Na predstoje\u0107im parlamentarnim izborima u Srbiji, koji \u0107e biti odr\u017eani 21.januara\/sije\u010dnja 2007.godine pravo glasa za izbor 250-\u010dlanskog parlamenta ima\u0107e 6.652.105 bira\u010da, koji \u0107e mo\u0107i da glasaju na 8.462 bira\u010dka mesta.<\/p>\n
Pi\u0161e: IFIMES<\/strong><\/em><\/p>\n Republi\u010dka izborna komisija (RIK) zvani\u010dno je proglasila 20 izbornih lista stranaka i koalicija: <\/p>\n 1.<\/strong>DS-Demokratska stranka – Boris Tadi\u0107, 2.<\/strong>G17 plus – Mla\u0111an Dinki\u0107, 3.<\/strong> LDP-Liberalno demokratska partija – GSS-Gra\u0111anski savez Srbije-SDU-Socijaldemokratska unija-LSV-Liga socijaldemokrata Vojvodine – \u010cedomir Jovanovi\u0107, 4.<\/strong> SRS-Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj, 5.<\/strong> DSS-Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija – dr Vojislav Koštunica, 6.<\/strong> PSS-Pokret snaga Srbije – Bogoljub Kari\u0107, 7.<\/strong> SPO-Srpski pokret obnove – Vuk Draškovi\u0107, 8.<\/strong> SVM-Savez vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara – Jo\u017eef Kasa, 9.<\/strong> PUPS-Partija ujedinjenih penzionera Srbije – dr Jovan Krkobabi\u0107-SDP-Socijaldemokratska partija- dr Nebojša \u010covi\u0107, 10.<\/strong> Koalicija Lista za Sand\u017eak – dr Sulejman Ugljanin, 11.<\/strong> SPS-Socijalisti\u010dka partija Srbije, 12.<\/strong> Branko Pavlovi\u0107 – ”Zato što mora bolje”,13.<\/strong> Koalicija ”Vojvo\u0111anske partije” – mr Igor Kurja\u010dki, 14.<\/strong> Unija Roma Srbije – dr Rajko \u0110uri\u0107, 15.<\/strong> Reformisti\u010dka stranka – dr Aleksandar Višnji\u0107, 16. <\/strong>DZS-Demokratska zajednica Srbije – dr Obren Joksimovi\u0107, 17.<\/strong> Koalicija Albanaca Preševske doline, 18.<\/strong> Socijaldemokratija – Nenad Vukasovi\u0107, 19.<\/strong> Koalicija Ma\u0111arska sloga – Andraš Agošton – dr Pal Šandor, i 20.<\/strong> Romska partija – Šajn Sr\u0111an.<\/p>\n Prema va\u017ee\u0107em izbornom Zakonu, koji je usvojen 2000. godine, a izmenjen 2004. godine, poslanici se biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, dok se poslani\u010dki mandati raspodeljuju srazmerno broju dobijenih glasova. Izmene starog zakona prevashodno se odnose na politi\u010dke stranke nacionalnih manjina u raspodeli mandata ukoliko ne pre\u0111u cenzus od pet odsto glasova. Za stranke nacionalnih manjina va\u017ei ”prirodni prag”, koji se dobija kada se broj va\u017ee\u0107ih glasova podeli sa 250 poslanika za svako poslani\u010dko mesto, što je u zavisnosti od izlaznosti, izme\u0111u 12.000 i 16.000 glasova. <\/p>\n Izborna kampanja uglavnom je obele\u017eena antaganizmima izme\u0111u dva suprostavljena politi\u010dka bloka: «demokratskog bloka» i «bloka miloševi\u0107evog re\u017eima» (SRS i SPS).<\/p>\n Ubedljivo najja\u010da politi\u010dka stranka u Srbiji je Srpska radikalna stranka (SRS), koju vodi haaški optu\u017eenik Vojislav Šešelj. SRS \u0107e po svemu sude\u0107i biti izborni pobednik, ali ne\u0107e u\u010destvovati u formiranju nove Vlade Srbije.<\/p>\n Zapletenu politi\u010dku scenu u Srbiji dodatno optere\u0107uje netransparentnost i razni tajni dogovori izme\u0111u politi\u010dkih lidera. Prema saznanjima Me\u0111unarodnog instituta IFIMES tajni dogovor izme\u0111u predsednika Srbije Borisa Tadi\u0107a (DS) i predsednika Vlade Vojislava Koštunice (DSS) sadr\u017ei ostvarenje zajedni\u010dkog cilja – opstanak na vlasti. Tako bi prema tajnom dogovoru bila uspostavljena postizborna koalicija DS-DSS, koja bi omogu\u0107ila, da Koštunica ponovo postane predsednik Vlade, a Tadi\u0107 ostane predsednik Srbije što bi predstavljalo izvesnu stagnaciju odnosno nazadovanje Srbije, \u010dak usporavanje razvoja demokratskih procesa u Srbiji i ugro\u017eavanje njenog puta ka evroatlantskim integracijama.<\/p>\n SRS POBE\u0110UJE, DRUGI FORMIRAJU VLADU!<\/strong><\/p>\n U novom sastavu parlamenta \u0107e sasvim sigurno u\u010destvovati Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija, Koalicija LDP-GSS-SDU-LSV-\u010cedomir Jovanovi\u0107, kao i stranke nacionalnih manjina (\u010diji broj poslanika isklju\u010divo zavisi od odaziva bira\u010da nacionalnih manjina). Vrlo je neizvesno da li \u0107e G17 plus uspeti da pre\u0111e izborni cenzus od 5 odsto, ali prema najnovijim istra\u017eivanjima javnog mnenja bira\u010dko telo G17 plus se smanjuje i disperzira na druge dve stranke: DS i LDP. G17 plus i njen lider Mla\u0111an Dinki\u0107 vodili su neubedljivu kampanju, koja je bila usmerena na borbu protiv korupcije i samopromociju njenog lidera mada je poznato da se stranci G17 plus pripisuje ve\u0107i broj korupcijskih afera i skandala.<\/p>\n O\u010dekuje se, da \u0107e se zna\u010dajan broj nekadašnjih bira\u010da SRS prikloniti prigušenoj nacionalisti\u010dkoj desnici okupljenoj oko Koštunice. Koštunica i ministar spoljnih poslova Draškovi\u0107 (SPO) za nacionalisti\u010dke i dnevnopoliti\u010dke potrebe svojim starim i novim izjavama o teritorijalnim pretenzijama prema Bosni i Hercegovini ugro\u017eavaju odnosno usporavaju evropski put Srbije. <\/p>\n Vojislav Koštunica bi, prema ve\u0107ini istra\u017eivanja, verovatno mogao postati novi (stari) mandatar iako \u0107e njegova Demokratska stranka Srbije (DSS) imati manje glasova nego Tadi\u0107eva Demokratska stranka (DS). Koštuni\u010din glavni predizborni adut je borba za Kosovo kao sastavni deo Srbije i usvajanje novog Ustava. \u010cinjenica je, da Kosovo nije u sastavu Srbije još od 1999.godine kada je Savet bezbednosti UN-a rezolucijom 1244 teritoriju Kosova proglasio me\u0111unarodnim protektoratom pod ingerencijom UNMIK-a i privremenih kosovskih vlasti. Novi ustav Srbije donešen je u veoma kratkom roku i sa preambulom, koja Kosovo definira kao sastavni deo Srbije što ne odgovora stvarnom stanju. <\/p>\n Predsednik Tadi\u0107 ne \u017eeli «mo\u0107nog» \u010doveka iz svoje stranke na premijerskom polo\u017eaju. Tako je DS najavila Bo\u017eidara \u0110eli\u0107a za novog mandatara. Takav potez DS-a o\u010dekivala je stranka Vojislava Koštunice (DSS), jer je posledica tajnog dogovora. DSS je procenila da je \u0110eli\u0107 slaba ta\u010dka Demokratske stranke kao neharizmati\u010dna li\u010dnost koju treba diskreditovati kako bi se DS-u u poslednjem trenutku smanjila podrška bira\u010dkog tela. To je u poslednjim danima kampanje bio sna\u017ean adut DSS-a da se pribli\u017ei DS-u. Koštuni\u010din cilj je da ostane na mestu premijera, a da ga Tadi\u0107 podr\u017eava u tome govori potez predlaganja \u0110eli\u0107a za premijera, jer u suprotnom, DS bi svakako u prvi plan predlo\u017eila nekog drugog, sposobnijeg i bliskijeg Borisu Tadi\u0107u. \u0110eli\u0107 je u prvi plan namerno najavljen kao budu\u0107i mandatar s obzirom na aferu u kojoj je kao nekadašnji ministar finansija kontraverznom biznismenu Bogoljubu Kari\u0107u (PSS) vratio novac od naplate ekstraprofita, pa se ostvarilo o\u010dekivanje da \u0107e DSS svoj napad usmeriti upravo na \u0110eli\u0107a i tu transakciju.<\/p>\n Najve\u0107i poraz politike DSS-a i Koštunice je raspad Dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora, a kao najve\u0107i debakl je svakako neispunjeno obe\u0107anje da \u0107e se optu\u017eeni za ratne zlo\u010dine Ratko Mladi\u0107 sigurno na\u0107i u Haaškom tribunalu. Zahvaljuju\u0107i ”kohabitaciji” sa Tadi\u0107em i verovatno podršci poslanika nacionalnih manjina Koštunica \u017eeli postati navodni izborni pobednik i zauzeti mesto predsednika vlade. Takvim raspletom dolazimo do situacije, da u Srbiji ne\u0107e biti apsolutnog pobednika i da Srbija ostaje partijska dr\u017eava koja se vra\u0107a ponovo nekoliko godina unazad. Realizacijom tajnog dogovora Tadi\u0107-Koštunica anulirali bi se rezultati delovanja demokratskih mehanizama, koji su osnov funkcionisanja savremenih društava.<\/p>\n LDP U USPONU<\/strong><\/p>\n Koalicija LPD-GSS-SDU-LSV kroz svoju kampanju u politi\u010dku igru vratila je zaboravljenog nekadašnjeg potpredsednika vlade \u010cedomira Jovanovi\u0107a. Izuzetno skupa i doterana, kampanja ”Od nas zavisi” usmerena je na mla\u0111u i nezadovoljnu populaciju, a pre svega na onu koja simpatiše DS. Njihovi politi\u010dki ciljevi su veoma jasni i vezani su za modernizaciju zemlje kao gra\u0111anski ure\u0111enu dr\u017eavu u Evropskoj uniji. Liberalno demokratska partija je u ovoj kampanji zabele\u017eila najve\u0107i uspon i postala jedina ozbiljna opoziciona snaga u Srbiji. LDP pokazuje kapacitete za dalje ja\u010danje u bira\u010dkom telu. \u010cedomir Jovanovi\u0107 i njegovi koalicioni partneri smatraju, da je DS njima jedini odgovaraju\u0107i partner zbog toga što nisu pristali da budu deo vlade Vojislava Koštunice u prethodnom sazivu. Tako\u0111e, politi\u010dka retorika Borisa Tadi\u0107a (DS) i \u010cedomira Jovanovi\u0107a (LDP) o Kosovu predstavlja svojevrstnu pripremu javnosti u Srbiji za trenutak kada \u0107e biti proglašena nezavisnost Kosova.<\/p>\n SRBIJA NEMO\u017dE BITI UNITARNA DR\u017dAVA<\/strong><\/p>\n Me\u0111unarodni institut IFIMES ocenjuje, da \u0107e se pojedini problemi nacionalnih manjina rešiti kroz predvi\u0111enu regionalizaciju Srbije. Kroz regionalizaciju pojedini specifi\u010dni problemi manjinskih zajednica u Srbiji \u0107e nestati i tako \u0107e se ubrzati evropski put Srbije i pristup evropskim fondovima iz kojih regije mogu crpiti ogromna nov\u010dana sredstva. O\u010dekuje se, da Srbija prioritetno reši status Albanaca na jugu Srbije (Preševo, Medve\u0111a, Bujanovac), status Ma\u0111ara u Vojvodini i status Sand\u017eaka. Analiti\u010dari ocenjuju, da su društvene okolnosti i prisutna multietni\u010dnost srpskog društva eliminisale mogu\u0107nost da Srbija i dalje ostane unitarna dr\u017eava i da je regionalizacija preko potrebna.<\/p>\n G17 PLUS PRED IZBORNIM PRAGOM<\/strong><\/p>\n Neizvesno je da li \u0107e G17 plus ponovno postati parlamentarna stranka. Ne bi predstavljalo iznena\u0111enje, da (G17 plus) ne uspe da pre\u0111e cenzus, jer se od samog po\u010detka ose\u0107a da ta stranka ne funkcioniše kao ranije. Dinki\u0107 je iz stranke eliminisao sve one koji su mu predstavljali politi\u010dku konkurenciju ili su mu se suprostavljali. Takvu poziciju koristi Koštunica, koji ne napadaju\u0107i Dinki\u0107a i G17 plus ra\u010duna, da ukoliko bi Dinki\u0107 osvojio više glasova time bi smanjio procenat glasova Demokratskoj stranci. Takvu politiku DSS ima i prema LDP i \u010cedomiru Jovanovi\u0107u, koji pretenduje na glasove bira\u010da DS.<\/p>\n U raznolikoj raspodeli poslani\u010dkih mandata predvi\u0111a se i situacija da Srbija i ne dobije novu vladu nego nove izbore. Pošto novi ustav Srbije predvi\u0111a rok za sastavljanje Vlade, što zna\u010di da se parlament mora konstituisati u roku mesec dana od objavljivanja izbornih rezultata, dok se nova Vlada mora izabrati u roku dva meseca od konstituisanja parlamenta. Zbog toga treba predvideti i mogu\u0107nost stvaranja manjinske vlade u koju mo\u017eda ne bi ušle stranke nacionalnih manjina. Tako ”formirana” vlada ponovo ne\u0107e biti stabilna, što nas ponovno vra\u0107a na period od pre tri godine. Takav scenarij ne bi bio dobar za Srbiju, kojoj je posle ubistva premijera Zorana \u0110in\u0111i\u0107a potreban novi veliki korak prema Evropi.<\/p>\n Me\u0111unarodni institut IFIMES smatra, da tajni dogovor Tadi\u0107-Koštunica vra\u0107a Srbiju nekoliko godina unazad, što mo\u017ee posledi\u010dno uticati na slabljene demokratskog politi\u010dkog bloka te doprineti daljoj destabilizaciji prilika u Srbiji. Evropska perspektiva Srbije, a i mogu\u0107nost njezine modernizacije time bi se samo još više udaljila od apati\u010dnog bira\u010dkog tela. Najve\u0107u odgovornost za stanje u Srbiji kao posledicu tajnog dogovora Tadi\u0107-Koštunica snosio bi predsednik Tadi\u0107.<\/p>\n Ljubljana, 17.januara\/sije\u010dnja 2007.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na predstoje\u0107im parlamentarnim izborima u Srbiji, koji \u0107e biti odr\u017eani 21.januara\/sije\u010dnja 2007.godine pravo glasa za izbor 250-\u010dlanskog parlamenta ima\u0107e 6.652.105 bira\u010da, koji \u0107e mo\u0107i da glasaju na 8.462 bira\u010dka mesta.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46247","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46247","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46247"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46247\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46247"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46247"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46247"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}