Svetislav Basara, dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine: Politika u Srbiji nije tehnologija upravljanja dr\u017eavnim poslovima ve\u0107 opskurni mnogobo\u017ea\u010dki kult<\/p>\n
Pi\u0161e: Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Pripovedna strategija Svetislava Basare prevazilazi uobi\u010dajene poeti\u010dke paradigme i \u017eanrovske konvencije. Roman "Uspon i pad Parkinsonove bolesti", za koji je Basara dobio NIN-ovu nagradu, lišen je svake narcisoidne ornamentike sveznaju\u0107eg pripoveda\u010da, što ujedno podrazumeva smelog i hrabrog \u010ditaoca.<\/p>\n Za koga piše Svetislav Basara, da li je još uvek aktuelna ona Borhesova konstatacija da je manje dobrih \u010ditalaca nego dobrih pisaca?<\/p>\n – Pišem za sve one koji to ho\u0107e da \u010ditaju. A Borhes je sasvim u pravu. Oni pravi, strastveni \u010ditaoci polako nestaju. Naše doba je doba površnosti, pojednostavljivanja, povratka ideogramima i slikovnom izra\u017eavanju. Dovoljno je baciti pogled na neku knjigu štampanu pre stotinak godina i uporediti je sa nekom savremenom, pa videti ogromnu razliku u kvalitetu. U ranija vremena knjiga je bila kultni predmet. Danas je sve više roba. Prodaje se po samoposlugama i trafikama. Štampa se na roto papiru. Ranije sam mislio da \u0107e se svet pretvoriti u \u0111ubrište, ali sada vidim da \u0107e to \u0111ubre biti prera\u0111eno, da \u0107e se od toga nešto napraviti i biti pušteno u prodaju. Izgleda da \u0107emo završiti kao stanovnici globalnog supermarketa.<\/p>\n Kada bismo sastavili indeks citiranih imena u vašem dosadašnjem literarnom opusu, bio bi to svojevrsni civilizacijski bedeker.<\/p>\n Kako "prepoznajete" literarni potencijal nekog dokumenta ili li\u010dnosti koja ulazi u vaš roman?<\/p>\n – Li\u010dnosti se same name\u0107u. Ako je recimo radnja romana smeštena u 19. vek, onda je bolje da o tom veku progovore Hegel ili Ni\u010de nego autor. Oni su ve\u0107 tu – u literaturi, u iskustvu \u010ditanja. Zbog toga bih – da sam dovoljno ohol pa da savetujem mlade pisce – dao slede\u0107i savet: klonite se originalnosti. Što ne zna\u010di – prepisujte ili kopirajte. Jednostavno, ja literaturu (tu ubrajam istoriju, filozofiju, knji\u017eevnost, pa \u010dak i telefonske imenike) shvatam kao filozofiju zajedni\u010dkog dela, kako je to lepo formulisao Fjodorov. Ili, mo\u017eda još lepše, Markes u neponovljivom poglavlju o bolesti zaborava u Makondu gde Hose Aurelijanu Buendiji otpo\u010dinje borbu protiv zaborava tako što ispisuje ceduljice, po\u010dev od osnovne – ima Boga – zaklju\u010dno sa spiskom efemernih predmeta. Nisam nikada pro\u010ditao bolju definiciju knji\u017eevnosti. Sa estetske ta\u010dke gledišta, posle Šekspira, Getea, velikana 19. i 20. veka, moderna literatura je suvišna. Ali, danas je ona potrebnija nego ikada. Kao oru\u0111e u borbi protiv zaborava. Svako doba mora iznova da sastavi spisak bitnih pojmova i stvari. Hajde da budem neskroman pa da i ja dam definiciju knji\u017eevnosti. Recimo da je ona neka vrsta metafizi\u010dkog ra\u010dunovodstva. Uprkos prividnoj momentalnosti modernih tehnologija. Sli\u010dno onom legendarnom i neprestanom obrtanju molitvenih mlinova na Tibetu, neprestanost \u010ditanja odr\u017eava svet na okupu.<\/p>\n Kako vi danas vidite knji\u017eevnu scenu u Srbiji? Da li biste mogli da napravite paralelu sa vremenom kada ste, recimo, vi ulazili u knji\u017eevnost?<\/p>\n – Kao i sve ostalo u Srbiji, knji\u017eevna scena je u previranju. Zapravo, knji\u017eevna scena gotovo da i ne postoji u pravom smislu te re\u010di. Bez \u010dasopisa koji zastupaju odre\u0111ene poetike, bez konstruktivne polemike, ta\u010dnije dijaloga izme\u0111u poetika, sve se svodi na jedan prisilni individualizam – stvar veoma bitna za literaturu sve dok to ne degeneriše u solipsizam. Imamo poprili\u010dan broj izvanrednih mladih pisaca; sigurno ih ima još koje nisam uspeo da pro\u010ditam. Ali iako ih je poprili\u010dno, sve su to usamljeni glasovi u pustinji ove kulture. Moja generacija je imala sre\u0107u da po\u010dne u ambijentu prepunom knji\u017eevnih i omladinskih \u010dasopisa i novina. Gotovo svi smo mi bili urednici. Tu se pekao zanat, po\u010dev od korekture – dosadne, ali izvanredne stvari za uve\u017ebavanje psimenosti – zaklju\u010dno sa beskrajnim diskusijama o knji\u017eevnosti, filozofiji, filmu… Mi smo se intenzivno dru\u017eili i to na dnevnoj bazi. Imali smo svoje kafane. Mislim da mla\u0111em naraštaju nedostaje taj duh zajedništva, ta razmena mišljenja, to polemisanje koje izoštrava kriti\u010dko mišljenje, koje poma\u017ee da se uvide sopstvene stranputice i greške. Sugestije mojih prijatelja Milojka Kne\u017eevi\u0107a, Branka Kuki\u0107a, oštre kritike kriti\u010dara moje generacije – sve je to doprinelo da moje knjige budu mnogo bolje nego da sam radio prepušten sam sebi.<\/p>\n Da bi upokojili monstruozne ideološke produkte i vampire istorije vaši junaci pribegavaju crnohumornom promišljanju sveta. Odakle crpite rezervoare ironije?<\/p>\n – Pa da nije tog ironijskog i humornog otklona, teško da bih napisao moje knjige. A još bi ih te\u017ee bilo pro\u010ditati. Ionako nisu previše \u010ditljive. Dubinu našeg posrnu\u0107a najlakše je opaziti na katastrofalnom sunovratu naše nekadašnje duhovitosti. Treba se samo setiti zlatnog doba srpske satire od polovine šezdesetih sve do po\u010detka devedesetih. Treba se setiti kafanskih šereta, neuporedivo zabavnijih od današnjih profesionalnih komi\u010dara. Treba se setiti komedija Duška Kova\u010devi\u0107a, pa postati svestan u kakvo smo sumorno stanje dospeli. U današnjim "komedijama" sve se nekako vrti oko nekih hiljadu evra, oko nekakvih nasledstava, prevara, muljanja. \u010cesto pomislim da naše siromaštvo mnogo duguje preteranoj ozbiljnosti, ta\u010dnije \u010demeru. Još po\u010detkom devedesetih u nekoj sam kolumni napisao da je, u religioznom smislu, naša nesre\u0107a posledica pada na prvom ljudskom iskušenju – iskušenju hleba zemaljskog. Onaj ko ne vidi ništa osim hleba, ništa osim hleba i ne dobija. A \u010desto ni hleba nema.<\/p>\n Koliko je preraspodela društvene mo\u0107i u Srbiji posle 5. oktobra odmakla od borbe korespondenata politi\u010dkih struktura za golu vlast?<\/p>\n – Vrlo malo. Gotovo nimalo. Ovo treba uzeti krajnje ozbiljno budu\u0107i da poznajem ljude. I to \u0107e tako i\u0107i sve do jednog ko-zna-kada-dana kada \u0107e politika kona\u010dno biti demistifikovana, demitologizovana, svedena na svoju pravu meru i upu\u0107ena na svoje prave poslove. Tu se radi o orijentalnom nasle\u0111u. Jer kod nas politika nije tehnologija upravljanja dr\u017eavnim poslovima ve\u0107 opskurni mnogobo\u017ea\u010dki kult. I dan danas politi\u010dka elita (ako smem upotrebiti tu re\u010d) pošto poto nastoji da svoje poslove obavlja obavijena oblakom tajanstva, što je najobi\u010dnija sprdnja sa idejama demokratije i republike. Ako smo ve\u0107 republika, onda neprestano treba podse\u0107ati vlasti da suverentitet pripada svim gra\u0111anima podjednako i da su politi\u010dari odgovorni suverenu – gra\u0111anstvu. Imao sam prilike da \u010detiri godine provedem na Kipru u jednoj uzornoj demokratiji. To iskustvo mi je, zapravo, otvorilo o\u010di. Odrastao u ovdašnjim prilikama gotovo da nisam mogao da shvatim strah i snishodljivost kiparskih zvani\u010dnika prema novinarima i prema obi\u010dnom narodu. Ovde se politi\u010dari prema novinarima odnose kao knjaz Miloš prema svojim \u010dibuk\u010dijama. O narodu i da ne govorimo. Osim uo\u010di kakvih izbora, oni nemaju nikakav kontakt sa obi\u010dnim svetom. Mi smo naglo usko\u010dili iz rigidnog komunizma u višepartijski sistem zadr\u017eavaju\u0107i ranije navike, pa se tako naš trenutni (nadajmo se) politi\u010dki sistem mo\u017ee definisati paradoksalnom sintagmom – višepartijski monizam.<\/p>\n Šta su za vas famozne "demokratske snage" u Srbiji?<\/p>\n – Uprkos svemu što sam rekao, u Srbiji postoji veliki demokratski potencijal. Ali sve je to nekako rasuto i imamo ogroman problem organizovanja. Išao bih tako daleko da ka\u017eem da ljudi koji poseduju najviše demokratske kapacitete ne samo da ne uzimaju u\u010deš\u0107a u politici nego \u010dak i ne glasaju. Uprkos tome što uo\u010di izbora stranke zapoma\u017eu da se na izbore iza\u0111e u što ve\u0107em broju, njima to u suštini ne odgovara. One radije operišu sa zbirnim imenicama poput "narod", "\u017eene", "zemljoradnici", dok zadr\u017eavaju apsolutni prezir prema li\u010dnostima, konkretnim, \u017eivim ljudima. Jeste politika prljav posao i tamo gde je neuporedivo \u010distiji. Ali, da bi se nešto uradilo, ponekad se moramo i uprljati. Biti iznad situacije, stav u nas veoma omiljen, ide naruku najnazadnijim ideologijama. <\/p>\n Basara i LDP<\/strong><\/p>\n Vaše politi\u010dke tekstove i pamflete neki navode kao primer "koncentrisanog \u010dedizma"?<\/em><\/p>\n – Da. Tako to ocenjuju autori okupljeni oko \u010dasopisa Nova srpska politi\u010dka misao. I to jeste tako uprkos tome što nisam \u010dlan LDP. A uz to sam desni\u010dar. \u010cedina koalicija poseduje jednu veoma pozitivnu energiju. Nije to još uvek dovoljno artikulisano, a nije ni \u010dudo jer je LDP mlada stranka, ali ja tu prepoznajem autenti\u010dnu volju za promenama, ulju\u0111ivanjem i modernizacijom naše zemlje. Za gorepomenute autore, re\u010d modernizacija je nešto \u010dega se u\u017easavaju ili plaše. Mislim da je ulazak \u010cedine koalicije u parlament nešto najbolje na poslednjim izborima. To je po\u010detak profilisanja politi\u010dke scene. I levica i centar i desnica u ulju\u0111enim društvima dele iste civilizacijske vrednosti i zato nije ništa \u010dudno da se mnogi stavovi LDP-a i moji poklapaju.<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Da li je i ulazak u Evropu deo srpske mitofilije?<\/p>\n – Vrlo je brzo to postao. EU je postala magi\u010dna re\u010d, toliko draga ovdašnjim politi\u010darima. I tu bi se nekako preko reda. Pa kad nas prime, onda \u0107e svi problemi biti rešeni. Evropska unija je, me\u0111utim, mesto u koje se ulazi kada se reše bar oni kardinalni problemi. Mi u ovom trenutku jedva da mo\u017eemo sami sa sobom, ne vredi ni pominjati zajednicu sa još dvadeset i sedam dr\u017eava.<\/p>\n Grešemo li ako ka\u017eemo da je Koštunica u vašoj optici zamenio Vuka Karad\u017ei\u0107a i Dobricu \u0106osi\u0107a?<\/p>\n – Ne. Nije on njihovog formata. Momentalno, on je verovatno poslednji predvodnik ideologije \u010dije je temelje postavio Vuk i koja do dana današnjeg nije od temelja ni odmakla. Pisao sam ranije o tome, ali ponovi\u0107u. Naša strategijska greška nije prihvatanje Vukove reforme pisma, nego apsolutizacija njegove politi\u010dke doktrine. Sumnjam da je Karad\u017ei\u0107 imao politi\u010dke ambicije, ali to je politika. Narodnu mudrost i narodno stvaralaštvo, koji jesu temelji svake nacionalne kulture, on postavlja kao vrhunsku vrednost. Temelj ne mo\u017ee biti krov. \u010cak ni u Srbiji. Razumljivo je da u takvom jednom ambijentu visoka kultura i filozofija moraju sa krajnjim naporom da tra\u017ee svoje mesto pod srpskim suncem. Iz toga je neminovno proizašla paraliza kulture, a iz paralize kulture još neminovnije permanentna paraliza politi\u010dkih sistema, sledstveno i ekonomije. Zatvoreni unutar svog sku\u010denog habitusa, pokušavaju\u0107i da razumemo kompleksna zbivanja u modernom svetu pomo\u0107u poslovica i narodnih pesama, do\u017eiveli smo sudbinu svih zatvorenih sistema: stalno uve\u0107avanje entropije. Mi smo danas društvo bez dinamike, društvo bez energije.<\/p>\n Koštunica je \u010dovek koga ne interesuje Srbija nego srpska istorija. Mogao bih se zakleti da sve odluke donosi spekulišu\u0107i o tome kakav \u0107e mu one status doneti u nekoj budu\u0107oj istoriji. Preterano je porediti ga sa Miloševi\u0107em, kako se \u010desto \u010duje. Ali, to je u suštini Miloševi\u0107eva politika. Ona ne mo\u017ee biti ništa drugo. A i Miloševi\u0107 je samo jedan u plejadi nastavlja\u010da srpske narodnja\u010dke doktrine nastale polovinom 19. veka. Ta doktrina podjednako uspešno po nju, a katastrofalno po Srbiju, funkcioniše u kne\u017eevini, kraljevini, komunisti\u010dkoj republici i ovom poludemokratskom poretku. Utešno je što narodnja\u010dka koalicija ima nekih 16,7 procenata podrške. Ai ne treba biti previše optimisti\u010dan. Još neko vreme \u0107e, sve spasavaju\u0107i nas, uvaljivati u probleme i odr\u017eavati stanje socijalne inercije.<\/p>\n Vaša biografija je apsorbovala maltene sve frakcije Demokratske stranke, uklju\u010duju\u0107i i nju samu. Kako izgleda nositi to breme?<\/p>\n – Vrlo lako. Ja se nisam politikom bavio zato što imam politi\u010dkih ambicija nego zato što sam mislio da u gadnim vremenima niko nema prava da stoji po strani. Sada kada se stvari koliko-toliko normalizuju, moje bavljenje politikom se svodi na to da od vremena do vremena napišem neki politi\u010dki tekst.<\/p>\n Zašto mi u strogo kontrolisanom košmaru korporativnog kapitalizma sebe uglavnom ne vidimo kao društvo koje ispunjava odre\u0111ene potrebe za identitetom i u\u010di se veštinama normalnog \u017eivota, ve\u0107 kao radosne u\u010desnike potroša\u010dke groznice?<\/p>\n – Iz prostog razloga što je priroda korporativnog kapitalizma takva da ljude prisiljava na potroša\u010dku groznicu. Vrlo brzo smo se adaptirali na pravila besomu\u010dne kupovine i potrošnje. Na druga pravila još nismo. Mi se zapravo nalazimo u jednoj šizofrenoj situaciji. Ekonomski sistem se doista dosta uspešno uklapa u svetske trendove, dok u politi\u010dkom sistemu još uvek dominira pseudomitološki model. Još uvek se \u010duju pozivi da svi stanemo pod jednu zastavu. Da se svi preselimo na granicu sa Kosovom. Naravno, politi\u010dki model nema šansu u utakmici sa ekonomskim, Ali ni tu ne treba biti previše optimisti\u010dan. Ukoliko u me\u0111uvremenu ne izgradimo autenti\u010dan kulturni obrazac i jedinstvo nacionalnog stila, pretvori\u0107emo se u koloniju.<\/p>\n Zoran Panovi\u0107<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svetislav Basara, dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine: Politika u Srbiji nije tehnologija upravljanja dr\u017eavnim poslovima ve\u0107 opskurni mnogobo\u017ea\u010dki kult<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46251","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46251","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46251"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46251\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46251"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46251"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46251"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n\n
\n \n