Kraj jedne od najtoplijih godina otkako se mere vremenske prilike i jedan dramati\u010dan izveštaj o globalnom zagrevanju na dnevni red su stavili i "klimatsku bezbednost".<\/p>\n
Pi\u0161e: Milan Mi\u0161i\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Kada je grupa britanskih turista prošle nedelje stigla u zemlju iz koje Deda Mraz sa svojim irvasima zapo\u010dinje svoje bo\u017ei\u0107ne pohode deci celog sveta, \u010dekalo ih je veliko razo\u010daranje: umesto sne\u017enih predela, sa\u010dekao ih je sivi pejza\u017e. Laponija, oblast na krajnjem severu Finske, \u010duvena po svojim belim pejza\u017eima i pono\u0107nom polarnom suncu, upravo je izašla iz najtoplije jeseni u poslednjih 350 godina i ulazila u zimu koja, po prognozama, ni izdaleka ne\u0107e biti hladna kao obi\u010dno. Svetska meteorološka organizacija \u010dije je sedište u \u017denevi, saopštila je da \u0107e 2006. u anale u\u0107i kao šesta najtoplija otkako su po\u010dela meteorološka merenja (u Britaniji 1659). <\/p>\n Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upravo je objavila izveštaj sa sumornim prognozama za evropsku industriju zimskih sportova smeštenu u lancu Alpa, na teritorijama Francuske, Švajcarske, Italije, Nema\u010dke i Austrije, koja godišnje privu\u010de oko osamdeset miliona skijaša i lokalnim ekonomijama donese oko pedeset milijardi evra prihoda. Jedan od zaklju\u010daka OECD-a jeste da bi sva skijališta na visini ispod 1.500 metara mogla u dogledno vreme da zatvore svoje kapije. A to zna\u010di svako drugo i Italiji i ve\u0107ina u Nema\u010dkoj.<\/p>\n Alpi, naime, nikada nisu bili ovako topli u poslednjih 1500 godina, tvrde austrijski meteorolozi. Snega, i to ne u izobilju, u pretposlednjoj nedelji decembra, tamo je bilo samo u centrima iznad 1.500 metara visine, a po\u010detkom meseca, kada po\u010dinje sezona, vladalo je sumorno raspolo\u017eenje u gotovo svim skijalištima. U mondenskom Sent Moricu u pogonu je bilo samo 9 od 56 ski-liftova, u Kortini Dampeco 3 od 45, Garmiš Partenkirhenu 2 od 27. Najviše je pogo\u0111ena Austrija gde je palo samo izme\u0111u 10 i 15 santimetara snega. Asocijacija italijanskih zimskih hotelijera ve\u0107 je izra\u010dunala da je katastrofalan uvod u sezonu ve\u0107 doneo štetu od šesto miliona evra.<\/p>\n Podjednako razo\u010darani su bili i ljubitelji Kopaonika: na Svetog Nikolu, kada je pisan ovaj tekst, veb-kamera postavljena na vrhu jednog od tamošnjih hotela pokazivala je samo pet santimetara belog pokriva\u010da… Prognoze su doduše najavljivale sneg koji je prvi put po\u010deo da pada na Beograd.<\/p>\n OTAPANjE HIMALAJA:<\/strong> Vesti o klimatskim promenama dolaze sa svih meridijana. Jedan ameri\u010dko-kanadski nau\u010dni tim saopštio je da je u novembru arkti\u010dki ledeni pojas bio za dva miliona kvadratnih kilometara manji nego što bi trebalo da bude, iznose\u0107i pri tom i podatke koji upu\u0107uju da se pribli\u017eava trenutak kada bi moglo da po\u010dne ubrzano topljenje polarnog leda, iz \u010dega je proistekla i prognoza da bi taj „ve\u010diti led" mogao sasvim da nestane ve\u0107 do 2040.<\/p>\n Drugi izveštaj, publikovan nekako istovremeno, skrenuo je pa\u017enju na otapanje lednika na Tibetanskom platou, na Himalajima, „postojbini zime". Kineski nau\u010dnici tvrde da \u0107e globalno zagrevanje izazvati smanjivanje površine sa teškim posledicama na 80 odsto od ukupno 46.377 gle\u010dera. Njihovo otapanje bi prvo izazvalo poplave, a potom suše u slivovima Jangcea, Ganga i Mekonga, tri reke koje odr\u017eavaju egzistenciju gotovo milijardu ljudi.<\/p>\n Prema izveštaju Svetskog fonda za divljinu (WWF) iz 2005, gle\u010deri na Tibetanskom platou, koji zauzima veliki prostor na granici Kine i zemalja Ju\u017ene Azije, u minulih 40 godina su se smanjili za oko 6.600 kvadratnih kilometara, tako da sada pokrivaju ukupno 105.000 kvadratnih kilometara.<\/p>\n GLOBALNO ZAGREVANjE I GLOBALNO UPOZORENjE:<\/strong> Kraj klimatski prili\u010dno vru\u0107e 2006. i jedan dramati\u010dan izveštaj o globalnom zagrevanju na dnevni red su stavili „klimatsku bezbednost", pokrenuvši \u010ditavu lavinu globalnih upozorenja.<\/p>\n Ton debati bez sumnje dao je raport od blizu 700 strana koji je obelodanjen krajem oktobra u Londonu. Re\u010d je o detaljnoj studiji o klimatskim promenama koju je, po nalogu britanske vlade, sa\u010dinio ser Nikolas Stern, nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke. Osnovna poruka tog kompleksnog izveštaja, punog grafikona i jedna\u010dina, jednostavna je: \u010dovekove aktivnosti su doprinele da se veoma pove\u0107a koli\u010dina ugljen-dioksida, klju\u010dne supstance koja, proizvode\u0107i efekat „staklenika", uti\u010de na pove\u0107ano zagrevanje atmosfere i time izaziva klimatske promene koje se opisuju kao „globalno zagrevanje". <\/p>\n Prvi krivac – ugalj<\/strong><\/p>\n U Zemljinu atmosferu godišnje se ispusti 43 milijarde tona štetnih gasova, prema podacima za 2000. godinu.<\/p>\n Glavni zaga\u0111iva\u010d (24 odsto) je takozvano fosilno gorivo koje se koristi za stvaranje pre svega uglja, a u manjoj meri nafte i prirodnog gasa.<\/p>\n Transport i industrija globalnom zaga\u0111enju (i globalnom zagrevanju) doprinose sa po 14 odsto. Zagrevanje stanova je tako\u0111e veliki zaga\u0111iva\u010d: 8 odsto.<\/p>\n Kao nuzproizvodi poljoprivrede štetni gasovi zaga\u0111uju atmosferu sa 14 odsto, dok se\u010da šuma globalnom zagrevanju doprinosi sa 18 odsto.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Stern je dokumentovao kako je, od po\u010detka industrijske revolucije, koli\u010dina ovog gasa sa 280 \u010destica u milion (ppm) narasla na današnjih 430, što je dovelo do toga da se zemlja zagreje za pola stepena, sa izgledima da za još pola stepena postane toplija u slede\u0107ih nekoliko decenija.<\/p>\n Ako se ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu nastavi ovim tempom, do 2050. bi njegova koli\u010dina u vazduhu iznosila 550 ppm, što bi temperaturu podiglo za 2 do 3 stepena. Šta to zna\u010di postaje jasnije ako se zna da je u ledeno doba prose\u010dna temperatura bila ni\u017ea od sadašnje za samo pet stepeni.<\/p>\n Ako se ništa ne preduzme da se smanji ispuštanje ugljen-dioksida iz industrijskih postrojenja, uslovi za porast od tih pet stepeni koji bi doneli novu katastrofu, bili bi, prema ser Sternu, stvoreni ve\u0107 do kraja ovog veka.<\/p>\n Kao ekonomista, Nikolas Stern je izveo i jasnu ra\u010dunicu. Stabilizovanje sadašnjeg nivoa gasova „staklenika" koštalo bi jedan odsto od globalnog bruto proizvoda. Nastavljanje po starom odnosilo bi pak izme\u0111u 5 i 20 odsto od ukupno novostvorenog globalnog bogatstva svake godine.<\/p>\n KJOTO U NAJROBIJU:<\/strong> Ho\u0107e li nešto biti preduzeto? Još 1997, u Japanu je, na samitu industrijskih zemalja, lansiran Kjoto protokol, nazvan po gradu koji je bio doma\u0107in, a predvideo je da se ukupne emisije štetnih gasova do 2012. smanje za pet odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Kjoto protokol je, me\u0111utim, pravno stupio na snagu tek 16. februara 2005, kad ga je ratifikovala 141 zemlja. Danas ga prihvata 160 dr\u017eava i reguliše oko 60 odsto globalne emisije gasova koji zagrevaju planetu.<\/p>\n Prošlog novembra u Najrobiju je odr\u017ean novi skup posve\u0107en ovom protokolu, ali bez dogovora kako nastaviti posle 2012, kada sadašnji dogovor istekne. Generalni sekretar UN Kofi Anan je u Najrobiju globalno zagrevanje pripisao „nedostatku liderstva" u ovoj oblasti.<\/p>\n DISIDENT AMERIKA:<\/strong> Jedna od glavnih manjkavosti Kjoto protokola jeste što je iz njega ve\u0107 u prvoj godini administracije Buša Mla\u0111eg, istupila Amerika (odlukom da ne zapo\u010dne proces ratifikacije) s obrazlo\u017eenjem da šteti njenim ekonomskim interesima i \u010dinjenicom da ne obavezuje Kinu (zato što u protokolu ima status zemlje u razvoju).<\/p>\n Amerika nije bila impresionirana ni Sternovim izveštajem, ocenivši ga samo kao „jednom od mnogih studija" o klimatskim promenama. Sa pet odsto svetskog stanovništva, SAD su ina\u010de odgovorne za 25 odsto emisija štetnih gasova. Zvani\u010dni Vašington rešenje vidi u prelasku na nove tehnologije koje \u0107e redukovati zaga\u0111enje. \u010cinjenica je me\u0111utim da „klimatska sigurnost" polako dolazi na dnevni red i u ameri\u010dkim debatama, a valja ista\u0107i da pojedine savezne dr\u017eave – u tom pogledu prednja\u010di Kalifornija – donose sopstvene zakone kojima rešavaju pitanja zaga\u0111enja okoline i ispuštanja štetnih gasova.<\/p>\n <\/p>\n Ugljen-dioksid izazvao je porast globalne temperature za više od 0,5 stepeni. Ako se ništa ne preduzme, \u010dovek \u0107e zagrejati planetu za dodatnih 2 do 3 stepena u roku od pedeset godina. Porast temperature \u0107e promeniti fizi\u010dku geografiju planete i na\u010din na koji \u017eivimo. Poplave, oluje, epidemije i nestašice pitke vode \u0107e u\u010destati, a najviše \u0107e trpeti najsiromašnije zemlje.<\/p>\n Posledice klimatskih promena \u0107e svet koštati izme\u0111u 5 i 20 odsto bruto proizvoda.<\/p>\n Mere za umanjivanje efekta gasova „staklenika", da se izbegnu najgore posledice globalnog zagrevanja, koštale bi jedan odsto društvenog proizvoda globalne ekonomije. Ako se nešto ne preduzme, svaka tona ugljen-dioksida koja se ispušta u atmosferu nanosi\u0107e 85 dolara štete. Nivo ugljen-dioksida u atmosferi treba da se ograni\u010di na 400 do 450 \u010destica na milion (ppm).<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n LIDER EVROPA:<\/strong> Evropska unija dotle smatra da \u0107e do 2012. ispuniti svoje norme iz Kjoto protokola, nastoje\u0107i da u ovom pogledu nametne liderstvo. U Evropi je naj\u017eivlja „trgovina ugljen-dioksidom", primena sistema po kojem oni koji manje zaga\u0111uju mogu svoje „kvote ugljen-dioksida" da prodaju drugima koji premašuju dozvoljene nivoe, s tim da ukupna koli\u010dina „dodeljena" EU ostane u predvi\u0111enim granicama. Zbog toga je nekim zemljama dozvoljeno da svoje emisije pove\u0107aju (Finska, Irska, Portugalija…), dok druge moraju da ih smanje. Ovih dana sti\u017eu me\u0111utim i upozorenja da bi Evropa mogla da zaostane u svojoj konkurentnosti zbog toga što više pa\u017enje nego ostatak sveta poklanja ekološkim merama… <\/p>\n KINA, INDIJA I "TRI PLANETE":<\/strong> U svim debatama o klimatskim promenama sve \u010deš\u0107e se pominju i dve danas najdinami\u010dnije ekonomije sveta, Kina i Indija. Nijedna nije, kao zemlja u razvoju, obavezana Kjoto protokolom da smanji svoje emisije ugljen-dioksida. Kina je 2003. emitovala 78 odsto štetnih gasova u odnosu na koli\u010dinu koju emituje Amerika. Ali glavni problem jeste taj što Kina i Indija zajedno imaju 2,4 miliona stanovnika; ako bi oni jednoga dana „po glavi" trošili podjednako energije kao prose\u010dan Amerikanac, za njihove potrebe, i štetu koju bi time proizvodili, bile bi neophodne tri planete, konstatuje se u ovogodišnjem izveštaju „Stanje sveta" vašingtonskog instituta „Vorldvo\u010d".<\/p>\n Kina i Indija imaju dakle potencijal da unište planetu – ili da je spasu, time što \u0107e odabrati druga\u010diji model razvoja od zapadnog, koji prvo napravi štetu, a onda otklanja njene posledice. Da li \u0107e se to zaista i dogoditi, ostaje da se vidi. Zasad, njihovi apetiti za energijom su ogromni – i podjednako je dramati\u010dna njihova trenutna energetska neefikasnost. Kina sada troši tri puta više energije po jednom dolaru proizvoda od SAD…<\/p>\n IPAK JE KRIVO SUNCE:<\/strong> Postati odgovorniji prema planeti dakle potreba je dana, ali kako? Svim „hladnim analizama" o globalnom zagrevanju zajedni\u010dko je: sa sadašnjim tehnologijama niko ne zna kako da smanji emitovanje štetnih gasova, a da to bude i ekonomski i politi\u010dki racionalno i prihvatljivo. Dramati\u010dan scenario se odnosi na budu\u0107nost, a teške (i skupe) odluke treba donositi danas. Ako bi se na to obavezale razvijene zemlje, kako na to prinuditi one u razvoju (ve\u0107 pomenute Kinu i Indiju pre svega), a da to ne ugrozi njihov razvoj i uspori izlazak iz siromaštva mase ljudi?<\/p>\n I na kraju, nije li planeta bila „pregrejana" i ranije: pojedini nau\u010dnici ubedljivo dokazuju da je civilizacija u srednjem veku prošla kroz jedan takav period. I to ne zbog štetnih gasova, nego zbog Sunca. Nisu li upravo solarne promene doprinele ovogodišnjem dugom toplom letu, izuzetno prijatnoj jeseni i dolaze\u0107oj (pre)blagoj zimi?<\/p>\n Da li \u0107e se, na kraju, sve završiti kao i svi razgovori o vremenu: svi se uzdamo u prognozu, svesni da mo\u017eemo samo da se prilagodimo, nemo\u0107ni da bilo šta promenimo?<\/p>\n Na kraju vrele 2006. izvesno je samo jedno: da se menja klima debate o klimi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kraj jedne od najtoplijih godina otkako se mere vremenske prilike i jedan dramati\u010dan izveštaj o globalnom zagrevanju na dnevni red su stavili i "klimatsku bezbednost".<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46239","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46239","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46239"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46239\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46239"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46239"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46239"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n\n
\n \n \n\n
\n Sumorna budu\u0107nost<\/strong> <\/p>\n