Prvi predstavnik Kraljevine Srbije na Cetinju imenovan 1897. godine. Odnosi samo na nivou "poslanika".<\/p>\n
Pi\u0161e: Biljana \u010cpajak\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n Diplomatski odnosi na nivou ambasadora izme\u0111u Srbije i Crne Gore nikada nisu postojali. Formalni diplomatski odnosi izme\u0111u ovih dr\u017eava u vreme kada su one bile nezavisne bili su uspostavljani samo na nivou poslanstva, i to ukupno nekih desetak godina na po\u010detku prošlog veka. Još po\u010detkom meseca \u010dinilo se da \u0107e se tokom protekle sedmice dogoditi prekretnica. Kako je najavljivano u sredstvima informisanja, Anka Vojvodi\u0107, koju je Crna Gora imenovala za ambasadora u Srbiji, trebalo je upravo ovih dana da preda akreditive i stupi na istorijsku du\u017enost – prvog ambasadora Crne Gore u Beogradu. \u010cinjenica da je Agim \u010ceku, predsednik Vlade Kosova, 3. novembra primljen u Podgorici na najvišem nivou (što je propra\u0107eno i izjavom crnogorskih zvani\u010dnika da je Kosovo sused Crne Gore) dovela je po\u010detak te misije u neizvesnost, bar ako je suditi po izjavi portparola DSS-a Andreje Mladenovi\u0107a – da bi to moglo imati "ozbiljne posledice".<\/p>\n Bez redovno uspostavljenih odnosa<\/em><\/p>\n Tim pre su i zanimljiviji dosadašnji me\u0111usobni diplomatski odnosi ove dve zemlje.<\/p>\n Iako se dosta govorilo o zajedništvu i bratstvu izme\u0111u Srba i Crnogoraca – za koje se dugo, u 19. i 20. veku, smatralo da su jedan narod – interesantno je, naglašava istori\u010dar prof. dr Dragoljub \u017divojinovi\u0107, dopisni \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, u razgovoru za naš list, da me\u0111u njima nisu postojali redovno uspostavljeni diplomatski odnosi. Kada je neko od vladara, srbijanskih ili crnogorskih, imao neku nameru ili cilj, pojedinci bi tada išli u Cetinje ili u Beograd, u odre\u0111ene misije.<\/p>\n – Drugim re\u010dima, stalnih poslanstava, ni njihovog ovamo, ni našeg tamo, nije bilo – podvla\u010di naš sagovornik.<\/p>\n Stvari se nisu bitno promenile ni posle 1878. godine, kada su obe zemlje, posle Berlinskog kongresa, postale nezavisne dr\u017eave, jer ni tada nisu uspostavile diplomatske odnose.<\/p>\n Odnosi kneza Nikole sa Milanom Obrenovi\u0107em bili su, naime, veoma loši, a posebno su bili zaoštreni zbog toga što je knez Nikola udao svoju najstariju \u0107erku za pretendenta na srpski presto kneza Petra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, koji \u0107e kasnije postati srpski kralj. <\/p>\n Kada je kralj Milan otišao iz Srbije, 1889. godine, stvar je, prema re\u010dima ovog našeg sagovornika, po\u010dela da se menja: prvo namesništvo, a potom i kralj Aleksandar Obrenovi\u0107 nameravali su da te odnose poprave, pa je došlo do posete kralja Aleksandra Cetinju i kralja Nikole Beogradu.<\/p>\n Ali opet bez ikakvih zvani\u010dnih diplomatskih odnosa. <\/p>\n Tek 1897. godine, verovatno kao posledica tih zbli\u017eavanja dva vladara, ali i zbog \u010dinjenice da je glavni "trn u oku", knez Petar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 \u017eiveo van Crne Gore (u \u017denevi), mogu\u0107nost da se ostvare bli\u017ei kontakti bila je otvorena. I zaista, prvi poslanik Kraljevine Srbije imenovan je na Cetinju 1897. godine, a bio je to general Velimirovi\u0107, \u010dija misija, doduše, nije dugo trajala. Istovremeno, Crna Gora nije u Beograd, po principu reciprociteta, poslala svog poslanika.<\/p>\n Kada je 1903. godine došlo do prevrata u Beogradu – obaranja Obrenovi\u0107a i stupanja na presto Kara\u0111or\u0111evi\u0107a – situacija izme\u0111u dve zemlje postala je prili\u010dno zategnuta, zbog toga što je crnogorski knez ra\u010dunao da ima više prava na srpski presto nego Kara\u0111or\u0111evi\u0107i. Samim tim, ni kralj Petar nije uspeo, prema re\u010dima ovog istori\u010dara, da popravi odnose.<\/p>\n Aneksionu krizu, odnosno pripajanje Bosne i Hercegovine Austrougarskoj monarhiji, i Srbija i Crna Gora shvatile su, me\u0111utim, kao pretnju svojim teritorijalnim pretenzijama i svom nacionalno-politi\u010dkom radu. Crna Gora je, zapravo, imala pretenzije prema ostatku Hercegovine, koji nije dobila na Be\u010dkom kongresu, a Srbija na Bosnu. Bez obzira na to, ni tada redovni diplomatski odnosi nisu uspostavljeni, naglašava ovaj istori\u010dar.<\/p>\n Srpska vlada je tek 1911. godine odlu\u010dila da na Cetinju ponovo otvori svoje poslanstvo. Za poslanika je bio postavljen Jovan Jovanovi\u0107 Pi\u017eon, jedan od najistaknutijih srpskih diplomata onog vremena. Cilj njegovog odlaska bio je konkretan – da pregovara o zaklju\u010divanju politi\u010dke i vojne konvencije izme\u0111u dve zemlje, jer su na vidiku bili balkanski ratovi. Naredne godine ti ugovori su zaista bili i potpisani. Ali Crna Gora i dalje nije imala nikakvog stalnog poslanika u Srbiji.<\/p>\n Na Cetinju do ujedinjenja<\/em><\/p>\n – Tek po izbijanju Prvog svetskog rata Crna Gora je odlu\u010dila da u Srbiju uputi stalnog diplomatskog predstavnika. To je bio Lazar Mijuškovi\u0107, "izvanredni i opunomo\u0107eni ministar kralja Crne Gore na dvoru kralja Srbije". On je došao u avgustu 1914. godine, u Niš, gde se preselila srpska prestonica i gde je bio centar srpske dr\u017eave – navodi naš sagovornik i objašnjava da je zbog mnogih sukoba koji su tada nastali izme\u0111u ove dve zemlje (izme\u0111u ostalog, oko vojne saradnje dve dr\u017eave, u kojoj kralja Nikolu nije zanimao Drinski front, ve\u0107 da se severna Albanija i Skadar pripoje Crnoj Gori) odatle otišao, u jesen 1915. godine. Mijuškovi\u0107 je, zapravo, ostao sve do po\u010detka povla\u010denja srpske vlade prema Albaniji. Povukao se sa njima i vratio na Cetinje, da bi 1916. godine došao na \u010delo crnogorske vlade. On je bio taj koji je, kako smo \u010duli od ovog eksperta, umesto kralja Nikole vodio pregovore sa Austrijancima, oko sklapanja primirja i izlaska Crne Gore iz rata.<\/p>\n – Posle Mijuškovi\u0107evog odlaska iz Niša, Crna Gora nikada više nije imenovala svog poslanika kod srbijanske vlade i dvora – naglašava prof. \u017divojinovi\u0107.<\/p>\n Srpski poslanik Mihajlo Gavrilovi\u0107 ostao je na Cetinju sve do leta 1916. godine, a onda je na njegovo mesto postavljen otpravnik poslova Tihomir Popovi\u0107, koji je tamo ostao sve dok srpska vlada nije odlu\u010dila da povu\u010de svog diplomatskog predstavnika, posle Podgori\u010dke skupštine i odluke o ujedinjenju u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.<\/p>\n Sve u svemu, dve dr\u017eave zbli\u017eavale su krizne situacije, a ni to, kako smo \u010duli, nije dugo trajalo: "Crna Gora je uvek imala svoju liniju, svoja rešenja". Re\u010dju, kralj Nikola je tra\u017eio svoje zaštitnike: nekad ih je nalazio u Rusiji, nekada u Austrougarskoj, nekada u Italiji. Srbija je ve\u0107 tada bila okrenuta prema Rusiji i prema zapadnim saveznicima.<\/p>\n Apsolutno je ta\u010dno da su se dve dr\u017eave zbli\u017eavale u kriznim situacijama, potvr\u0111uje ocenu prof. \u017divojinovi\u0107a naš drugi sagovornik, prof. dr \u0110or\u0111e Borozan, iz Istorijskog instituta Crne Gore. Tako je to, ka\u017ee, bilo u ratovima, pogotovu u vreme aneksione krize, kada su, posle prekida, ponovo uspostavljeni diplomatski odnosi, a na\u010dinom reagovanja protiv aneksije BiH stavovi obe vlade su, prema njegovim re\u010dima, bili bliski, gotovo identi\u010dni.<\/p>\n O tome da li su dve nezavisne dr\u017eave u to vreme tra\u017eile razli\u010dite zaštitnike, prof. Borozan ima donekle druga\u010dije gledanje.<\/p>\n – Dr\u017eave uvek imaju odre\u0111ene interese kada se politi\u010dki odre\u0111uju prema nekoj od velikih sila – navodi on, uveren da je crnogorska tradicionalna vezanost za Rusiju "neka konstanta koja se ni\u010dim nije menjala gotovo vekovima".<\/p>\n Zaokretom 1903. godine, posle dolaska kralja Petra, u Srbiji je taj srpsko-ruski kurs bio u ja\u010danju, objašnjava Borozan, pa se, shodno tome, vidi taj austrijski kurs prema Crnoj Gori, što je politi\u010dka dijagnostika, a \u010dega zvani\u010dno, ka\u017ee, nije bilo. Menjanjem politi\u010dkog kursa u Srbiji, od 1903. godine, onog koji je bio proaustrijski (od "Tajne konvencije" do 1903. godine), u sferi ruske politike našla se prvenstveno Srbija, kao uticajnija i prostorno ve\u0107a dr\u017eava, za ruski politi\u010dki faktor zemlja kojoj se daje prioritet.<\/p>\n – I tada Crna Gora ostaje u sferi one najbli\u017ee vezanosti za rusku politiku, što pokazuju i politi\u010dki i vojni ugovori iz 1910. godine.<\/p>\n Zajedni\u010dko srpsko poreklo, koje ranije nije dovo\u0111eno u pitanje, kako tvrdi prof. \u017divojinovi\u0107, a s tim se, u principu sla\u017ee i prof. Borozan, nikada nije igralo neku va\u017enu ulogu u me\u0111usobnim odnosima nezavisnih dr\u017eava. Svako je vodio ra\u010duna o sopstvenim interesima i sprovodio sopstvenu politiku, što je posebno potencirano posle priznanja nezavisnosti obe zemlje, 1878. godine.<\/p>\n Ambasade nisu postojale<\/em><\/p>\n Pri\u010da da je u Beogradu postojala zgrada crnogorskog poslanstva, koja se provla\u010dila kroz neka sredstva informisanja, prema re\u010dima prof. \u017divojinovi\u0107a, potpuno je neosnovana. Nije, zapravo, ta\u010dna tvrdnja da se zgrada ovog poslanstva nalazila preko puta Starog dvora, u ulici Kralja Milana u Beogradu.<\/p>\n Preko puta Starog dvora bila je, zapravo, zgrada Ruskog poslanstva, koja je nekada bila ku\u0107a porodice Simi\u0107, velikih srpskih diplomata i politi\u010dara. Ruski poslanik je, \u010dak, opisivao kako je iz te ku\u0107e, kroz šalone, gledao šta se doga\u0111a u Starom dvoru za vreme atentata 1903. godine.<\/p>\n Uostalom, Mijuškovi\u0107 nije ni došao u Beograd da bi tu predao akreditive, ve\u0107 je pravo sa Cetinja išao u Niš, isti\u010de prof. \u017divojinovi\u0107. <\/p>\n Prof. Borozan, pak, misli da je ipak postojala ili je bar bila u planu neka zgrada crnogorske ambasade u Beogradu. Bez obzira na to što je Mijuškovi\u0107 bio samo u Nišu, naš sagovornik pretpostavlja da je verovatno moralo da bude nekog "poslovnog prostora" i u Beogradu.<\/p>\n Na Cetinju se, me\u0111utim, ta\u010dno zna gde je bila zgrada srpskog poslanstva: to je malo zdanje preko puta dvora. Tu zgradu je, prema re\u010dima našeg sagovornika iz Beograda, u miraz dao crnogorski knez svojoj \u0107erci, kneginji Zorki, kada se udala za kneza Petra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, koji je, kasnije, du\u017ee vreme iznajmljivao tu ku\u0107u stranim diplomatama. Potom je zgrada predata dr\u017eavi, da u njoj bude srpsko poslanstvo.<\/p>\n Prof. Borozan smatra da nije sporno da postoji zgrada koja je preko puta dvora, koja je bila u porodi\u010dnoj upotrebi i svojini Petra Kara\u0111or\u0111evi\u0107 i Zorke. Najverovatnije je da \u0107e tu biti srpska ambasada kada bude otvorena (ina\u010de, Srbija još nije odredila li\u010dnost koja \u0107e biti u ulozi ambasadora u Crnoj Gori). Tamo, kako smo \u010duli, postoje sva obele\u017eja srpskog poslanstva, svi znaju da je to tu, iako je, u me\u0111uvremenu, u njoj neka etnografska zbirka.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prvi predstavnik Kraljevine Srbije na Cetinju imenovan 1897. godine. Odnosi samo na nivou "poslanika".<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46209","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46209","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46209"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46209\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46209"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46209"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46209"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}