Ameri\u010dke obaveštajne slu\u017ebe otvorile arhive: Kako je CIA predvidela raspad Jugoslavije <\/p>\n
Pi\u0161e: Politika<\/strong><\/em><\/p>\n „Jugoslavija \u0107e za godinu dana prestati da funkcioniše kao federalna dr\u017eava i verovatno \u0107e se raspasti za dve godine. Ekonomske reforme ne\u0107e odlo\u017eiti raspad", pisalo je oktobra 1990. u izveštaju koji su za vlast u Vašingtonu napravile ameri\u010dke obaveštajne slu\u017ebe, me\u0111u njima i CIA. Me\u0111utim, administracija D\u017eord\u017ea Buša starijeg je tu obaveštajnu procenu odbacila kao „preteranu" i nastavila da podr\u017eava jedinstvo zemlje. To nije bilo jedino krupno razila\u017eenje vlasti i obaveštajaca u vezi s Jugoslavijom, saznajemo ovih dana, pošto je sa mnogih dokumenata o periodu od 1947. do 1990. skinuta oznaka tajnosti. Tako je ameri\u010dki otpravnik poslova u Beogradu godinu dana pre sukoba Tita i Staljina najavio tu mogu\u0107nost u depeši Stejt departmentu. <\/p>\n „Glupost", napisao je velikim slovima preko poruke iz 1947. tadašnji podsekretar Stejt departmenta Din A\u010deson. <\/p>\n Ipak, i obaveštajci su pravili velike greške. Ameri\u010dki špijuni su 1990. procenili da \u0107e Albanci na Kosovu po\u010deti „dugotrajan oru\u017eani ustanak", a nisu predvideli tada mnogo realniji sukob Srba i Hrvata. <\/p>\n „Široki rat me\u0111u republikama nije verovatan. Osim na Kosovu, tokom naredne dve godine na koje se odnosi ova procena, ne\u0107e biti organizovanog ratovanja proisteklog iz hroni\u010dnih sukoba", napisali su tada, dodaju\u0107i da su šanse da Srbija iskoristi vojnu silu veoma male. „Ako izuzmemo takve o\u010digledne promašaje, interpretacija podataka i predvi\u0111anje trendova bili su uglavnom ispravni", ka\u017ee Miša Gleni, britanski novinar i istori\u010dar.<\/p>\n ———————————————————–<\/p>\n Kosovo – jugoslovenska polja smrti<\/strong><\/p>\n (Iz obaveštajne procene NIE 15-90, 18. oktobar 1990.)<\/em><\/p>\n Albansko-srpsko neprijateljstvo vu\u010de korene iz istorijskog perioda pod otomanskim Turcima, kada je veliki broj Albanaca izabrao islam, šire\u0107i svoj uticaj u carstvu koje je \u010desto vršilo represiju nad hriš\u0107anskim srpskim podanicima. Albanski odmetnici su 1915. plja\u010dkali Srbe koji su se povla\u010dili. Italijani i Nemci su 1941. u Albancima našli dobrovoljne saveznike. Pojedine naoru\u017eane albanske antikomunisti\u010dke jedinice ostale su netaknute do 1948. Te godine Tito je dao svom šefu bezbednosti Aleksandru Rankovi\u0107u (Srbinu) odrešene ruke da pokrene kampanju protiv albanskih gerilaca koja se o\u010digledno izdvajala po okrutnosti \u010dak i u balkanskim analima (jedva pomenuta epizoda u jugoslovenskim ud\u017ebenicima istorije). Tri puta od tada, 1968, 1981. i 1989-1990, jedinice redovne armije slate su da uguše nasilje izme\u0111u dve zajednice.<\/p>\n Albanska populacija na Kosovu dramati\u010dno se uve\u0107ala posle Drugog svetskog rata. Uz najve\u0107u stopu nataliteta u zemlji i egzodusom Srba i Crnogoraca, albansko stanovništvo na Kosovu se uve\u0107alo sa 65 procenata po popisu 1971. na 77 odsto, koliko ih je bilo poslednje godine popisa 1981. Veruje se da ih je danas blizu ili mo\u017eda preko 90 procenata. Srbi tvrde da su Albanci sistematski proterivali Srbe i Crnogorce iz pokrajine, navode\u0107i razne teroristi\u010dke akcije. Dokazi za to su sporadi\u010dni. Srbi tako\u0111e tvrde da postoji zavera Albanaca da se Jugoslavija raspar\u010da tako što bi se Kosovo pripojilo Albaniji, to nazivaju izdajom i tvrde da imaju pravo i du\u017enost da je spre\u010de. Me\u0111utim, još nisu predstavljeni nikakvi pouzdani dokazi o izdajni\u010dkoj zaveri ovakve prirode. <\/p>\n Raniji pokušaji Beograda da kooptiraju albanske lidere pokazali su se kao uspešni samo kratkoro\u010dno; ove lokalne predstavnike ljudi bi brzo po\u010deli da posmatraju kao marionete. Danas ne postoji nijedno albansko rukovodstvo na strani Beograda koje u\u017eiva poverenje. (Fusnota: Jedan visoki slovena\u010dki zvani\u010dnik oprezno je izneo komentar ameri\u010dkom zvani\u010dniku koji je bio u poseti: „Sve ove godine trebalo je da zapošljavamo Albance umesto da tra\u017eimo izdajnike.") Uprkos masovnom prisustvu srpske policije i strogim sudskim procesima prema svakom Albancu koji se javno zala\u017ee za autonomiju, razvila se jedna „alternativna" albanska politi\u010dka organizacija koja deluje sve definisanije. Sumnjamo da postoji više tajne politi\u010dke aktivnosti nego što je nama poznato.<\/p>\n Srpska represija na Kosovu poslednjih meseci stalno raste. Posebno su teško pogo\u0111ene male privatne albanske radnje: one koji su vlasnici zatvorili u okviru generalnog štrajka u znak protesta zbog srpskog ugnjetavanja srpska policija je zape\u010datila i sada im ne dozvoljava da ih ponovo otvore. Demokratski savez Kosova – najve\u0107a partija u pokrajini – naglašava nenasilje kao svoj kredo, ali sve \u010deš\u0107e isti\u010de da \u0107e, ukoliko Srbija ne prekine sa represijom, biti nemogu\u0107e da zadr\u017ei taj princip. U me\u0111uvremenu, odluka da se Kosovo proglasi za republiku u okviru Jugoslavije i da se objavi ustav, doneta na tajnom sastanku raspuštene skupštine Kosova 7. septembra, predstavljala je direktan izazov Srbima i dovela je me\u0111unacionalnu napetost do mo\u017eda prelomne ta\u010dke.<\/p>\n ———————————————————–<\/p>\n Teške odluke za Srbiju<\/strong><\/p>\n Klju\u010dno pitanje za Srbiju je „sudbina" Srba koji \u017eive izvan granica Srbije. Ovo pitanje ima najve\u0107i psihološki zna\u010daj za Srbe, ali nijedno rukovodstvo u Beogradu ne mo\u017ee lako da prihvati odgovornost za cepanje jedinstva srpskog naroda, zbog kojeg su Srbi, kako smatraju, vodili – i dobili – \u010detiri krvava rata u ovom veku. Konfederaciju kao kompromis Srbi bi tako\u0111e shvatili kao fragmentaciju srpskog naroda i „gubitak" srpskog narodnog jedinstva.<\/p>\n Srbija bi \u010dak mogla i da odbije da razgovara. Time bi na sebe navukla odgovornost da je ubrzala raspad dr\u017eave. Me\u0111utim, u takvim razgovorima alternative Srbije su isto tako neprijatne: pretnje da \u0107e po potrebi upotrebiti silu da bi je sa\u010duvala recept su za gra\u0111anski rat sa neizvesnim izgledima za „pobedu"; da se opredeli za secesiju same Srbije, zaklju\u010duju\u0107i da \u0107e bolje zastupati interese Srbije kao suverena dr\u017eava nego kao oslabljeni entitet u labavoj konfederaciji; ili da pristane na labavu konfederaciju kakvu su tra\u017eile Slovenija i Hrvatska.<\/p>\n Ukratko, \u010dini se da Srbija mo\u017ee da „spase" jedinstvo srpskog naroda samo uz rizik gra\u0111anskog rata. \u010cak i da Srbija iza\u0111e kao „pobednik" bila bi me\u0111unarodno diskreditovana, bankrotirana, ostavljena da name\u0107e svoju volju brojnijim neprijateljskim narodima i izolovana kad su u pitanju problemi sa Kosovom i Makedonijom. <\/p>\n ———————————————————–<\/p>\n Malo verovatan ishod<\/strong><\/p>\n Šanse da Jugoslavija nekako opstane veoma su male. Ako se taj malo verovatan scenario ipak ostvari, evo kako bi izgledao.<\/p>\n Se\u0107anja na krvavi me\u0111usobni gra\u0111anski rat tokom Drugog svetskog rata i strah od novog razornog sukoba uticali bi na dva najbrojnija ju\u017enoslovenska naroda – Srbe i Hrvate – da ostvare neku vrstu politi\u010dkog prilago\u0111avanja. Kompromis za o\u010duvanje Jugoslavije podrazumevao bi slede\u0107e:<\/p>\n Osnovni principi:<\/strong><\/p>\n – Nema promena postoje\u0107ih republi\u010dkih granica.<\/p>\n – Nema promena postoje\u0107eg me\u0111unarodnog statusa Jugoslavije.<\/p>\n – Uzajamno priznavanje suverenosti svake republike.<\/p>\n Konfederalne institucije:<\/strong><\/p>\n – Jedno ministarstvo spoljnih poslova za koje bi se birali diplomatski predstavnici, sa jednim mestom u Ujedinjenim nacijama i drugim me\u0111unarodnim telima.<\/p>\n – Centralna vojna organizacija sa zajedni\u010dkim generalštabom, odgovorna za planiranje, obaveštajni rad, obuku, nabavke u mirnodopskim uslovima, i sa kontrolom nad svim oru\u017eanim snagama, ali samo u ratnim uslovima.<\/p>\n – Centralna banka, koja utvr\u0111uje makroekonomsku politiku, izdaje zajedni\u010dku valutu, odre\u0111uje zajedni\u010dku kursnu stopu, i centralna carinska uprava koja primenjuje zajedni\u010dki carinski re\u017eim.<\/p>\n Ovlaš\u0107enja republika:<\/strong><\/p>\n – Pravo veta na odluke konfederalne vlasti.<\/p>\n – Kontrola unutrašnje bezbednosti, uklju\u010duju\u0107i garantovanje prava manjina.<\/p>\n – Operativna kontrola nad nekim ili svim vojnim jedinicama, stacioniranim na teritoriji te republike (uz mogu\u0107i izuzetak jedinica mornarice i vazduhoplovstva).<\/p>\n – Prikupljanje poreza i raspodela sredstava u skladu sa me\u0111usobno dogovorenim konfederalnim obavezama.<\/p>\n Jedino Srbi mogu da otvore vrata konfederalne Jugoslaviji, a lider Srbije Slobodan Miloševi\u0107 dr\u017ei klju\u010d. Neki posmatra\u010di ose\u0107aju da je on izlo\u017eenim pritiscima da to pokuša. Ako to ne bude uradio, da\u0107e mo\u0107 svojim protivnicima da mogu da ga smene. Potencijalne posledice neuspelog kompromisa bile bi u ovom pogledu suviše velike da bi narodi i lideri Jugoslavije odustali od svakog pokušaja da na\u0111u kompromis.<\/p>\n ———————————————————–<\/p>\n Posredan uticaj SSSR-a<\/strong><\/p>\n Sovjetski Savez ima\u0107e samo posredan uticaj na ishod u Jugoslaviji – na primer, kroz multilateralni forum. Njegova geografska odvojenost, njegovo odustajanje od hegemonije u Isto\u010dnoj Evropi i njegova unutrašnja preokupiranost centrifugalnim tendencijama sli\u010dnim onima u Jugoslaviji, stvori\u0107e od njega posmatra\u010da, a ne u\u010desnika u jugoslovenskim doga\u0111anjima. U najboljem slu\u010daju, Moskva \u0107e \u017eeleti da se uklju\u010di u evropske napore, verovatno u okviru OEBS-a, da bi rešavala problem unutrašnjeg nasilja. <\/p>\n Slabljenje centralne vlasti u Beogradu probudilo bi iredentisti\u010dka ose\u0107anja me\u0111u nekim od jugoslovenskih suseda. Pojedini od njih pola\u017eu zasad neaktivno, ali sna\u017eno, pravo na susedne teritorije i stanovništvo. Od toga je interesovanje Tirane za Kosovo najmanje izra\u017eeno, ali najja\u010de. Postkomunisti\u010dka Albanija postala bi skoro neodoljivo privla\u010dna za kosovske Albance. U me\u0111uvremenu, ve\u0107 glasno izra\u017eeno pravo Bugarske na deo makedonske teritorije posta\u0107e još sna\u017enije. To su problemi Srbije; Hrvatskoj i Sloveniji oni daju prednost u rešavanju raznih zahteva i protivzahteva u odnosima sa Srbima. I oni imaju sopstvene pograni\u010dne probleme, ali oni nisu ni pribli\u017eni po veli\u010dini i hitnosti rešavanja ovima koje ima Srbija.<\/p>\n Srpska nacionalisti\u010dka vlada u Beogradu, oslobo\u0111ena ograni\u010denja koja su dotad nametale hrvatska i slovena\u010dka strana, bi\u0107e \u017eestoke u odbrani svojih interesa na jugu. Pri tom \u0107e Srbija po tradiciji gledati na sever i istok, tra\u017ee\u0107i razumevanje i podršku. Rumunija, tradicionalni saveznik Srbije u balkanskim nadmetanjima, ne\u0107e postati pretnja za Srbiju. Bugarska \u0107e u najboljem slu\u010daju zadr\u017eati svoj tradicionalno uzdr\u017ean stav, a pretnja \u0107e postati samo ako ne bude mogla da reši makedonsku situaciju na zadovoljavaju\u0107i na\u010din. Pozicija Rusije zavisi\u0107e od toga kako posthladnoratovska Moskva bude shvatila prioritetne bezbednosne aran\u017emane na Balkanu. Ukratko, isto\u010dni i zapadni delovi izmenjene Jugoslavije mora\u0107e, svaki u razli\u010ditom kontekstu, da se pomire sa arhitekturom Evrope posle hladnog rata.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ameri\u010dke obaveštajne slu\u017ebe otvorile arhive: Kako je CIA predvidela raspad Jugoslavije <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46227","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46227","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46227"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46227\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46227"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46227"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46227"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}