje \u0107e ukazati i na put kojim treba da idemo, ka\u017ee profesor dr Radoslav Stojanovi\u0107, ambasador Republike Srbije u Holandiji i naš pravni zastupnik u ovom procesu, zapo\u010detom 1993. godine. <\/p>\n

Po njegovim re\u010dima, bio je to najte\u017ei proces u istoriji Me\u0111unarodnog suda pravde, kojim je predsedavala Rozalin Higins, po\u010dasni doktor Harvarda i Je Kakva je bila vaša reakcija kada ste \u010duli presudu?<\/em><\/p>\n

Mi smo profesionalno obavili svoju du\u017enost i oslobodili smo zemlju od najte\u017ee mogu\u0107e optu\u017ebe. Odmah posle izricanja presude izrazio sam svoje sau\u010deš\u0107e \u017ertvama iz redova muslimanskog, hrvatskog i srpskog naroda i rekao da one treba da nas odlu\u010dno podstaknu na nacionalno pomirenje. <\/p>\n

Naša strana se za taj proces pomno pripremala, svesna \u010dinjenice da Sud niko ne mo\u017ee da lobira. Zato su u procesu argumentovano pobijani navodi tu\u017ebe BiH protiv Srbije. Mi smo se trudili da ne napravimo nijednu proceduralnu grešku, a u tome nam je mnogo pomogao naš advokat Jan Braunli.<\/p>\n

Šta je presudno uticalo na Sud pri donošenju osloba\u0111aju\u0107e presude za genocid?<\/em><\/p>\n

Najsna\u017eniji argument bio je da ne mo\u017ee Srbija da se osudi za genocid jer je \u010dak 80 odsto mladi\u0107a odbilo da se odazove mobilizaciji na koju je pozivao Slobodan Miloševi\u0107. Zamislite da je milion vojnika iz Srbije krenulo na Sarajevo ili na Zagreb. Šta bi se onda desilo? Narod Srbije u tome nije u\u010destvovao i ne mo\u017ee ni da strada. Istina, tu\u017eba BiH, govorili su njeni zastupnici, ne krivi srpski narod. Ali, ako vi osudite dr\u017eavu, a dr\u017eava je dom toga naroda, onda ste osudili i narod.<\/p>\n

Ipak je konstatovan genocid u Srebrenici što ostavlja gorak ukus?<\/em><\/p>\n

Ta\u010dno, ali bosanska tu\u017eba je tvrdila da je genocid po\u010dinjen u celoj Bosni (\u010dak i u Srbiji, u Sand\u017eaku). Presuda se ograni\u010dila na Srebrenicu. A presu\u0111eno je da Srbija za to nije odgovorna, iako su ratna i druga propaganda u celom svetu, kao i neki u zemlji, optu\u017eivali Srbiju za genocid, uklju\u010duju\u0107i i neke u zemlji. Podseti\u0107u da je javno mnjenje još ranije izreklo takvu optu\u017ebu. Sud nije mogao u tom pogledu da se suprotstavi celokupnom svetskom javnom mnjenju, ali je opovrgao optu\u017ebu o genocidu na celoj teritoriji BiH. Tako Sud sada ima podršku od svih svetskih sila. <\/p>\n

Da li to zna\u010di da je uticaj politike na sud isklju\u010den?<\/em><\/p>\n

Na Me\u0111unarodni sud pravde u Hagu ne mo\u017ee da se uti\u010de politi\u010dki, ali je Sud svestan politi\u010dkih posledica koje ostavlja njegova presuda. Zato Sud \u017eeli da sagleda i te posledice. Zato su va\u017eni kontakti i razgovori, u krajnjoj liniji i utisak koji ostavljate, ne samo kao pravni zastupnik nego i kao diplomata. Kako su mi rekli ljudi iz samog Suda, mi smo njih zapanjili.<\/p>\n

Prvo, time što smo govorili o pomirenju, što smo poru\u010divali da ne\u0107emo da se sporimo sa susedima. Taj stav u Sudu nije ocenjen kao naša slabost, a takvih je tuma\u010denja ovde bilo, ve\u0107 upravo obrnuto. Drugo, nismo poricali da su \u010dinjeni zlo\u010dini. Ali, zlo\u010dine i silovanja, \u010dega se stidimo, nije po\u010dinila srpska vojska. Osim toga, argumentovali smo da to nije genocid, jer smo za genocid bili optu\u017eeni.<\/p>\n

Zar i drugi nisu mogli da  preduzmu korake koji bi spre\u010dili ono što se dogodilo u Srebrnici?<\/em><\/p>\n

Za Srbiju u presudi stoji jer je imala najbli\u017ee odnose sa bosanskim Srbima, ne da nije izvršila, nego da nije pokušala da izvrši odre\u0111ene radnje, što je lakša formulacija. Na primer, šta je Miloševi\u0107 mogao da u\u010dini u tom \u010dasu, ako je znao za zarobljenike u Srebrnici? Srbija je mogla da organizuje zarobljeni\u010dki logor na svojoj teritoriji i da te zarobljenike preuzme. Ne bi otišli u muslimansku vojsku, to je cela divizija, a Srbija bi popravila imid\u017e maksimalno, jer je sa\u010duvala 8.000 \u017eivota.<\/p>\n

Ali, da se ostavimo rasprave o tome šta bi bilo da je bilo…<\/em> Imaju li šanse pojedinci iz BiH koji pred holandskim sudovima tu\u017ee pripadnike holandskog bataljona koji su u leto 1995. \u010duvali zašti\u0107enu zonu u Srebrenici?<\/em><\/p>\n

Nemaju nikakve šanse. Protiv oru\u017eane sila koja je napala Srebrenicu holandski bataljon nije imao šansi da obavi svoju du\u017enost vojne zaštite te enklave. Po pravilima UN ta zašti\u0107ena zona trebalo je, tako\u0111e, da bude demilitarizovana, ali je tamo bio Naser Ori\u0107 sa 10.000 vojnika. Stradalo je oko 2.000 Srba. Usledio je, na\u017ealost, odgovor. Naš advokat Braunli ga je definisao kao osvetu, kao srpsku represaliju u Srebrenici, koja je preterana i zna\u010di prekora\u010denje upotrebe sile. <\/p>\n

Ima tuma\u010denja da je za genocid u Srebrenici odgovorna Republika Srpska?<\/em><\/p>\n

Nije, jer kao što smo mi neprekidno govorili, treba utvrditi individualnu odgovornost. U Sudu sam rekao da niko i ništa ne mo\u017ee da doka\u017ee da su Srbija i srpski narod imali nameru da unište muslimanski narod. Ako je neki pojedinac takvu nameru imao, mi smo za to da mu bude su\u0111eno. Doneta presuda jasno naglašava da je odgovornost individualna i za izvršeni genocid u Srebrenici. Mora biti su\u0111eno onima koji su za to odgovorni, a ne bilo kom kolektivitetu. Posebno ne RS, jer Sud ne bi ni imao prava da optu\u017euje RS koja nije tu\u017eena, niti je to mogu\u0107e, jer nije dr\u017eava.<\/p>\n

Zašto smo povukli tu\u017ebu protiv Bosne i Hercegovine?<\/em><\/p>\n

Iz procesnih razloga….<\/p>\n

Da je ostala, da li bi presuda bila druga\u010dija?<\/em><\/p>\n

Ne bi, jer je naša kontratu\u017eba bila loše napravljena. Recimo, poziva se na neki izvor, na primer \u010dlanak iz štampe što nema te\u017einu pred tim Sudom. A mi smo se u ovom postupku, tokom odbrane, pozivali, na primer, na izvore CIA, na njihove i sli\u010dne dokumente koji ne ostavljaju sumnju. Mi smo optu\u017ebu srušili upravo dokumentima CIA, Unprofora i Saveta bezbednosti.  <\/p>\n

O kakvim je dokumentima re\u010d?<\/em><\/p>\n

Dva toma dokumenata CIA objavljena su 2004. a dobio sam ih 2005. godine i ustanovio da nam 70 odsto tih dokumenata prvog reda baš ide u prilog. Recimo, u bosanskoj tu\u017ebi piše da je povla\u010denje JNA iz Bosne posle 19. maja 1992. bilo la\u017eno i da je sve vreme rata bilo 20.000 vojnika Vojske Jugoslavije u BiH. <\/p>\n

A u dokumentu CIA piše da je od povla\u010denja JNA do kraja rata, i to u jednom trenutku, najviše moglo da bude oko 2.000 civila, vojske i policije iz Srbije, pa sad uporedite to sa tvrdnjom o 20.000 vojnika, ili šta je tih 2.000 ljudi u odnosu na 250.000 pripadnika vojske Republike Srpske. Zahvaljuju\u0107i dokumentima CIA izbacivao sam i iz mog govora razne stvari, \u010dak odustajao i od naših dokumenata.<\/p>\n

Sudija iz SAD je tra\u017eio i dobio izuze\u0107e, zašto?<\/em><\/p>\n

Zato što je on kao sudija u\u010destvovao u NATO slu\u010daju, u sporu koji je pokrenula naša zemlja, kada se Sud oglasio nenadle\u017enim. Sudija iz SAD je tada glasao na jedan na\u010din i sada ne bi smeo sebi da dozvoli da glasa druk\u010dije. Slu\u010daj jeste druk\u010diji, ali je pravno gledano ista stvar kao i sa NATO su\u0111enjem. Sa kolegom Tiborom Varadijem sam više puta razgovarao o tome, ta\u010dno je da oni nemaju nadle\u017enost, posle NATO slu\u010daja pogotovo, ali moramo da uzmemo u obzir i ljudski faktor. <\/p>\n

Na šta konkretno mislite?<\/em><\/p>\n

Pred Sudom je prvi put slu\u010daj genocida. Da li \u0107e se 15 sudija lišiti prilike da sude taj najslo\u017eeniji predmet, slu\u010daj koji \u0107e nesumnjivo u\u0107i u istoriju? Psihološki gledano ne mo\u017eemo o\u010dekivati da oni to odbiju. Tibor je zato bio razo\u010daran, pa sam ga stalno bodrio da se ponašamo advokatski, jer \u010dak i psihološki gledano, da se Sud oglasio nenadle\u017enim, ostalo bi optere\u0107enje o krivici za genocid. Prema tome, govorio sam, moramo da idemo advokatski, da odbacujemo navode tu\u017ebe i da to \u010dinimo po sna\u017enom, uverljivom i dokazivom osnovu. <\/p>\n

Da li pravno i moralno ova presuda obavezuje i sve druge potpisnice Konvencije o genocidu?<\/em><\/p>\n

Naravno, obavezuje sve dr\u017eave potpisnice. Po presudi Suda, i one su obavezne da izru\u010duju osumnji\u010dene po\u010dinioce. Ta posledica je vrlo zna\u010dajna i veliki je korak i u popravljanju  imid\u017ea Srbije.<\/p>\n

Da li \u0107e ova presuda uticati na Haški tribunal, jer se \u010dini da su stavovi ova dva suda prema genocidu razli\u010diti? <\/em><\/p>\n

Standard dokazivanja genocida u Me\u0111unarodnom sudu pravde je postavljen na viši nivo nego u Haškom tribunalu. MSP nije sebi smeo da dozvoli da proširuje Konvenciju o genocidu nego je morao da se striktno pridr\u017eava kvalifikacije genocida kao fizi\u010dkog uništenja naroda. Haški tribunal je na neki na\u010din proširio definiciju genocida unošenjem mogu\u0107nosti da i etni\u010dko \u010diš\u0107enje, ako je izvo\u0111eno istovremeno sa ubijanjem, kao u Srebrenici, da se u tom slu\u010daju i etni\u010dko \u010diš\u0107enje tretira kao genocid. To MSP sebi nije mogao da dozvoli. <\/p>\n

A šta je sa komandnom odgovornoš\u0107u, postoje li i tu razlike?<\/em><\/p>\n

I komandnu odgovornost je Me\u0111unarodni sud pravde podigao na viši nivo dokazivanja. Rukovodio se sporom Nikaragva protiv SAD, pokrenutim pred ovim sudom. Presu\u0111uju\u0107i u našem slu\u010daju, Sud se pozvao baš na tu odluku, jer je Sud oslobodio Ameriku odgovornosti, iako je davala novac, oru\u017eje, obaveštajnu slu\u017ebu, oficire kontrašima u Nikaragvi. Ali, ta pomo\u0107 nije bila dokaz da su SAD naredile kontrašima da vrše zlo\u010dine. Idu\u0107i tom logikom, Sud je zaklju\u010dio i da ,,Škorpioni" nisu bili pod komandom Srbije. <\/p>\n

Kod komandne odgovornosti mora, dakle, da se utvrdi efektivna kontrola, direktna hijerarhijska subordinacija, koju u našem slu\u010daju niko nije dokazao. <\/p>\n

Šta \u0107e biti sa hrvatskom tu\u017ebom. Najavljeno je njeno povla\u010denje?<\/em><\/p>\n

Hrvatska tu\u017eba je dobro pravni\u010dki napisana, za razliku od bosanske, koja je puna neta\u010dnih podataka i la\u017ei, a sudska pravda se zasniva na utvr\u0111ivanju istine. Ali, nije bilo genocida nad Hrvatima. U tome je problem i ta tu\u017eba ne mo\u017ee da opstane. <\/p>\n

Spor ipak postoji, kako ga rešiti?<\/em><\/p>\n

Razgovarao sam sa njihovim agentom Šimonovi\u0107em u Hagu posle donošenja presude u sporu sa Bosnom. Pošto je, ka\u017ee, Zagreb sve bli\u017ei donošenje odluke o povla\u010denju tu\u017ebe, trebalo bi da krenemo na vansudsku nagodbu. Odgovorio sam da to ne mo\u017ee biti platforma za pregovore jer mi ne prihvatamo nikakvu nagodbu. Ona bi podrazumevala poga\u0111anje o visini štete koju bi trebalo da platimo, a o tome uopšte ne \u017eelimo da pregovaramo. Ako Zagreb na tome bude insistirao onda \u0107emo i\u0107i na sud.<\/p>\n

Jeste li ponudili neku drugu mogu\u0107nost?<\/em> <\/p>\n

Moj predlog platforme je slede\u0107i: pregovori o nacionalnom pomirenju. Zna se kakve su te procedure, a u okviru njih bude ustanovljeno ko kome treba da isplati odštetu. Treba da idemo na proces pomirenja, a onda \u0107emo do\u0107i i na pitanja povratka izbeglica, vra\u0107anja oduzete imovine, pla\u0107anja uništene imovina iz zajedni\u010dkog fonda… Od predsednika Srbije sam tra\u017eio dozvolu da ovim putem idemo kada je u pitanju spor sa Hrvatskom i dobio sam za to zeleno svetlo. <\/p>\n

Nesumnjivo je da te odnose treba dovesti na nivo normalnih. Podseti\u0107u na re\u010di svetog Save da narod koji nije u stanju da završi rat biva osu\u0111en na poraz.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zahvaljuju\u0107i dokumentima ameri\u010dke tajne slu\u017ee pravni tim Srbije izbacivao mnoge pripremljene navode i \u010dak odustao od iznošenja nekih naših dokumenata<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46280","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46280","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46280"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46280\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46280"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46280"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46280"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}