{"id":46263,"date":"2007-02-11T11:17:07","date_gmt":"2007-02-11T11:17:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46263"},"modified":"2007-02-11T11:17:07","modified_gmt":"2007-02-11T11:17:07","slug":"preventivno-dejstvo-lustracije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2007\/02\/11\/preventivno-dejstvo-lustracije\/","title":{"rendered":"Preventivno dejstvo lustracije"},"content":{"rendered":"

Dr Vladimir Vodineli\u0107:<\/em> Bilo da se radi o Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, bilo kojoj od bivših jugoslovenskih republika, stoji jedan klju\u010dni razlog zašto sa lustracijom stvari vrlo sporo idu ili gotovo nikako. <\/p>\n

Pi\u0161e: Slavica Brajovi\u0107\/RSE<\/strong><\/em><\/p>\n

Sa Vladimirom Vodineli\u0107em, profesorom beogradskog Pravnog fakulteta, vode\u0107im ekspertom u oblasti Gra\u0111anskog prava i jednim od autora o lustraciji u Srbiji, razgovarali smo o ograni\u010denjima i limitima u primjeni zakona o lustraciji, \u010dije se usvajanje sve glasnije tra\u017ei u Crnoj Gori. <\/p>\n

RSE: Profesore Vodineli\u0107u, pošto je u Crnoj Gori tek sad aktuelizovana pri\u010da o lustraciji prvi komentari su da je u pitanju revanšizam, „lov na vještice", drugi, pak, smatraju da je u pitanju zakon koji je neminovan za suo\u010davanje sa prošloš\u0107u. Šta bi bila neka najispravnija definicija lustracije? <\/p>\n

VODINELI\u0106: Lustracija predstavlja jednu meru u \u010dijoj je suštini pokušaj da se postigne preventivno dejstvo, da se spre\u010di da oni koji su u ranijim re\u017eimima kršili ljudska prava, prava svojih sugra\u0111ana i drugih ljudi ne zauzmu va\u017ene politi\u010dke pozicije u novom re\u017eimu. Spre\u010diti da oni sada ne dobiju priliku da to ponove. To je osnovna svrha lustracije. Lustracija uobi\u010dajeno ima dva vida. S jedne strane, ona predstavlja diskvalifikaciju u u\u017eem smislu, jer nije drugo nego zabrana onima koji su se ogrešili o ljudska prava u prošlosti da zauzmu neku od va\u017enih funkcija u javnoj vlasti ili, s druge strane, ako su ve\u0107 na toj funkciji onda se uklanjaju sa te funkcije. Me\u0111utim, ono što je novi fenomen u postsocijalisti\u010dkim zemljama jeste lustracija u širem smislu koja se ne sastoji u direktnom spre\u010davanju takvih da budu na va\u017enijim društvenim polo\u017eajima, nego se radi o tome da, pošto se individualno za nekoga utvrdi da je kršio ljudska prava, da se on upoznaje sa tim nalazom i ka\u017ee mu se da ukoliko bude namerio da nastavi da vrši funkciju koju vrši ili da se kandiduje za funkciju tada \u0107e se objaviti taj nalaz. Na njemu je onda da bira ho\u0107e li postupiti tako ili \u0107e nastaviti da obavlja funkciju ili se kandidovati u kom slu\u010daju \u0107e javnost biti upoznata sa time da je on kršio ljudska prava. To je sasvim legitimno jer narod koji se nalazi pred izborima ima pravo da zna za koga \u0107e da glasa, a nema tog politi\u010dkog re\u017eima koji je iole demokratski u kome \u0107ete re\u0107i da je doista svejedno da li glasate za nekoga ko je okrvavio ruke, kršio ljudska prava ili ne.<\/p>\n

RSE: Ovo o \u010demu ste sad govorili zapravo su ta dva vida lustracije, direktna i indirektna koja upozorava. Recite nešto o vremenskim ograni\u010denjima lustracije, kakva su iskustva drugih?<\/p>\n

VODINELI\u0106: Tu su dve dimenzije releventne. Jedno, da li je mo\u017eda u nekoj sredini prekasno za lustraciju i s druge strane, koliko bi sama lustracija trajala. Što se ti\u010de pitanja da li je prekasno sve zavisi od toga da li u toj sredini još uvek mo\u017eete posti\u0107i efekte. Ukoliko se radi o tome da predstoje neki izbori u nekoj sredini bi\u0107e uvek korisna ukoliko još uvek ima na politi\u010dkoj sceni onih koji su bilo aktivni ili bi mogli da se aktiviraju, a u prošlosti su kršili ljudska prava. Tada još uvek ima i te kakvog smisla da bude javnost obaveštena koga ima pred sobom, a što se ti\u010de toga koliko lustracija kao proces treba da traje i tu su iskustva vrlo razli\u010dita. Recimo, od pet godina do petnaest. Što je demokratija, a uvek se radi o sasvim novim i rovitim demokratijama, slabija to ona ima potrebu da du\u017ee provodi ovu meru.<\/p>\n

RSE: Ko formira tijela koja se bave ovim problemom?<\/p>\n

VODINELI\u0106: I tu rešenja nisu jednaka. Jedan princip nikako ne bi smeo da bude izigran da prema onima koji su kršili ljudska prava ne smete postupati tako da na kraju se radi o kršenju njihovih prava. Morate napraviti takav postupak u kome \u0107e se sa sigurnoš\u0107u utvrditi da li je neko imao te grehe u prošlosti, dati mu mogu\u0107nost da se pravno bori protiv takve odluke i u svakom slu\u010daju obezbediti i sudsku zaštitu, a onda rešenja mogu doista biti raznovrsna.<\/p>\n

RSE: Vaša je teza da ni u Srbiji, a ni u ostalim dr\u017eavama bivše Jugoslavije, nije bilo ili nema uslova za adekvatnu primjenu zakona o lustraciji:<\/p>\n

VODINELI\u0106: Verovatno znate da je Srbija donela Zakon o lustraciji, ali da je taj zakon ostao mrtvo slovo na papiru. Upravo Skupština koja je donela bila je ta koja je osujetila njegovu primenu. Bilo da se radi o Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, bilo kojoj od bivših jugoslovenskih republika, stoji jedan klju\u010dni razlog zašto sa lustracijom stvari vrlo sporo idu ili gotovo nikako. Izme\u0111u ovih naših bivših sredina i bilo koje druge postsocijalisti\u010dke sredine gde je sprovedena lustracija postoji jedna vidna razlika. Mi nismo bili u toj meri autoritarno društvo u kojoj su to bile tamošnje sredine. Osim toga, bar za ove neke nove re\u017eime mo\u017eemo tvrditi da je, pogotovo Srbija, sredina u kojoj teško mo\u017eete izvesti razliku kod mnogih gra\u0111ana Srbije izme\u0111u toga da li su oni bili \u017ertve ili su bili po\u010dinioci. Po\u010dinioci pre u smislu sau\u010desništva, jer je autoritarni re\u017eim Slobodana Miloševi\u0107a imao i te kako široku i dugu podršku, tako da je tu situacija bila bli\u017ea nekadašnjem stanju u Nema\u010dkoj za vreme nacizma, jer je i Hitler imao gotovo plebiscitarnu podršku. U ovim drugim zemljama imate kao no\u017eem jasnu razliku izme\u0111u onih koji su krvnici i onih koji su \u017ertve.<\/p>\n

RSE: U Crnoj Gori je situacija donekle komplikovanija, jer nije bilo smjene vlasti što dodatno ote\u017eava postupak. Mislite li na\u010delno da je u društvo kao što je crnogorsko uopšte mogu\u0107e sprovesti lustraciju, ako imamo istu vlast od po\u010detka devedesetih?<\/p>\n

VODINELI\u0106: Lustracija nije ograni\u010dena na period devedesetih godina nego se ona usmerava protiv onih koji su u prošlosti kršili ljudska prava i tu uvek naravno postoji neki momenat od koga uzimate relevantnim prošlost. I to bi otprilike za sve naše bivše jugo sredine zna\u010dilo ‘44. godina i formiranje UDB-e. Druga mogu\u0107nost jesta da se period ve\u017ee za 1976. godinu. Te godine, naime, postao je sastavni deo tadašnjeg jugoslovenskog pravnog poretka i Me\u0111unarodni pakt o politi\u010dkim i gra\u0111anskim pravima i on je uneo jedan standard ljudskih prava, tako da ukoliko u Crnoj Gori imate još uvek na politi\u010dkoj sceni ljude koji su u nekom od tih perioda kršili ljudska prava, a danas su još uvek na politi\u010dkoj sceni ili bi mogli na nju da stupe, onda za lustraciju racionalno gledano ima mesta, a drugo je pitanje da li ima uslova da se ona sprovede, a za to je potrebna ona politi\u010dka volja koje u Srbiji do sada nije bilo. Ukratko, kada je u pitanju realizacija ove ideje ima li te takozvane politi\u010dke volje koja je klju\u010d za sve.<\/p>\n

Slavica Bajovi\u0107
Radio Slobodna Evropa<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dr Vladimir Vodineli\u0107:<\/em> Bilo da se radi o Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, bilo kojoj od bivših jugoslovenskih republika, stoji jedan klju\u010dni razlog zašto sa lustracijom stvari vrlo sporo idu ili gotovo nikako. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46263","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46263","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46263"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46263\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46263"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46263"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46263"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}