Zašto bi, uostalom, Putin verovao Bušu. Šta se od onoga što je Amerikanac pri\u010dao tokom poslednjih šest godina pokazalo kao istina? Nisu to paranoidne fantazije bivšeg špijuna ve\u0107 Realpolitik<\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Mnogo toga po\u010delo je u srcu Bavarske, a posle govora ruskog predsednika neki se danas pitaju da li je u Minhenu obnovljen hladni rat.<\/p>\n Vladimir Putin optu\u017eio je administraciju D\u017eord\u017ea V. Buša da provocira novu nuklearnu trku u naoru\u017eanju, da potkopava me\u0111unarodne institucije, da traljavim vo\u0111enjem rata u Iraku destabilizuje Bliski istok, da nije ispunila obe\u0107anja, da ne odustaje od pokušaja NATO zaokru\u017eenja Rusije, da je njena \u017eelja za sveopštom dominacijom pokvarila odnose Moskve i Vašingtona.<\/p>\n Ovakav opis stanja stvari odjeknuo je kao senzacija. Porede ga sa govorom Vinstona \u010cer\u010dila u Fultonu kojim je otvoren hladni rat. „Šta je jednopolarni svet? Bez obzira na to koliko pokušavali da ulepšamo ovaj termin, on zna\u010di jedan jedini centar mo\u0107i, jedan jedini centar sile, jedan jedini centar odlu\u010divanja. Ovo je svet jednog gospodara, jednog vladara", rekao je Putin upozoravaju\u0107i da to nema veze sa demokratijom ve\u0107 isklju\u010divo sa neograni\u010denom upotrebom sile u me\u0111unarodnim odnosima, a ta „vojna sila" ne da ništa nije razrešila, ve\u0107 je pove\u0107ala nestabilnost i iz konflikta u konflikt gura svet u ambis.<\/p>\n Pošto mesecima sluša ameri\u010dke kritike kako on i bivši kadrovi KGB-a autoritarno preuzimaju Rusiju pod svoje ne dozvoljavaju\u0107i joj da se demokratizuje, šef Kremlja skinuo je diplomatske rukavice pa otuda pitanje: da li Putin svoju omiljenu strunja\u010du za d\u017eudo razastire za globalni duel.<\/p>\n Kada je 1989. srušen Berlinski zid i, još više, kada se rasturio Sovjetski Savez, mnogi su u ushi\u0107enju verovali da je sa antagonizmima gotovo. Amerika je pobedila, ostali su izgubili. Naivno su pomislili da su rivaliteti time ukinuti. Nikada nisam kupio tu teoriju. Veliki su uvek me\u0111usobno sumnji\u010davi, \u010dak i kada deluju harmoni\u010dno. To je u prirodi veli\u010dine i mo\u0107i. <\/p>\n Zato mi je, otkako je nastao, unipolarni politi\u010dki svet delovao anahrono. U suprotnosti sa zakonima prirode, od magnetizma do elektriciteta, pa i od same Zemlje koja ima dva pola. Drugo je pitanje da li dva ili više polova po automatizmu podrazumevaju sukob, magnetni udar, elektri\u010dno varni\u010denje, hladni ili vru\u0107i rat?<\/p>\n Pre pet godina, Buš je govorio da je Putin \u010dovek kome se mo\u017ee verovati. Ako se danas govori o povratku hladnog rata, ko je koga tu izneverio? <\/p>\n Amerikanac je me\u0111uvreme popunio ratom protiv terorizma svedenog na problemati\u010dno pravo globalne odmazde, agresivnom promocijom njegovog modela demokratije i rekordnim davanjima za armiju. Rus se smešio sre\u0107an što mu Bušov intervencionizam puni d\u017eepove petro-dolarima koje je iskoristio da oja\u010da dr\u017eavu.<\/p>\n Rusija se, cedili su mnogi kroz zube, pod Putinom stabilizovala (zahvaljuju\u0107i nafti, a ne zdravoj tr\u017eišnoj ekonomiji, obavezna je fusnota), ali je postala uo\u010dljivo manje demokratska. Retori\u010dki napadi poslednjih meseci sve su u\u010destaliji. Demonizacija Rusije pa demonizacija Irana. Sve me neodoljivo podse\u0107a na demonizaciju Iraka posle onog 11. septembra.<\/p>\n U vreme prošlogodišnjeg samita G-8 u „Sankt Putinburgu", Zapad je poja\u010dao kritike ruskog predsednika zbog „povratka autoritarnosti", rata u \u010ce\u010deniji, podrške iranskom nuklearnom programu, hapšenja naftnog oligarha Mihaila Hodorkovskog. Buš je \u010dak pozivan da bojkotuje okupljanje grupacije najmo\u0107nijih industrija sveta u koju je Rusija 1998. primljena na osnovu pomalo nedore\u010denog statusa: demokratizuju\u0107e, ali i dalje potencijalno prete\u0107e bivše supersile.<\/p>\n Da li je Rusija partner kome se mo\u017ee verovati, sve glasnije su se pitali zapadni skeptici. Da li treba uspostaviti granice tolerancije i „ruskom medvedu" ome\u0111iti prostor kretanja?<\/p>\n Pod bara\u017eima kritika Rusija nije govorila o povratku hladnog rata. Kupovala je vreme. Sada, ekonomski i vojno osna\u017eena, poru\u010duje da nije za konfrontaciju i nametanje svoje volje ali precizira: Moskva ne\u0107e podr\u017eati svetske akcije ako nije konsultovana, ako ne da saglasnost a svakako ne za one koje bi joj bile nametnute.<\/p>\n Putinov govor u Minhenu udara na odnose sa SAD iz Jeljcinovog vremena, ali zar to ve\u0107 nije u\u010dinio ameri\u010dki potpredsednik? Dik \u010cejni sigurno nije slu\u010dajno ispustio re\u010d „partner" na poslednjem samitu NATO u Rigi kada je, govore\u0107i o Rusiji, rekao da \u0107e ona to postati tek kada bude delila vrednosti zapadne demokratije.<\/p>\n Vladimir ne bi da ga Dik u\u010di demokratiji. Procenio je da je dovoljno jak da stvari naziva pravim imenom. Hladnoratovsku retoriku je pre njega u opticaj ubacio sekretar za odbranu Robert Gejts kada je nedavno u Kongresu otvoreno rekao da je Rusija, zajedno sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom, na listi potencijalnih ameri\u010dkih ciljeva. <\/p>\n Buš u svojoj interpretaciji demokratije ne dopušta protivljenja. Mora da je bio zgranut kada je ministar odbrane Sergej Ivanov, jedan od dvojice mogu\u0107ih Putinovih naslednika, obelodanio plan o drasti\u010dnom pove\u0107avanju broja balisti\u010dkih raketa, nuklearnih podmornica i nosa\u010da aviona. U Vašingtonu su sko\u010dili na noge zaboravljaju\u0107i da je Pentagon za bud\u017eetsku godinu koja se završava septembra 2008. tra\u017eio 716,5 milijardi dolara – nasuprot 31 milijarde koliko \u0107e Rusija potrošiti ove godine. <\/p>\n Ako je Rusija pre nekoliko godina povukla antiraketne instalacije sa Kube, da li sada treba da skrštenih ruku sedi i posmatra kako se ameri\u010dke radarske stanice raspore\u0111uju po \u010ceškoj i Poljskoj. Kako da poveruje uveravanjima Vašingtona da su namenjene Iranu kada je domet njihovog pra\u0107enja 4.500 kilometara a Iran, zna se, nema interkontinentalne projektile?<\/p>\n Ne radi se samo o raketama. Strateški odnosi Rusije i Zapada sapli\u0107u se o razne prepreke. Od Gazproma i energetske zavisnosti EU, do zatezanja konopca oko Kosova. <\/p>\n Zašto bi, uostalom, Putin verovao Bušu. Šta se od onoga što je Amerikanac pri\u010dao tokom poslednjih šest godina pokazalo kao istina? Nisu to paranoidne fantazije bivšeg špijuna ve\u0107 Realpolitik<\/p>\n Šta je hladni rat? Kada ga SAD proglase jer Rusija ne veruje i do kraja se ne pridr\u017eava propisane recepture jedinog demokratskog farmaceuta? Kako treba da izgledaju odnosi partnera? Jedan da komanduje, drugi da sluša? Pošto osna\u017eena Rusija to posle sedam godina Putinove ere odbija, ponovo postaje bauk, na korak do strašila iz sovjetskih vremena. <\/p>\n Senator D\u017eozef Liberman Putinove komentare naziva „provokativnim" i ka\u017ee da optu\u017ebe da SAD „\u017eele jednopolarni svet ili da postupaju unilateralno jednostavno ne po\u010divaju na \u010dinjenicama". Zanimljivo. Neka onda Buš i njegovi neokonzervativci, bez trikova, objasne zašto tako drasti\u010dno pada rejting SAD u svetu? Zašto je „lidera slobodnog sveta" prozvao i doskorašnji generalni sekretar UN?<\/p>\n Ako je Minhen 1938, u vreme kapitulanstva Nevila \u010cemberlena pred Hitlerom bio simbol politi\u010dke slabosti i trulih kompromisa, onda je Minhen 2007. njegov antipod zahvaljuju\u0107i Putinu koji je dao do znanja da ne\u0107e popuštati pred pritiscima. <\/p>\n To je svakako dodatno iritiralo Ameriku i osna\u017eilo uverenje da od Rusije treba zazirati. Što mo\u017eda i nije bio cilj ruskog predsednika koji se ponadao da \u0107e Buša ohrabriti da se barem malo kriti\u010dki preispita. Kako, kada ni Putin nije bio spreman da pomene mane svoje zemlje. Zato sve uznemiravaju\u0107e li\u010di na razgovor gluvih i nemih. <\/p>\n