Mirko \u0110or\u0111evi\u0107, analiti\u010dar srpskog društva, o sprezi pravoslavne crkve sa strukturama politi\u010dke mo\u0107i, njezinoj otpornosti na reforme i odgovornosti za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n
Pi\u0161e: Bojan Munjin\/Feral Tribune<\/strong><\/em><\/p>\n Poznati disident Mihajlo Mihajlov nedavno je rekao da ono što je Savez komunista predstavljao pod Titom, to je u današnjem društvu Srpska pravoslavna crkva. Mi unazad puno godina pre\u017eivljavamo jedan proces koji je sada na vrhuncu, a zove se klerikalizacija društva. Crkva je danas prisutna u svim porama javnog \u017eivota; ovde se posve\u0107uje oru\u017eje, protivavionska odbrana, \u010ditavi pukovi vojske, da o preduze\u0107ima i kafanama i ne govorim. Taj proces odnosa izme\u0111u trona i oltara zapo\u010deo je još davne ‘89. na Gazimestanu kada se Miloševi\u0107 domogao vlasti, ali iz te brazde naša se crkva do danas nije pomerila.<\/p>\n Predava\u010d na beogradskoj Pedagoškoj akademiji, publicist i prevodilac, Mirko \u0110or\u0111evi\u0107 (69), dugogodišnji je analiti\u010dar srpskog društva i \u017eestoki kriti\u010dar crkve, a deseci njegovih eseja i knjiga, kao što su "Osmjeh boginje Klio", "Znaci vremena", "Sjaj i beda utopije" i "Srpska konzervativna misao", prevedeni su na više evropskih jezika. Radovi Mirka \u0110or\u0111evi\u0107a kao i njegove neprestane javne polemike pokazuju da je unutarnjim eti\u010dkim integritetom mogu\u0107e spasiti elementarnu ljudskost pred poplavom javnog nemorala.<\/p>\n – Kakav je utjecaj Pravoslavne crkve u javnom \u017eivotu Srbije danas?<\/p>\n – Stvar sa našom Pravoslavnom crkvom, \u010diji sam ja vernik, danas stoji loše. Poznati disident Mihajlo Mihajlov nedavno je rekao da ono što je Savez komunista predstavljao pod Titom, to je u današnjem društvu Srpska pravoslavna crkva. Naša crkva je u ovom momentu pre svega prepoznatljiva kao dominantna politi\u010dka snaga u permanentnoj sprezi sa strukturama mo\u0107i. To je deo onoga što u istoriji crkve nazivamo savezom izme\u0111u trona i oltara, a u srpskom društvu je savez izme\u0111u pravoslavnog oltara i politi\u010dkog trona tandema Koštunica-Tadi\u0107 aktualan i belodan u svakodnevnom politi\u010dkom \u017eivotu. Da bi se taj savez razumeo, potrebno je uzeti u obzir jedan va\u017ean element, a to je ono što se u istoriji Srpske pravoslavne zove filetizam a u slobodnom prevodu to bi zna\u010dilo: moje pleme, moja vera… Najprostije re\u010deno, filetizam je crkveni nacionalizam koji je doduše prisutan i u drugim crkvama, ali nacionalizam najgore vrste trenutno je prisutan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Druga\u010dije re\u010deno, mi unazad puno godina pre\u017eivljavamo jedan proces koji je sada na vrhuncu, a zove se klerikalizacija društva.<\/p>\n – Kako se ta klerikalizacija vidi golim okom?<\/p>\n – Crkva je danas prisutna u svim porama javnog \u017eivota. U hriš\u0107anstvu se jako dobro razlikuje sfera svetog i sfera profanog, a u Srbiji se danas posve\u0107uje ili blagosilja sve i svašta i to \u010dine crkveni velikodostojnici. Od prostorija politi\u010dkih partija \u010diji prvaci metanišu pred raspelom a do ju\u010de su bili gorljivi ateisti, pa do onoga što izaziva totalnu konsternaciju: ovde se posve\u0107uje oru\u017eje, protivavionska odbrana, \u010ditavi pukovi vojske, da o preduze\u0107ima i kafanama koji se tako\u0111e blagosiljaju ne govorim. Taj proces odnosa izme\u0111u trona i oltara zapo\u010deo je još davne ‘89. na Gazimestanu kada se Slobodan Miloševi\u0107 domogao vlasti, ali iz te brazde naša se crkva do danas nije pomerila.<\/p>\n Srastanje s vlaš\u0107u<\/p>\n – Kako to da se crkva u tranzicijskim društvima nije transformirala?<\/p>\n – Pod komunizmom crkva je bila marginalizovana, potisnuta iz javnosti i svedena na uzak prostor izme\u0111u porte i oltara pa smo u ono vreme o\u010dekivali da \u0107e padom jednog takvog totalitarnog sistema do\u0107i do takozvane duhovne obnove. Dogodilo se da je izostala bilo kakva duhovna obnova i crkva se pojavila na politi\u010dkoj pozornici, pri \u010demu je posebno konzervativan postao blok isto\u010dno-pravoslavnih crkava. Ne zaboravite da dok su rimokatolici u dvadesetom veku imali jedan iskorak ka novim vremenima poznat po onoj talijanskoj re\u010di agiornamento sa Drugim vatikanskim koncilom, u pravoslavlju takvih sabora ili koncila nije bilo. Verovali ili ne, zadnji sabor pravoslavnih crkava dogodio se pre hiljadu dvesto godina. Pravoslavna crkva uvire u matricu konzervativnih društava, tradicionalno je srasla s vlaš\u0107u i vekovima se molila caru, a ne samo za cara. Zato Pravoslavna crkva nema ni jedan odgovor na savremene probleme globalnih razmera koje kao crkva mo\u017ee da ponudi. Na primer, Pravoslavna crkva nema ni u naznakama ono što se zove socijalna doktrina, za razliku od Katoli\u010dke crkve koja takvu doktrinu ipak ima. Generalno, ima nešto što je karakteristi\u010dno na celom ovom balkanskom ili ju\u017enoslavenskom prostoru, u islamu, katolicizmu i pravoslavlju. Ove vere nisu ponudile formulu nove evangelizacije, nego su ušle u brazdu sticanja mo\u0107i. Srpska pravoslavna crkva, koja je vekovima va\u017eila za vrlo siromašnu crkvu u materijalnom pogledu, danas prvi put u svojoj istoriji više nije siromašna…<\/p>\n – Kako u srpskom društvu izgleda spoj politike i religije?<\/p>\n – Naša crkva i politika ponašaju se po sistemu spojenih posuda: jedni manipulišu drugima. Grupna krštenja, slikanje politi\u010dara sa vladikama, javno pozivanje patrijarha da glasa na referendumu… Radi se o tome da su politi\u010dke strukture u Miloševi\u0107evo vreme i sve vlade nakon njega oberu\u010dke prihvatile crkvu kao jedan od stubova svoje mo\u0107i i crkva je tu igru prihvatila. Pri tome je crkva zaboravila na svoje tradicionalne zadatke kao što je misionarstvo i humanitarni poslovi. Koliko vidim, kod rimokatolika bar postoji naznaka nekakve karitativne delatnosti, dok naša crkva u ovom trenutku nema ni jedno obdanište, stara\u010dki dom ili prihvatilište za siromašne…<\/p>\n Vladike na tenkovima<\/p>\n – Kakvo je vaše mišljenje o ulozi crkava u ratu na ovim prostorima?<\/p>\n – Kada su po\u010deli ovi zadnji ratovi pre petnaest godina, što se ti\u010de Pravoslavne crkve, pojavio se jedan novi fenomen. On je dobro poznat i mo\u017eemo ga i bukvalno ilustrovati: tada smo dobili vladike na tenkovima. Svet je naime obišla fotografija vladike mileševskog Filareta sa mašinkom u ruci na ratištu slavonskom. Obi\u010dan narod ima jednu vrlo jednostavnu sintagmu koja deluje grubo ali istinito: prvo idu popovi pa za njima topovi. I zaista se to i dogodilo. Setite se kada je crkva po\u010dela okolo da nosi mošti cara Lazara. Tada nikome nije palo na pamet da pogleda destinacije putovanja tih moštiju od mesta do mesta. Istim tim putem prošla je malo kasnije di\u010dna JNA, seju\u0107i pustoš i unesre\u0107ivši mnoge porodice. Oficijelno se u hriš\u0107anstvu veruje da je svetost \u017eivota iznad svega, ali u ovim ratovima na Balkanu crkve ili delovi njihovih struktura blagosiljale su oru\u017eje. Pa iako ih stru\u010dnjaci ne nazivaju verskim, ovi ratovi u Hrvatskoj i u Bosni vo\u0111eni su izme\u0111u ostalog i u ime pravoslavlja, katolicizma i islama i imali su na \u017ealost verski predznak. Bio sam u Bijeljini kada su Arkanovi tenkovi ulazili u grad koji je bio toliko prekriven leševima da se nismo mogli kretati, a na tenkovima su bili ucrtani pravoslavni krstovi. To je stravi\u010dno delovalo.<\/p>\n – Je li unutar Pravoslavne crkve bilo otpora takvom militarizmu?<\/p>\n – Iskreno re\u010deno, u crkvi je bilo otpora takvom stanju, ali taj je otpor bio malobrojan i nije mogao dati ton opštoj atmosferi. Nebrojeno puta sam objavio tekstove o svemu tome, i ovde i u inostranstvu, neprestano o tome javno pri\u010dam zajedno sa nekolicinom istomišljenika ali – ne poma\u017ee. Ovaj sadašnji patrijarh Pavle spada u slabe patrijarhe koji ima dobre namere, ali nije imao energije da zaustavi vladike u ratnim vremenima. On je u devedesetima otvoreno rekao da ne \u017eeli ni najmanju Srbiju ukoliko \u0107e ona biti stvorena po cenu smrti i jednog deteta bilo koje vere i nacije, ali to je prošlo nezapa\u017eeno. Ve\u0107ina vladika u episkopatu bili su ratoborni jastrebovi otvoreno u slu\u017ebi vojske.<\/p>\n Sveti antisemit<\/p>\n – Lider Liberalno-demokratske partije \u010cedomir Jovanovi\u0107 govori ovih dana o potrebi da se u crkvi napravi lustracija.<\/p>\n – Ta\u010dno. Bez doslovne lustracije nema oporavka u crkvi. Vladike koji su sve ovo \u010dinile tokom rata treba pozvati na kanonsku i na krivi\u010dnu odgovornost. To je uostalom uradio De Gaulle koji je nakon rata zahtevao od Vatikana – i to mu je uva\u017eeno – da ukloni nadbiskupa pariškog Suarda zbog suradnje s okupacijskim vlastima u Francuskoj, dok je velika grupa biskupa zbog iste optu\u017ebe sudski odgovarala. Starog knji\u017eevnika Charlesa Maurrasa u dobi od devedeset godina, on je bio nešto kao njihov Dobrica \u0106osi\u0107, francuski sud je osudio na smrt… Moje crkve se ti\u010de kada ceo svet obi\u0111e mra\u010dna snimka pravoslavnog sveštenika sa misalom u ruci koji "\u010dinodejstvuje" dok Miloševi\u0107evi eskadroni smrti kod Šida streljaju one nevine de\u010dake… Taj \u010dovek koji sa misalom gleda streljanje, otac Gavrilo, nije pozvan od strane Srpske pravoslavne crkve na kanonsku odgovornost (crkvene sankcije su ina\u010de vrlo stroge) niti je po svetovnim zakonima ka\u017enjen kao sau\u010desnik u ubistvu nevinih. Lustracija je stoga preko potrebna, ali ne samo u našoj crkvi nego i u brojnim drugim crkvama i konfesijama na Balkanu. Otac Gavrilo ne samo da nije pozvan na odgovornost, ni u crkvi ni u dr\u017eavi, nego je danas vrlo popularan, bavi se nadrilekarstvom i zgr\u0107e silan novac.<\/p>\n – Jedno od spornih mjesta Srpske pravoslavne crkve je vladika Nikolaj Velimirovi\u0107, zbog pronacisti\u010dkih i antisemitskih stavova.<\/p>\n – On ima silno negativan uticaj na javnost u prvom redu zato što ga je Srpska pravoslavna crkva 2003. kanonizovala i proglasila svecem. S obzirom da sam bio jedan od prvih koji je pokrenuo pitanje Nikolaja Velimirovi\u0107a, mogu vam re\u0107i da ni\u010deg svetog i sveta\u010dkog u njegovom \u017eivotu nema. Ova kanonizacija je izvedena po \u010disto politi\u010dkom principu: Nikolaj Velimirovi\u0107 je bio ideolog ljoti\u0107evskog pokreta, koji je otvoreno s oru\u017ejem u ruci bio \u010detiri godine u Srbiji na strani nacista. Kada je u aprilu ‘45. Hitler izvršio samoubistvo, Velimirovi\u0107 je i dalje pozivao "na borbu protiv plutokratskog Zapada, Jevreja i masona". U njegovim knjigama, navodili smo to mnogo puta, postoje mesta antisemitizma najgore vrste. On ne samo da je bio nacionalista, nego je bio uvereni nacista.<\/p>\n – Što zapravo zna\u010di sintagma "Srbi su narod neba"?<\/p>\n – To je vrlo prosto. Tu sintagmu je smislio jedan nacionalisti\u010dki ideolog, Jovan Raškovi\u0107, i na taj na\u010din je izvršio dvostruki falsifikat. U poslanici Filipljanima apostol Pavle ka\u017ee "mi hriš\u0107ani smo gra\u0111ani neba", misle\u0107i na jednu eshatološku viziju koje Raškovi\u0107 nije bio svestan kao totalno neupu\u0107en \u010dovek po tom pitanju. On je tu sintagmu smislio da poka\u017ee kako u svetu postoje samo dva stradalni\u010dka naroda, a to su Jevreji i Srbi. To je naravno besmislica, ja sam \u010ditao sve njegove vajne spise, i od toga šta je on sve plasirao ne bi bilo ni po jada (šta sve ljudima pada na pamet), nego je ta mitologema operacionalizovana u politici i u ratu.<\/p>\n Suo\u010davanje sa zabludama<\/p>\n – Kako se dogodilo da mitološka svijest u crkvi zamijeni konkretna pitanja duhovne egzistencije današnjih ljudi?<\/p>\n – To da se crkva okrene realijama \u017eivota i da tome dade pe\u010dat odre\u0111ene duhovnosti, do toga na ovim prostorima nigde nije došlo. Komunisti su imali svoju mitologemu o svetloj budu\u0107nosti, a nacionalisti o slavnoj prošlosti. I jedno i drugo je ideološka la\u017e koja je skupo koštala i tu je crkva, slobodno se mo\u017ee re\u0107i, zatajila, ne samo Pravoslavna nego i crkve šire na ovim prostorima. Crkve na Balkanu nisu umele da ponude onu energiju nade koju je Hristos dao svetu i da ju \u017eivim ljudima predstave kao vrednost, nego su, upregnuvši se sa strukturama mo\u0107i, završile kao duhovni sau\u010desnici pokolja u ovim ratovima.<\/p>\n – Što mislite, je li nakon nedavne posjete Pape Benedikta XVI. Turskoj, njegovog susreta s pravoslavnim patrijarhom Bartolomejom I. i voditeljem Dr\u017eavnog odjela za religije Ali Bardakogluom, okrenuta nova stranica u odnosu me\u0111u crkvama i religijama?<\/p>\n – Vatikan i Papa okrenuli su se ne\u010demu što ve\u0107 dugo visi u vazduhu, a to je suo\u010denje Evrope sa svetom islama koje zbog me\u0111unarodnog terorizma sa verskim predznakom, predstavlja za hriš\u0107ane veliko iskušenje. S jedne strane, Evropa Muslimane tradicionalno ne razume, dok su sa druge strane milioni Muslimana danas na nogama veruju\u0107i da se stvara hriš\u0107anski savez protiv islama. Ti su odnosi me\u0111u crkvama i religijama kompleksni, teški i optere\u0107eni prošloš\u0107u i verskim ratovima pa zato mislim da je za razliku od Huntingtonovog "sudara civilizacija" svetu danas potreban ekumenizam, tolerancija crkava i susret me\u0111u civilizacijama.<\/p>\n – Na kraju, kako \u0107e srpsko društvo izgledati sutra?<\/p>\n – Srbija je danas na raskrsnici kre\u0107u\u0107i se prema napred, ali kao Lotova \u017eena iz Biblije – okrenuta natrag. Mi Srbi treba da podvu\u010demo crtu, i u crkvi i u dr\u017eavi, i da uo\u010dimo šta su sve bile naše zablude koje smo skupo platili. Drugo, trebamo se suo\u010diti sa našom prošloš\u0107u koja je bila bolna i sa hipotekom masovnih zlo\u010dina koju smo po\u010dinili i koji su stravi\u010dni. U historiji, Srbi jesu bili \u017ertve, ali Srebrenica i Sarajevo stajat \u0107e kao mra\u010dna senka naših zlo\u010dina nad budu\u0107im generacijama. Drugo, treba raskinuti sa Miloševi\u0107evim nasle\u0111em i strukturama koje je on ostavio. Mi danas jedva da imamo neku partiju koja ne jaše na karti nacionalizma. Nema nikakve razlike izme\u0111u Šešeljevih radikala i Miloševi\u0107evih socijalista koji bi i danas išli na Karlobag i Viroviticu: \u010duli ste preksino\u0107 Miloševi\u0107evog naslednika Da\u010di\u0107a koji poziva ljude u rat za Kosovo. Nasuprot tome, mi treba da se hitno izmirimo sa susedima sa kojima se dodirujemo i sa kojima smo izmešani… Pomirenje je mogu\u0107e jedino u istini, ali ne u nekoj srpskoj, hrvatskoj ili bošnja\u010dkoj istini. Hristos je rekao "upoznajte istinu", ali nije rekao upoznajte moju istinu, aramejsku ili jevrejsku. Pokušao nam je re\u0107i da prepoznamo istinu bez ikakvih predznaka.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mirko \u0110or\u0111evi\u0107, analiti\u010dar srpskog društva, o sprezi pravoslavne crkve sa strukturama politi\u010dke mo\u0107i, njezinoj otpornosti na reforme i odgovornosti za ratne zlo\u010dine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46236","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46236","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46236"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46236\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46236"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46236"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46236"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}