Nijedno pitanje nije toliko podelilo posleratnu BiH kao tu\u017eba koju je, zbog navodnog kršenja Konvencije o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida, u prole\u0107e 1993. na osnovu punomo\u0107ja predsednika Predsedništva BiH Alije Izetbegovi\u0107a, ameri\u010dki pravnik Frensis Bojl podneo Me\u0111unarodnom sudu pravde u Hagu protiv tadašnje SRJ.<\/p>\n
Pi\u0161e: Boro Mari\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Republika Srpska, kao sastavni deo BiH, osporava i osnovanost i ustavnost tu\u017ebe, dok Federacija BiH – pogotovo bošnja\u010dki zvani\u010dnici – zastupa potpuno druga\u010dije stanovište. <\/p>\n I dok se \u010deka izricanje presude, najavljeno za 26. februar, Sarajevo i Banjaluka razmenjuju salve teških re\u010di.<\/p>\n Da je Ustavni sud BiH odlu\u010dio o zahtevu za utvr\u0111ivanje ustavnosti tu\u017ebe, koji mu je pre 14 meseci podneo srpski \u010dlan Predsedništva BiH Borislav Paravac, znao bi se odgovor na izuzetno va\u017eno pitanje: Da li je tu\u017eba podnesena u skladu sa Ustavom BiH?<\/p>\n \u010cetiri su osnovna razloga zbog kojih je Paravac zatra\u017eio ocenu ustavnosti tu\u017ebe. Prvi: nijedan organ tadašnje Republike BiH nije odlu\u010divao o njenom podnošenju. To je, po\u010detkom prošle godine, potvrdio i Me\u0111unarodni sud pravde. Drugi: tu\u017eba, kao me\u0111unarodni akt, nije, u skladu s Dejtonskim sporazumom, stavljena na uvid i ratifikaciju prvom posleratnom Predsedništvu i Parlamentarnoj skupštini BiH. A, po Ustavu BiH, svi me\u0111unarodni akti koji nisu prošli ovaj postupak automatski su prestali da va\u017ee.<\/p>\n Tre\u0107i: srpski \u010dlan Predsedništva BiH \u017divko Radiši\u0107 je u oktobru 1999. godine stavio veto na odluku Alija Izetbegovi\u0107 i Ante Jelavi\u0107 o nastavljanju spora protiv Srbije i Crne Gore. Po Ustavu BiH, odluka na koju bilo koji \u010dlan Predsedništva BiH stavi veto – ako ga podr\u017ei skupština entiteta u kojem je izabran, što se u ovom slu\u010daju dogodilo – nema pravnu snagu. Radiši\u0107ev veto zna\u010dio je prakti\u010dno odustajanje od vo\u0111enja spora protiv Srbije i Crne Gore. Na dopis iz Haga – koji je akt validan, Radiši\u0107ev ili Jelavi\u0107ev – bez ikakve rasprave i konsultacija Izetbegovi\u0107 je odgovorio da BiH ostaje pri tu\u017ebi.<\/p>\n \u010cetvrti: tu\u017eba je dopunjena u martu 1998. godine, bez odluke zajedni\u010dkih organa BiH i znanja RS. U dopuni tu\u017ebe Republika Srpska je ozna\u010dena kao „surogat krnje Jugoslavije" i tvorevina „nastala na etni\u010dkom \u010diš\u0107enju i genocidu". Dakle, BiH je za agresiju i genocid tu\u017eila i deo sebe.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, propali su svi pokušaji RS i Srbije da se spor reši diplomatskim putem. Tome je, bez sumnje, doprineo i Ustavni sud BiH, jer nije na vreme doneo odluku o ustavnosti tu\u017ebe. A kada je donese, ona \u0107e, sa stanovišta me\u0111unarodnog prava, biti bespredmetna.<\/p>\n Ma kakva bila presuda Me\u0111unarodnog suda pravde, jedna strana \u0107e, sigurno je, biti nezadovoljna. Za to krivca ne\u0107e videti u sebi nego u drugoj strani. A to \u0107e, opet, i BiH i region udaljiti od istinskog pomirenja i odvesti na put novih podela.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nijedno pitanje nije toliko podelilo posleratnu BiH kao tu\u017eba koju je, zbog navodnog kršenja Konvencije o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida, u prole\u0107e 1993. na osnovu punomo\u0107ja predsednika Predsedništva BiH Alije Izetbegovi\u0107a, ameri\u010dki pravnik Frensis Bojl podneo Me\u0111unarodnom sudu pravde u Hagu protiv tadašnje SRJ.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46267","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46267","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46267"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46267\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46267"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46267"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46267"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}