Šta se promenilo usvajanjem Bukureštanskog ugovora, odnosno šta donosi \u010dinjenica da \u0107emo na pole\u0111ini proizvoda uskoro mo\u0107i da pro\u010ditamo "made in CEFTA"?<\/p>\n
Pi\u0161e: Vladimir Harak\/Dnevnik<\/strong><\/em><\/p>\n Srce industrijske Evrope se još oporavljalo od ratnih strahota; rane je tek je trebalo le\u010diti; puno hrabrosti i diplomatskog ume\u0107a iziskivala je tadašnja borba protiv skepse s kojom je do\u010dekana deklaracija Robera Šumana. Francuski ministar spoljnih poslova pozvao je 9. maja 1950. na ujedinjenje zemlje koje su se, bezmalo, uništile tokom Drugog svetskog rata.<\/p>\n Godinu dana kasnije, njegova ideja je prerasla u Evropsku zajednicu za ugalj i \u010delik. Prvi korak samo je naizgled bio skroman, jer je udru\u017eivanjem industrija uglja i \u010delika Francuske, Italije, Nema\u010dke i zemalja Beneluksa, njihovim stavljanjem pod kišobran nadnacionalnih institucija, fakti\u010dki uspostavljena kontrola nad vojnom industrijom. <\/p>\n Bio je to za\u010detak nove Evrope i Stari kontinent posle toga više nikada nije bio isti. Usledili su Rimski ugovori iz 1957. kojima je su otvorene perspektive evropskih integracija. Gra\u0111ena je infrastruktura koja prelazi dr\u017eavne granice, usaglašenim standardima pravljeno je ve\u0107e i produktivnije tr\u017eište, a dr\u017eave su mogle da grade carinsku uniju bez ozbiljnijih ekonomskih gubitaka. Mastrihtski dokument je 1992. zajednicu pretvorio u uniju, što je zna\u010dilo da se iz klasi\u010dnog trgova\u010dkog sistema iskora\u010dilo ka ekonomskom i politi\u010dkom partnerstvu. <\/p>\n Sumnji\u010davost s kojom je posleratna Evropa do\u010dekala Šumanovu deklaraciju, verovatno je uticala na rumunskog premijara Kalina Popeskua Tari\u010deanua da stvaranje zone slobodne trgovine u jugoisto\u010dnoj Evropi (CEFTA) skromno proglasi najzna\u010dajnijim regionalnim trgovinskim sporazumom u poslednjih 14 godina. Objektivno gledano, re\u010d je o najzna\u010dajnijem ekonomskom dogovoru u istoriji regiona, i bez velikog ustru\u010davanja se mo\u017ee re\u0107i da posle Bukureštanskog ugovora Balkan više nikada ne\u0107e biti isti. <\/p>\n Postoje najmanje dva razloga za takav zaklju\u010dak. Najpre, Pakt za stabilnost u jugoisto\u010dnoj Evropi ve\u0107 je pogurao ekonomsku saradnju regiona. Me\u0111udr\u017eavni sporazumi o slobodnoj trgovini prekomponovali su me\u0111unarodnu razmenu i izmenili spoljnotrgovinske prioritete dr\u017eava jugoisto\u010dne Evrope. Za samo \u010detiri godine (od 2001. do 2005.) me\u0111usobna razmena je pove\u0107ana za 33 odsto. Istovremeno je ja\u010dala trgovina sa EU (rast od 53 odsto), tr\u017eište "dvadesetpetorice" postajalo je najva\u017enije, a usporavala se trgovina sa ostatkom sveta (rast od 21 procenta). <\/p>\n Šta se promenilo usvajanjem Bukureštanskog ugovora, odnosno šta donosi \u010dinjenica da \u0107emo na pole\u0111ini proizvoda uskoro mo\u0107i da pro\u010ditamo "made in CEFTA"? Jedan od najcenjenijih srpskih ekonomista Stojan Stamenkovi\u0107, smatra da su promene suštinske i dalekose\u017ene. Tr\u017eište CEFTA postaje unutrašnje tr\u017eište sa 30 miliona potroša\u010da i unutar zone više ne\u0107e biti nacionalnih granica i visokih carina za robu \u010dlanica. <\/p>\n Srbija \u0107e biti primorana da podigne ukupnu konkurentnost svoje privrede ili \u0107e biti pora\u017eena. Pri\u010de o nekakvim izvoznim sektorima i potrebi dr\u017eavne brige posta\u0107e bespredmetne. Koristan primer ne\u0107e biti neslavna epizoda sa "jugo amerikom", ve\u0107 rumunska "Da\u010dija" koja ne samo da nam je u prvom polugodištu prodala 2.593 svojih "logana", ve\u0107 ih izvozi širom Evrope<\/p>\n Drugi razlog je politi\u010dki. Ideja ujedinjene Evrope neprestano je osve\u017eavana \u017eeljom da se u\u017easi rata nikada ne ponove. Potvrdilo se – integracija blagotvorno uti\u010de na ekonomsku i politi\u010dku stabilnost. Tim putem \u0107e, sara\u0111uju\u0107i i pomeraju\u0107i u stranu nasle\u0111ene traume, morati da kora\u010daju i zemlje Balkana. Mentor koji je ulo\u017eio veliki napor da ih dovede za sto u Bukureštu, revnosno \u0107e paziti da ne podlegnu neprimerenim iskušenjima. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Šta se promenilo usvajanjem Bukureštanskog ugovora, odnosno šta donosi \u010dinjenica da \u0107emo na pole\u0111ini proizvoda uskoro mo\u0107i da pro\u010ditamo "made in CEFTA"?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46232","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46232","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46232"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46232\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46232"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46232"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46232"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}