Milan Kangrga: Evropa je napustila svoje najvrednije kriterijume, \u010dak i socijalnu dr\u017eavu.<\/p>\n
Pi\u0161e: Zoran Panovi\u0107\/Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Nazvali su ga jednim od "poslednjih Mohikanca marksizma". Za sebe, pomalo ironi\u010dno, ka\u017ee: "Ja sam ostao proleter!". Jednom prilikom, na pitanje kako objašnjava da su u Hrvatskoj oni koji su na marksizmu stekli doktorate, preko no\u0107i do\u017eiveli amneziju i postali konvertiti, profesor Milan Kangrga je odgovorio, da bi ti karijeristi, marksisti\u010dki polutani i nedou\u010deni mediokriteti, da su na vlasti u Hrvatskoj, kojim slu\u010dajem Arapi, odmah postali "pravoverni muslimani" koji bi Kur'an propovedali "s najdubljim uverenjem".<\/p>\n Iako ro\u0111en 1923. (Zagreb), i dalje je bespoštedni kriti\u010dar društvene zbilje. Redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu postao je 1950. Usavršavao se u Hajdelbergu, predavao u Bonu, Minhenu, Pragu, Budimpešti, Moskvi, Kijevu… Objavljivan je od Italije i Španije do SAD i Meksika. Od onoga što je napisao izdvajamo "Etika i sloboda", "Etika ili revolucija", "Smisao povijesnoga". "Praksa – vrijeme – svet"…. Jedan je od doajena takozvane praksis filozofije. Od "Pogleda", "Naših tema", preko slavnog "Praxisa" i "Kor\u010dulanske letnje škole", vodi bitke sa staljinizmom, nacionalizmom, i "švercerima vlastitog \u017eivota", kako mu se zove i jedna od poslednjih knjiga sa refleksijama na hrvatsku politi\u010dku kulturu i duhovnost. Nedavno je posetio Beograd, gde je govorio na promociji knjige Svetozara Livade "Etni\u010dko \u010diš\u0107enje – ozakonjeni zlo\u010din stole\u0107a", o zlo\u010dinima po\u010dinjenim nad Srbima u Hrvatskoj. Pitamo ga ima li uopšte smisla danas govoriti o marksizmu.<\/p>\n – Pod pojmom marksizma stotinu godina menjaju se ljudi, politi\u010dari, intelektualci koji su toliko raznorodni, tako da na taj na\u010din ne\u0107ete mnogo dobiti u zna\u010denju. Pazite, i Staljin je sebe smatrao marksistom, pa i komunistom. Po mom sudu, marksizam je mogu\u0107a teorija ili filozofija. U horizontu Marksove misli ne me\u017eete re\u0107i, na primer, "marksisti\u010dka zemlja". Jer ako bismo tako razmišljali, i Pol Pot je bio "marksist". O marksizmu se mo\u017ee govoriti kroz teoreti\u010dare, sociologe i filozofe, koji su nešto zna\u010dili u društvenoj misli. To su i ljudi koji su k nama dolazili na Kor\u010dulansku letnju školu, a to su bili i neki od najve\u0107ih mislilaca 20. stole\u0107a – Luka\u010d, Bloh, Markuze… Me\u0111u onima koji nisu došli na Kor\u010dulu, od velikana takve misli bih izdvojio Adorna, Habermasa… Da ne govorim o nekim liberalnim filozofima koji su bili fini de\u010dki i tako\u0111e dolazili k nama. Grupa praksista je nastala sticajem okolnosti. Hteli smo obnoviti autenti\u010dni Marksov koncept socijalizma. To je trajalo 10 godina – od 1964. do 1974 – dakle \u010dasopis Praksis plus Kor\u010dulanska letrnja škola. Na ovim, eks YU prostorima kojima tradicionalno dominira ekstremizam, Marks i marksizam, pa i socijalizam, su bacani u sme\u0107e. Ali, pogledajte, u Evropi , pa i u Americi, Marks se kotira kao nešto sasvim normalno.<\/p>\n Koji je segment Marksove filozofije danas najaktuelniji: otu\u0111enje, \u010dovek kao revolucionarno bi\u0107e, ili nešto tre\u0107e?<\/em><\/strong><\/p>\n – Marksov koncept socijalizma, jer je to jedina mogu\u0107a šansa iskoraka iz ove kapitalisti\u010dke strahote koja nas \u010deka.<\/p>\n A, šta je za vas neomarksizam?<\/em><\/strong><\/p>\n – Pazite, kad neko za sebe ka\u017ee da je "neomarksista", onda ga ostavite po strani.<\/p>\n Zašto?<\/em><\/strong><\/p>\n – Ili je neko marksista, ili to nije. Ja, recimo, nisam samo marksista. Jer mislim na tragu nema\u010dke klasi\u010dne filozofije – Kant, Fihte, Šeling, Hegel. To je najve\u0107a misao do sada, u \u010ditavoj istoriji \u010dove\u010danstva. Marks je samo njihov izdanak, naslednik, i jedan od najboljih spekulativnih mislilaca na tom tragu. Sad sam napisao jednu knjigu gde, u tom kontekstu, rehabilitujem Marksa, baš kao spekulativnog mislioca koji je aktuelan za naš današnji, neposredni, \u017eivot.<\/p>\n Šta je za vas danas levica?<\/em><\/strong><\/p>\n – Na ovim, eks YU podru\u010dijima, levica ne postoji. Na Zapadu ona je u odumiranju. To je ta takozvana socijaldemokratska linija koja je, u suštini, probur\u017eoaska. Socijaldemokratija zna\u010di ostati u horizontu kapitalisti\u010dkog sveta. \u010cak se ne postavlja ni pitanje neprikosnovenosti kapitalizma. To nije marksizam. Tu nema revolucionarnosti. Ne bih sad da plašim ljude, jer svi misle revolucija je da nekoga odmah moramo zaklati. Naro\u010dito na ovom našem podru\u010dju. Stalno pišem – ali to izgleda slabo ko razume – da nama fali gra\u0111anska revolucija kao vladavina prava. To nam fali kao pretpostavka razvoja na ovim prostorima. I kao korak napred ka ovoj Evropi koja ide Bušovom linijom. Evropa je napustila svoje najvrednije kriterijume, \u010dak i socijalnu dr\u017eavu.<\/p>\n Vi kao da smatrate da taj vaš socijalizam i parlamentarna demokratija ne mogu zajedno?<\/em><\/strong><\/p>\n – Ne mora tako da bude. U prelaznom periodu, kao kod nas, nema preskakanja. Mi ne mo\u017eemo presko\u010diti gra\u0111ansku demokratiju. Ponavljam, kad ka\u017eem gra\u0111anska demokratija mislim na vladavinu prava. Zna\u010di, da ste priznati kao gra\u0111anin i kao pravno bi\u0107e. Višepartijski sistem je pretpostavka za tako nešto.<\/p>\n Da ipak ne zvu\u010dite kao hroni\u010dni utopista?<\/em><\/strong><\/p>\n – Pojam utopije još nije objašnjen. \u010cak ni posle fantasti\u010dnih Blohovih knjiga. \u010covek je po svojoj biti utopisti\u010dko bi\u0107e. \u010cim se ujutro probudite, vi ste u ne\u010demu budu\u0107em, utopijskom. Ina\u010de biste morali ostati spavati. A, \u010dak biste mo\u017eda i spavali utopijski – sanjali biste. Utopija više nije nikakvo izmaštano mesto u smislu Tomasa Mora, ve\u0107 ono što nas nosi da idemo napred, bilo šta što ho\u0107emo u\u010diniti, a da ne potvr\u0111ujemo polu\u017eivotinjsku prirodu.<\/p>\n Pored konzervativnih i reakcionarnih, \u010dini se da su i neke nove "in" teorije, tipa "politi\u010dke korektnosti" i "ljudskih prava", tako\u0111e marginalizovale "klasno pitanje" i "klasnu svest"?<\/em><\/strong><\/p>\n – Tako je. To je kapitalisti\u010dki, takozvani gra\u0111anski trend, koji se bori protiv svega što bi dovodilo u sumnju kapitalizam. A, taj sistem je par exellance jednoklasno društvo doterano do kraja. Suština bilo kog, našeg, njihovog, kapitalizma je izrabljivanje najamnog radnika. Kapitalizam ima samo jedan svoj princip: profit i super profit. Ništa drugo ga ne zanima. Po principu, ako nam treba nafta, onda \u0107emo ceo Irak raskopati. Kapitalizam vodi u katastrofu.<\/p>\n U kom je sad stadijumu kapitalizam?<\/em><\/strong><\/p>\n – Ta\u010dno u poslednjem. Postoje dve solucije katastrofe: ili nuklearni epilog, ili nepotpisivanje sporazuma iz Kjota. Obe solucije idu po liniji SAD, teranja kapitalizma do poslednjih konsekvenci. Jedino socijalizam koji bi išao preko tih horizonata nudi nadu, da se stvari kona\u010dno vrate na pitanje: A, šta je s vama i sa mnom kao \u010dovekom?<\/p>\n Da li su u pravu oni koji 21. vek vide kao vek gde \u0107e religija kompenzovati odsustvo velikih ideologija?<\/em><\/strong><\/p>\n – Religiozan problem, nije pitanje sukoba religija, nego pitanje koliko je \u010dovek sklon religioznom gledanju na svet i svoj \u017eivot. Hantington, i sukob religija i civilizacija, to su politikantske floskule. Ta\u010dnije, tipi\u010dne kapitalisti\u010dke ideološke floskule zava\u0111anja naroda zarad vlastite dominacije. Religija je prodavanje magle, jer ne rešava nikakav problem, ve\u0107 vam samo daje nadu negde drugde. Ali, zato popovi dobro \u017eive ovde. Pogledajte Hrvatsku danas, recimo: grade se crkve, a ljudi nemaju šta jesti. Dok narod ho\u0107e da pristaje na to, toliko \u0107e i religija biti dugove\u010dna. I teorija o "kraju istorije", je ideologija i propaganda, radi pravljenja zbrke u korist kapitalizma. Naglašavam da je \u010dovek povesno bi\u0107e. Dokle \u010dovek egzistira, egzistira i povest. Jedino kad odemo u crnu rupu, bilo zbog nuklearne katastrofe, bilo zbog nepotpisivanja sporazuma iz Kjota, tek onda \u0107e do\u0107i do kraja povesnog mišljenja, a samim tim i do famoznog "kraja istorije". Uostalom, Hegel je rekao: "Ono što mi jesmo, jesmo ujedno povesno".<\/p>\n Ako ne verujete u kraj istorije, verujete li bar u njeno ubrzanje?<\/em><\/strong><\/p>\n – Nema nikakvog ubrzanja. Mo\u017ee samo da se ide ka dobrom ili lošem ishodu. Po liniji kapitalisti\u010dkog sveta, danas je taj Amerikanac postao najreakcionarniji i kontrarevolucionarni element, a nekad je bio prvi. Prvi su napravili gra\u0111ansku revoluciju. Posle njih Francuzi. Bio je to uspon gra\u0111anstva. Danas je trend ka dole. Ta apsolutno reakcionarna pozicija vodi svet u katastrofu.<\/p>\n Kakav je vaš odnos prema postmodernizmu?<\/em><\/strong><\/p>\n – To je jedna \u010dista bezvezarija. O postmodernizmu govore oni koji ne znaju ni šta je moderna. Moderna po\u010dinje s Kantom. Ona zna\u010di da se te\u017eište postavlja na \u010doveka i njegovu li\u010dnost. I tu je Evropa, u vreme uspona gra\u0111anstva, bila najprogresivnija. Pa to je kapitalni preokret, da vaš \u017eivot pojedinca bude priznat kao, kako je rekao Hegel, beskona\u010dna vrednost subjektiviteta mene kao \u010doveka. To vam je moderna. E, sad neko ho\u0107e postmodernu. Ho\u0107e da ukine da "ja", kao \u010dovek nešto zna\u010dim. To su floskule. To je kao da meni, koji sam 15 knjiga o etici napisao, do\u0111e neko i govori o bioetici, a ne zna šta je etika.<\/p>\n Kako danas gledate na ove balkanske dr\u017eavice?<\/em><\/strong><\/p>\n – Mi smo jedna zaostala sredina. Ne samo eks YU, ve\u0107 i malo šire. Ostali smo, više – manje, ne samo na nivou predgra\u0111anstva, ve\u0107 nosimo sa sobom rodovsko – plemenske elemente i kad bismo se dobro pogledali u ogledalu to bismo morali videti. Pazite, mi još nismo spremni da drugog priznamo kao \u010doveka, a sami do \u010doveka još nismo došli. Sve se primitivno svodi na etnicitet. Ja vas ne priznajem kao \u010doveka jer ste, recimo, Srbin, a vi mene, jer sam Hrvat. \u010copor priznaje samo sebe. To je mo\u017eda grubo re\u0107i, ali to je taj mentalitet.<\/p>\n Verujete li da evropska ideja mo\u017ee da pacifikuje i kultiviše ovaj prostor?<\/em><\/strong><\/p>\n – Evropska ideja je jedina mogu\u0107a koja to mo\u017ee. Tu \u0107e, valjda, pre ili kasnije, jednom u\u0107i sve ove dr\u017eavice. Pozitivno je da \u0107e nas zbog vlastitog interesa oni pacificirati u juridi\u010dkom smislu. Vidite da mi sami ni zlo\u010dince ne mo\u017eemo ka\u017enjavati. Dakle, u tom pravosudnom, pravnom, smislu oni \u0107e nas pacificirati i prisiliti da ne budemo remetila\u010dki faktor. To je jedna stvar, ali postoji i druga, negativna. Ta Evropa u koju mi ho\u0107emo, i koja nas ho\u0107e, je kapitalisti\u010dka. I to drasti\u010dno kapitalisti\u010dka koja inklinira na bušovsku poziciju. Oni nas trebaju kao robove. Više nema pojma kolonije. To bi bilo dobro, jer je kolonija uvek bila autonomija. Mi \u0107emo biti robovi rada za njih. Ve\u0107 sad imaju 95 odsto banaka u Hrvatskoj. Celi Jadran \u0107e kupiti. Srbija je u tom redu. Ne\u0107e nam dopustiti da se koljemo i to je pozitivno, ali \u0107emo biti dobri radnici za malu pla\u0107u.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Milan Kangrga: Evropa je napustila svoje najvrednije kriterijume, \u010dak i socijalnu dr\u017eavu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46238","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46238","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46238"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46238\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46238"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46238"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46238"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}