Štrajk gla\u0111u je vrsta lupanja glavom o zid. Takav mu\u010dni izlaz iz bezizlazne situacije obi\u010dno biraju o\u010dajnici. Vojislav Šešelj i Branimir Glavaš, dok su bili na vlasti, nisu li\u010dili na o\u010dajnike, mada su imali mnogo zajedni\u010dkog.<\/p>\n
Pi\u0161e: Mihal Rama\u010d\/Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Obojicu je uzdigao rat – vreme kada nisu na ceni rad, znanje, poštenje i ostale mirnodopske vrline. Obojica su sklona krajnostima. Najve\u0107u hrabrost i Šešelj i Glavaš ispoljavali su prema nemo\u0107nima ili slabijima od sebe. <\/p>\n Obojica su verno slu\u017eila gospodarima, nadme\u0107u\u0107i se u mahanju nacionalnim i dr\u017eavnim interesima. Kad bismo iz njihovih ratnih i poratnih govora izbrisali prideve "srpski", odnosno "hrvatski", teško bi bilo odgonetnuti šta je \u010dije. Ima i razlika. Šešelj se na poziv suda odazvao dobrovoljno i \u010deka su\u0111enje u tu\u0111em svetu. Glavaš se krio iza poslani\u010dke nedodirljivosti dok mu nije oduzeta, a za svoje stradanje krivi svoju vlast. Postao je teret za svoje bivše saborce. Šešeljeva zvezda i danas blista na srpskom politi\u010dkom nebu. Bez obzira na sli\u010dnosti i razlike, ni Šešelj ni Glavaš nikad nisu rekli ništa loše o ratnim zlo\u010dinima. Štrajk gla\u0111u za obojicu je na\u010din da izbegnu suo\u010davanje sa sudijama i da ispadnu \u017ertve. <\/p>\n Za Šešelja to je i na\u010din da donese glasove svojoj partiji. Imao je još jedan razlog da štrajkuje upravo sada: svedo\u010denje Dejana Milenkovi\u0107a zvanog Bagzi. Vazda obavešten iz pouzdanih izvora, on je mogao znati da ga zašti\u0107eni svedok pred Specijalnim sudom u Beogradu ne\u0107e pominjati po dobru. Nemaju\u0107i drugog izbora, lider radikala pokušava da uzvrati udarac gladovanjem. <\/p>\n Mesecima se naga\u0111alo šta bivši trgova\u010dki putnik zna o atentatu na Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, koliko \u0107e re\u0107i i da li \u0107e to što bude rekao pomo\u0107i da se rasvetli zlo\u010din. Naga\u0111a\u0107e se još dugo, jer u zamršenoj pri\u010di ima mnogo krvi, mnogo novca, mnogo borbe za vlast i još više nastojanja da se operu ruke. Sud \u0107e oceniti koliko je Milenkovi\u0107 verodostojan i kolika je \u010dija krivica. Poslednje poglavlje surove drame mo\u0107i \u0107e se napisati tek kada neko bude znao podrobnosti o krunskom svedoku: kako je otišao u Gr\u010dku, s kim se tamo vi\u0111ao, zbog \u010dega je uhapšen i isporu\u010den Srbiji i, kona\u010dno, kom je bilo stalo da on ka\u017ee to što je govorio u \u010detvrtak i petak. S kim se nagodio? Bivša vlast nije se pitala. Sadašnja bi verovatno više volela da on sedi na optu\u017eeni\u010dkoj klupi ili da pri\u010da nešto drugo. <\/p>\n Pošto nije jasno kome u Beogradu više koristi njegovo svedo\u010denje, ili kome manje šteti, mo\u017ee se \u010duti i mišljenje da su iza svega neke strane sile. Navodno, one su primorale ovdašnju vlast da kona\u010dno završi proces, one štite Milenkovi\u0107a i jam\u010de mu miran nastavak \u017eivota negde daleko, sa novim likom i novim imenom. Zvu\u010di kao još jedna svetska zavera, ali nije sasvim neubedljivo. Vode\u0107im li\u010dnostima iz bivše vlasti bilo bi milo da je zašti\u0107eni svedok pomenuo što više imena iz krugova bliskih Vojislavu Koštunici. Te li\u010dnosti, od \u010cedomira Jovanovi\u0107a nadalje, ne mogu da uti\u010du ni na sud ni na policiju. Ni na svedoka. Prvi i ostali ministri radije bi slušali svedo\u010denje o vezama Jovanovi\u0107a i ostalih sa podzemljem, kako zemunskim tako i sur\u010dinskim. <\/p>\n Vlast ima policiju i sud. Nije jasno ima li i Milenkovi\u0107a. To jest, da li on pod zakletvom kazuje ono što mu je preporu\u010deno ili ono što ho\u0107e. Ako sva njegova saznanja poti\u010du iz \u0107askanja sa onima koji su odavno pod zemljom i ako se na osnovu njegovog \u017eivopisnog \u017eivotopisa pretpostavi da borba za istinu nije njegovo jedino opredeljenje – golicljivih pitanja ima još više. A još manje je jasno, mada je izuzetno va\u017eno, gde i uz \u010diju pomo\u0107 ostali sa poternice krckaju milione koji nisu na\u0111eni ni kod ubijenih na Meljaku ni kod Ulemeka. U spornoj belešci koja je nastala u no\u0107i kada se on predao – ili koju godinu kasnije, pravdoljubiva vlast ne bi da cepidla\u010di s datumima – ne pominju se nikakvi milioni. <\/p>\n Kad bi se znalo ko \u0107e najdublje odahnuti nakon što Milenkovi\u0107 iza\u0111e iz sudnice i bude odveden tamo gde ga \u010deka drugi \u017eivot – zagonetki bi bilo mnogo manje. Više bi se razmišljalo o izborima. S njima su, doduše, povezana i haška i beogradska su\u0111enja. Povezane su i nepostoje\u0107e, to jest naknadne policijske beleške. Povezana je i nepostoje\u0107a pobuna robijaša, kao i tvrdnja da bez doti\u010dnih ne bi bio izglasan novi ustav. Ako se\u0107anje ne vara, u jesen 2000. zatvorenici su se kleli da su svi glasali za DOS. Da li bi se i pretpostavka da sedamnaest hiljada osu\u0111enih lica bitno uti\u010de na politi\u010dki \u017eivot u Srbiji mogla smestiti u fioku na kojoj piše – teorija zavere? <\/p>\n U ovoj zemlji uvek ima više pitanja nego pouzdanih odgovora. Jedno od njih moglo bi biti vezano za studente. Nastavljaju li sadašnji ono što su zapo\u010dinjali njihovi prethodnici u leto 1992, ili tokom sto zimskih dana 1996\/97? Ponegde se \u010duje da je tadašnjim mirnim pobunama osvajana sloboda, a da današnji akademci negoduju samo zbog novca. Ne treba biti prestrog i zahtevati od dvadesetogodišnjaka da budu ve\u0107i idealisti i od roditelja i od profesora i od demokratske vlasti. Vide oni gde \u017eive i znaju da sloboda ne po\u010dinje onog trenutka kada s ulica nestanu policijski kordoni. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Štrajk gla\u0111u je vrsta lupanja glavom o zid. Takav mu\u010dni izlaz iz bezizlazne situacije obi\u010dno biraju o\u010dajnici. Vojislav Šešelj i Branimir Glavaš, dok su bili na vlasti, nisu li\u010dili na o\u010dajnike, mada su imali mnogo zajedni\u010dkog.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46212","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46212","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46212"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46212\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46212"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46212"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46212"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}