Ako je Koštuni\u010dina ideja bila da se odbijanjem da primi Ahtisarija poka\u017ee kao ve\u0107i Srbin od Tadi\u0107a, onda je moje srpstvo na Tadi\u0107evoj strani. Samo sasvim mala deca veruju da ih niko ne prime\u0107uje kad stave jastuk na glavu pa ništa ne vide.<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragoljub \u017darkovi\u0107\/Vreme<\/strong><\/em><\/p>\n Ekonomski patriotizam: Otkud to da Drakuli\u0107a porede sa Onazisom<\/em><\/strong> <\/p>\n Prvi urednik koji je na redovnom nedeljnom kolegijumu "Vremena" izjavio da \u0107emo pri\u010dom o sastavljanju srpske vlade smoriti \u010ditaoce uticao je na kompoziciju ovog broja. Odlu\u010dili smo se zato da novine otvorimo tekstom sa naslovom "Kako srušiti vladu?". To je tek podsetnik da ništa nije ve\u010dno i da niko nije ve\u010dan. Smatrali smo da to podse\u0107anje nije na odmet u danima kada se primadone srpske politi\u010dke scene iza scene šutiraju u cevanice.<\/p>\n Posle je bilo lako odrediti karakter broja. Iza tog teksta o rušenju sledi analiza onoga što u domenu politike i ekonomije \u010deka tu novu vladu i koje bi po\u017eeljne osobine morao da ima premijer. Tekst Jova Baki\u0107a ukazuje na potrebu da li\u010dnost premijera mora u sebi da sadr\u017ei tri puta po dve osobine koje se, na prvi pogled, isklju\u010duju: mora biti autoritaran i – timski igra\u010d, kao što istovremeno mora biti mudar i – brz, hrabar i – oprezan, do te mere da sam nadzire izbor li\u010dnog obezbe\u0111enja.<\/p>\n To je bio kao neki uvod u prikazivanje novog svedo\u010denja Dejana Milenkovi\u0107a, zvanog Bagzi, svedoka o dugoj, grabe\u017eljivoj ruci takozvanog zemunskog klana, koga tu\u017eilaštvo tereti za smaknu\u0107e jednog premijera.<\/p>\n Izme\u0111u tog ocenjivanja i prikazivanja objavljujemo analizu ovonedeljnih politi\u010dkih zbivanja iz pera Milana Miloševi\u0107a koji ula\u017ee gigantski, hvale vredan napor da mirno piše o onome o \u010demu drugi galame i sve više psuju. <\/p>\n Tako, u glavnim crtama, izgleda nedelja za nama sastavljena i od vesti koje bi u sre\u0107nijim dr\u017eavama prodavale novine. Na primer, vest da je Zoran Drakuli\u0107 kupio 257 teretnih brodova jednog austrijskog brodarskog preduze\u0107a. Ima onih koji su ga odmah proglasili srpskim Onazisom. Da je Srbima više stalo do ekonomskog patriotizma nego do onih drugih oblika patriotizma koji, po pravilu, samo koštaju, a ništa ne donose narodu na polzu, setili bi se i kapetana Miše Anastasijevi\u0107a, rodona\u010delnika ove privredne grane u Srba. To bi pore\u0111enje, \u010dini mi se, bilo umesnije i politi\u010dki mudrije. On je, Anastasijevi\u0107, imao i nadimak Miša Slani, zbog monopolisanja trgovine solju, ali su iza njega ostale silne zadu\u017ebine narodu i \u010dinjenica da razlog tolikom zadu\u017ebinarstvu nije bilo samo to što je kapetan Miša imao meko, narodsko srce, ve\u0107 i to što je ondašnja vlada imala pametnu poresku politiku. <\/p>\n Kosovski po\u010detak i kraj: Prvo Amerikanci, a sada Finci<\/strong><\/em><\/p>\n Ali, ne u\u010dimo mi dovoljno i dobro ni iz novije, a kamoli da nešto u\u010dimo iz starije istorije. Tako je pokojni Slobodan Miloševi\u0107, u predve\u010derje raspadanja Jugoslavije i otvaranja kosovske rane, odbijao uporno i dugo uporne i duge pokušaje Vorena Cimermana, tadašnjeg ambasadora SAD u Beogradu, da izdejstvuje prijem kod onoga koji je tvrdio da narod niko ne sme da bije. Ne bih, sad na kraju kosovske drame, da poredim ondašnje odbijanje sa sadašnjim Koštuni\u010dinim odbijanjem da primi Martija Ahtisarija. Imam za to više razloga, a glavni je što je u prvopomenutom slu\u010daju susret mogao biti od neke koristi, dok u ovoj reprizi takve mogu\u0107nosti nema. <\/p>\n Primio ga ili ne, Ahtisarijev papir o Kosovu cirkuliše u nadle\u017enim kancelarijama, uklju\u010duju\u0107i tu i kancelariju Borisa Tadi\u0107a, predsednika Srbije. Koštunici malo poma\u017ee što se maskirao u \u010duvara pla\u017ee u zimskom periodu i pozvao na politi\u010dki bonton koji govori o tome da vlada u odstupanju obavlja samo tehni\u010dke poslove.<\/p>\n Ne bih da budem cini\u010dan, ali nekako mi se \u010dini da je Ahtisari vodio ra\u010duna o tome i da se, s njegove ta\u010dke gledišta, i radi isklju\u010divo o tehnici. Da mu nije neprijatno, mogao bi taj papir da ostavi i na portirnici u Nemanjinoj ulici, samo da mu de\u017eurni portir u vladi potpiše potvrdu o primitku. <\/p>\n Oko ovog slu\u010daja postoji više škola mišljenja, a dve ekstremne, po suprotstavljenosti ocene dometa Koštuni\u010dine odluke, glase: to je Koštuni\u010din manevar da dobije na vremenu i odlo\u017ei rešavanje statusa Kosova, što nije nemogu\u0107e, ali nam niko ne objašnjava kakva je korist od toga, dok druga tvrdi da je to tek manevar kojim Koštunica najavljuje pribli\u017eavanje Srpskoj radikalnoj stranci, odnosno potez za koji veruje da mu pove\u0107ava cenu u cenkanju oko premijerskog mandata. <\/p>\n Nisam sklon tome da se svaki inat proglasi koalicionim paktom s radikalima kojima je ina\u0107enje, ponekad i zdravom razumu, prete\u017eni oblik upra\u017enjavanja politike. Nekad je inat dobar politi\u010dki saveznik, ali ne bih rekao da to poma\u017ee u ovoj situaciji. Ako je, kojim slu\u010dajem, Koštuni\u010dina ideja bila da se tim odbijanjem poka\u017ee kao ve\u0107i Srbin od Borisa Tadi\u0107a, onda je moje srpstvo na Tadi\u0107evoj strani. Samo sasvim mala deca veruju da ih niko ne prime\u0107uje kad stave jastuk na glavu pa ništa ne vide.<\/p>\n Gra\u0111anski savez: Zaneti izbornim profitom \u010cede Jovanovi\u0107a<\/strong><\/em><\/p>\n Svetski poslovi ne\u0107e stati zato što \u0107e se ovi naši do kraja maja, kako sada stvari stoje, dogovarati oko sastava vlade sa ozbiljnim i sve \u010deš\u0107im pominjanjem mogu\u0107nosti da se ide na nove izbore. Jednu od salonskih, da ne ka\u017eem kafanskih verzija raspleta oko izbora premijera, u formi analiti\u010dkog teksta plasirao je u "Politici" od utorka, 30. januara, Slobodan Antoni\u0107. To je scenario po kome nakon formiranja Narodne skupštine Boris Tadi\u0107 podnosi ostavku na polo\u017eaj predsednika, predsednikovanje dr\u017eavom preuzima novoizabrani predsednik Skupštine, Tadi\u0107 postaje premijer i podr\u017eava Koštunicu na izborima za predsednika dr\u017eave. <\/p>\n Kao u onoj reklami u kojoj se komad plastike oka\u010di na bolna le\u0111a, tako i ovo deluje blesavo, ali bi moglo da funkcioniše. Antoni\u0107 s pravom konstatuje da je prepreka toj vrsti dogovora uzajamno nepoverenje izme\u0111u partnera, istorijsko i novoste\u010deno, pa ideju više razigrava nego što je zagovara. Ali, ne bi bilo prvi put u Srbiji da se dogodi ono što izgleda najmanje verovatno.<\/p>\n Tako se i dogodilo da je Gra\u0111anski savez Srbije rešio da se spoji sa Liberalno demokratskom partijom \u010cedomira Jovanovi\u0107a. Gra\u0111anski savez li\u010dio je, do pre neku godinu, na pouzdanog baštinika jedne manjinske, kvalitetne opcije društvenog i kulturnog korektora i imponovao je upornoš\u0107u da uz svu nemaštinu i napade opstane na tr\u017eištu politi\u010dkih ideja. Valjda zaneti sve\u017eim izbornim profitom \u010cedomira Jovanovi\u0107a, u njemu su prepoznali ono što su hteli da budu i ne prime\u0107uju da tu ima i onoga što nikada nisu bili. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako je Koštuni\u010dina ideja bila da se odbijanjem da primi Ahtisarija poka\u017ee kao ve\u0107i Srbin od Tadi\u0107a, onda je moje srpstvo na Tadi\u0107evoj strani. Samo sasvim mala deca veruju da ih niko ne prime\u0107uje kad stave jastuk na glavu pa ništa ne vide.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46254","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46254","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46254"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46254\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46254"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46254"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46254"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}