Srbin iz Novog Sada uspio da povrati u posed jedinu privatnu parcelu u NP Plitvickim jezerima, a hrvatska dr\u017eava sada ne \u017eeli da tu zemlju otkupi<\/p>\n
Pi\u0161e: Dnevnik\/S. Krsti\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Više od pet godina sudskih postupaka i diplomatskih i politi\u010dkih pritisaka bilo je potrebno Novosa\u0111aninu \u0110uru Trkulji da bi uknji\u017eio na svoje ime parcelu od oko 35 ari na obalama Kozjaka, najve\u0107eg jezera u Nacionalnom parku "Plitvice" u Hrvatskoj. Sada se ta parcela, koju je krajem 19. veka kupio Trkuljin pradeda, prodaje po po\u010detnoj ceni od 5,2 miliona evra. <\/p>\n – Novac nije bio motiv u ovom svojevrsnom glimatijasu jer sam u trenutku pokretanja postupka za upis vlasništva ve\u0107 bio materijalno obezbe\u0111en. <\/p>\n Tako \u0107u ve\u0107i deo od polovine prihoda ostvarenog prodajom zemljišta – pošto postoji još jedan suvlasnik – iskoristiti u humanitarne svrhe: za izgradnju doma za mlade starije od 18 godina u De\u010djem selu u Sremskoj Kamenici i pomo\u0107 Domu za decu ometenu u razvoju u Veterniku – kazao je Trkulja, i dodao da \u017eeli da onemogu\u0107i da bivši šti\u0107enici De\u010djeg sela, stariji od 18 godina, završe na ulici, a za pomo\u0107 Domu u Veterniku odlu\u010dio se jer tamo "ni grad ni dr\u017eava ve\u0107 dugo nisu ulagali". <\/p>\n Kako ka\u017ee, smatra da je eti\u010dki i moralno neophodno da novac koji nije zaradio bude utrošen na takvu i sli\u010dne namene.<\/p>\n Sve je po\u010delo 31. januara 2002. godine, kada je Trkuljin pravni tim, koji je vodio advokat Laslo Dubaji\u0107, pokrenuo ostavinsku raspravu pred Opštinskim sudom u Korenici. <\/p>\n Usledilo je upisivanje u zemljišne knjige, kada je opštinski tu\u017eilac podneo tu\u017ebu za poništavanje prava na privatnu svojinu u Nacionalnom parku. Zanimljivo je da je, po re\u010dima advokata Dubaji\u0107a, pre nego što je tu\u017eba uru\u010dena Trkulji, sudija Opštinskog suda u Korenici doneo privremenu meru kojom se branilo otu\u0111enje i bilo kakvo raspolaganje parcelom. <\/p>\n Bostonski student<\/strong><\/p>\n \u0110uro Trkulja je ro\u0111en 1966. godine u Novom Sadu. Nakon srednje škole i vojske odlazi u SAD, gde završava ekonomiju na Brajant koled\u017eu, a zatim i na Bostonskom univerzitetu. Nakon toga radi za Organizaciju za prehranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), a trenutno je zaposlen na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Nakon toga Trkulja, koji je stekao zavidnu reputaciju diplomate koji je deset godina radio za Ujedinjene nacije u organizaciji FAO, poziva predstavnike OEBS-a da prisustvuju su\u0111enju i podnosi \u017ealbu \u017dupanijskom sudu u Gospi\u0107u. Sud ukida privremenu meru i su\u0111enje se nastavlja u Korenici, pod prismotrom OEBS-a, da bi na kraju presudio u korist Novosa\u0111anina. Hrvatska ula\u017ee \u017ealbu, ali je Sud u Gospi\u0107u odbija i presuda postaje pravosna\u017ena.<\/p>\n – Sr\u017e ovog procesa je da je Hrvatska prvi put bila suo\u010dena s gra\u0111aninom Srbije koji nije bio podlo\u017ean pritiscima da imovinu da u bescenje ili da od nje odustane. Na svakom koraku izvršna vlast i pravosu\u0111e postavljali su nam prepreke. Tek uz pomo\u0107 OEBS-a, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, izvršna vlast je prestala s uticajem na pravosu\u0111e – rekao nam je Trkulja. <\/p>\n Dve godine je bilo potrebno Sudu u Gospi\u0107u da odgovori na zahtev za uknji\u017eavanje imovine, da bi predsednik Evropskog parlamenta reagovao i pisao premijeru Hrvatske Ivi Sanaderu. Tek tada ga upu\u0107uju na Kancelariju za naknadu imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata, što je Trkulja odbio, jer, kako ka\u017ee, "ne mo\u017ee Hrvatska da mi nadoknadi ono što mi nije oduzeto". Posle toga li\u010dno Sanader piše Trkulji i slu\u010daj dospeva do dr\u017eavnog sekretara Grge Ivezi\u0107a i Fonda za upravljanje dr\u017eavnom svojinom, da bi tek u junu 2005. godine deo zemljišta bio upisan na Trkuljino ime.<\/p>\n Nakon što je pravosna\u017eno postao suvlasnik, Trkulja je ponudio zemljište Hrvatskoj, koja je, pošto se zemljište nalazi u nacionalnom parku, imala pravo pre\u010de kupovine. Hrvatska to nije u\u010dinila, a u februaru 2006. godine Trkulja oglašava prodaju placa. Tada sledi spomenuta tu\u017eba dr\u017eavnog pravobranioca i naknada presuda Suda u Korenici u korist Trkulje.<\/p>\n Mada upravnik NP "Plitvice" Borislav Perica smatra da se na tom placu ne sme graditi, Trkulja to demantuje i tvrdi da se zemljište nalazi u gra\u0111evinskom rejonu. Na zasedanju Me\u0111unarodnog investicionog fonda u Panami u decembru 2006. godine, radna grupa je na Trkuljin zahtev, uz svu potrebnu dokumentaciju, procenila vrednost zemljišta na 5,2 miliona evra. Sada je to po\u010detna cena, jer Trkulja navodi da su se javili mnogobrojni zna\u010dajni investitori koji bi da kupe plac, te \u0107e biti organizovana licitacija.<\/p>\n – Zaista mi nije bitno šta \u0107e se desiti sa zemljištem kada ga prodam. Odbijanjem Hrvatske da kupi plac bio sam prinu\u0111en da ga stavim na javnu licitaciju i sada on vredi dvostruko više. Nadam se da \u0107e Hrvatska smo\u0107i snage i mudrosti da prepozna nacionalni interes i, shodno tome, da \u0107e se uklju\u010diti u tr\u017eišnu utakmicu – kazao je Trkulja, uz napomenu da se radi o jedinstvenom slu\u010daju, jer je to bio jedini privatni plac na Plitvicama, i samo deo svojine porodice Trkulja u Hrvatskoj.<\/p>\n Trkulja je organizovao tim arhitekata koji analizira potrebe za smeštajem punoletnih osoba bez roditelja u De\u010djem selu. Kako ka\u017ee, krajem meseca bi\u0107e gotove analize i poznate tri varijante budu\u0107eg doma. U svakom slu\u010daju, predvi\u0111eno je da za šti\u0107enike bude obezbe\u0111ena ishrana, novac za biblioteku, a iz dva fonda finansira\u0107e se stipendije studentima i nagrade za staratelje, koji su, po njegovim re\u010dima, "zaboravljeni heroji odgovornog, a potcenjenog posla". Što se ti\u010de Doma u Veterniku, njegove potrebe bi\u0107e finansirane po prioritetima. Nada se da \u0107e njegov postupak o\u017eiveti zaboravljenu tradiciju zadu\u017ebinarstva, i da \u0107e uticati na ljude koji su "u mnogo boljoj finansijskoj situaciji" da na\u010dine iskorak na putu kojim je on krenuo.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srbin iz Novog Sada uspio da povrati u posed jedinu privatnu parcelu u NP Plitvickim jezerima, a hrvatska dr\u017eava sada ne \u017eeli da tu zemlju otkupi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46259","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46259","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46259"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46259\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46259"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46259"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46259"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n\n
\n \n \n\n
\n Nagrade i zaboravljenim herojima<\/strong> <\/p>\n