Nau\u010dnici koji se bave istra\u017eivanjem u \u010dudesnoj oblasti NANO tehnologije skoro neprimetno menjaju naš \u017eivot.<\/p>\n
Pi\u0161e: Claudia Cornwall\/DW<\/strong><\/em><\/p>\n Dešava se tiha revolucija. Njeno je ime je Nanotehnologija koja bez velike pompe donosi veliki broj tehni\u010dkih novina, a neke od njih grani\u010de se sa \u010dudom, kao što je novi materijal proizveden na Teksaškom Univerzitetu u Dalasu. Radi se o otkri\u0107u iz 2004. godine, profesora Rej Baughmana i njegovog istra\u017eiva\u010dkog tima. Ovaj materijal je ja\u010di od \u010delika, providan i neverovatno lak. 10 000 kvadratnih metara, dakle 1 hektar ove materije te\u017eio bi samo 280 grama. <\/p>\n Ima i drugih novorazvijenih materijala koji su manje spektakularni ali prakti\u010dniji, kao na primer tkanine na kojima ne ostaju fleke. Novootkriveni pronalasci su pantalone koje ne primaju fleke ili na primer \u010darape u kojima se ne znoje noge, prozori koji se ne prljaju, toaleti koji sami sebe \u010diste, teniske lopte koje ne gube elasti\u010dnost, lopte za golf koje u letu koriguju svoju putanju; za ova dostignu\u0107a mo\u017eemo zahtvaliti izletu istra\u017eiva\u010da u si\u0107ušni svet materije nanu.<\/p>\n Prefiks "nano" poti\u010de od gr\u010dke re\u010di "nannos" što ozna\u010dava nešto si\u0107ušno, a pod "nanotehnologijom" se podrazumeva istra\u017eivanje i manipulacija materijom u sferi ispod 100 nanometra (nn) što zna\u010di da se radi o redu veli\u010dine molekula i virusa. Deset spojenih atoma vodinika imaju du\u017einu jednog nanometra, a jedan milion nanometra \u010dini jedan milimetar. U nano svetu ne va\u017ee stara pravila. Male stvari se ponašaju druga\u010dije. Time se mo\u017ee objasniti razvoj mnogih novih proizvoda kao što je toaletna školjka koja je oblo\u017eena super glatkom glazurom sa rupicama mikroskopske veli\u010dine pre\u010dnika manjeg od 30 nanometra. Pošto su rupice manje od bakterija ili budji, na poroznoj površini ne postoje uslovi za stvaranje naslaga i razvoj bakterija. U Kanadi ve\u0107 postoje takvi toaleti. <\/p>\n Istra\u017eiva\u010di krejirauju majušne tvari sa zapanjuju\u0107im svojstvima. Na primer "Carbon nanotubes" nano cevi od ugljenika, je paradni konj nanotehnologije, navodi Kris Papadopulos, šef katedre za istra\u017eivanje nanotehnologije na Univerzitetu Viktorija u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija.<\/p>\n Ugljenik koji se u formi grafita koristi u olovkama je mek i lomljiv, dok je nano cev od ugljenika koja se sastoji iz veoma tankog grafitnog sloja u formi cevi pre\u010dnika manjeg od pola nanometra \u010dvrš\u0107a je od \u010delika sto puta, a pri tom je šest puta lakša. Nano cev je najtvdji i materijal najstabilnije forme koju poznajemo, pritom i jedan od najboljih provodnika toplote i struje na svetu. Nano cev mo\u017ee da transporutuje sto puta više struje od bakarne \u017eice. Svi \u017eele nano cevi, ka\u017ee Benoit Simart, vode\u0107i nau\u010dnik na Nacionalnom istra\u017eiva\u010dkom Konsilu Kanade u Otavi, skra\u0107eno NRC.<\/p>\n Nano cevi su skupe i nema ih dovoljno. Godišnja svetska proizvodnja iznosi samo 300 kilograma, a cena je 1000 dolara po gramu, što je pedeset puta skuplje od zlata. NRC je zajedno sa partnerskim univerzitetom Cherbrook patentirala postupak kojim je mogu\u0107a proizvodnja velike koli\u010dina ugljenikovih nano cevci\u010da, pre\u010dinika 1,4 nanometra. Simard objašnjava: "Mi danas mo\u017eemo da proizvedemo jedan kilogram dnevno, što je dvostuko više od aktuelne svetske produkcije, tako da \u0107e cena mo\u0107i znatno da se snizi. Za nano ceni od ugljenika postoje velike upotrebne mogu\u0107nosti. NRC upravo pokušava da njihovu ogromnu snagu iskoristi ugradjuju\u0107i ih u druge materijale. Prema vidjenju koncerna Boing nano cev\u010dice ugljenika mogu se ubudu\u0107e koristiti za bolji u\u010dinak u avio industriji. <\/p>\n Jedna od najfascinantnijih mogu\u0107nosti koriš\u0107enja nano materijala je ideja nastala u kova\u010dnici Rej Baughmana. Re\u010d je o novoj metodi kojom se nano cevi mogu uplitati u vlakna koja su \u010detiri puta ja\u010da nego paukove niti, ina\u010de naj\u010dvrš\u0107e strune koje se mogu na\u0107i u prirodi. <\/p>\n Zbog dobre provodljivosti struje, od nano niti bi ubudu\u0107e mogla da se pravi inteligentna ode\u0107a koja zadr\u017eava toplotu, potencijalno štiti od vatrenog oru\u017eja, a preko ugradjenih senzora reguliše sopstvenu temperaturu. Od nano vlakna bi mogla da se izrade nose\u0107e sajle za mostove i du\u017enom prevazidju sve što je do sada vidjeno. Postoje i Baugmanove ultra\u010dvrste i super lake folije koje su izuzetno podesne za solarne uredjaje. Kris Papadopulos objašnjava da se ove folije mogu koristiti i na svemirskim putovanjima. <\/p>\n Nano tehnologija mo\u017ee da se koristi i u borbi protiv bakterija ili virusa. Firma Nucryst Pharmaceuticals<\/em> u kanadskoj provinciji Alberta proizvela je medicinski uredjaj koji povezuje naraodnu medicinu iz prošlih vremena i stvoreno novo znanje. <\/p>\n Još su stari Grci upotrebljavali srebrni prah u le\u010denju rana tako što su na opekotine stavljali srebrni puder usitnjen do veli\u010dine nana, što je imalo bolje dejstvo nego kada se koriste krupniji granulati. <\/p>\n Farmaceutska firma Nucryst<\/em> je otkrila staru metodu le\u010denja i dalje je usavršila. Deli\u0107i nano prodiru u ko\u017eu i deluju kontinuirano što omogu\u0107uje da se zavoji kod opekotina menjaju samo jednom nedeljno, dok se ranije to moralo raditi više puta dnevno i za pacijente je bilo jako mu\u010dno i bolno. <\/p>\n Profesor doktor Gari Sibald sa Univerziteta u Torontu, koji je i na\u010delnik jedne klinike za ko\u017ene bolesti, ka\u017ee: "Koriš\u0107enje ovih metoda donelo je veliko poboljšanjue u le\u010denju i previjanju 70 posto pacijenata sa teško zale\u010divim hroni\u010dnim ranama. Mast za le\u010denje ekcema proizvedena po metodama nanotehnologije ve\u0107 se klini\u010dki ispituje u Kanadi". <\/p>\n Linda Pilavski profesorka Onkologije na Univerzitetu u Alberti, koja je i vode\u0107a nau\u010dnica na Kanadskoj istra\u017eiva\u010dkoj katedri za Bio – medicinu nano tehnologije, naro\u010dito je zainteresovana za pacijente koji boluju od multiple Myelom, vrste raka koštane sr\u017ei, bolesti koja se po pravilu završava smr\u0107u. Pacijenti oboleli od ove vrste raka mogu maksimalno da po\u017eive od 3 do 5 godina. <\/p>\n Profesorku posebno zanima pitanje: Zašto uvek dolazi od povratka bolesti? Tako je ona zajedno sa kolegom Krisom Bakhousom razvila "Lab -on-a- chip" laboratoriju na \u010dip karti nadaju\u0107i se da \u0107e rešiti zagonetku problema povratka bolesti. Njena mini laboratorija treba lekarima da dostavlja rezultate testova bolesti raka, tako da lekari mogu da dobiju informacije pomo\u0107u analiza genetskog materijala pojedinih \u0107eija. <\/p>\n Zahvaljuju\u0107i napretku u selekciji gena, danas je tako nešto izvodljivo i uz veoma mali uzorak krvi koštane sr\u017ei i tkiva \u0107elija tumora. Uzroci bolesti su i dalje otvoreno pitanje, ali se mini laboratorija uspešno koristi za dobijanje podataka o anomaliji hromozoma kod bolesti raka kao što je multiplen Myelom. Takvi podaci mogu da daju objašnjenje o tome da li pacijenta treba podvrgnuti konvencionalnoj hemo terapiji i transplataciji mati\u010dnih \u0107elija, ili mu je potrebna novija biološka terapija. <\/p>\n I kod dece sa akutnom limpati\u010dnom leukemijom ovi testovi lekaru olakšavaju izbor najbolje terapije. <\/p>\n Lab-on-a- chip klini\u010dkim lekarima daje mogu\u0107nost da odrede terapiju koja ta\u010dno odgovara odredjenom pacijentu ka\u017ee profesorka Linda Pilarski. Time je pacijent poštedjen terapije koja mu ne poma\u017ee. Pilarski ka\u017ee da se sa \u010dip tehnologijom mo\u017ee ustanoviti od koje vrste gripa neko boluje, i da li u sebi nosi virus SARS ili EJDS.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i tehnici koja omogu\u0107uje uvid u strukturu prirode do poslednjeg atoma, nano tehnologija je pove\u0107ala mogu\u0107nosti oponašanja prirode. Baret Bushan, profesor mašinstva na dr\u017eavnom Univerzitetu Ohajo u Americi, u potrazi za super glatkom površinom imitirao je listove lotosa, biljke \u010diji listovi imaju naro\u010dito izra\u017eenu sposobnost da odbacuju vodu. Površina lista izgleda kao da je impregnirana voskom, ona je prekrivena velikim brojem si\u0107ušnih \u0107elija mirkoskopske veli\u010dine koje odbacuju kapi vode. <\/p>\n Profesoru Bushanu je uspelo da razvije polimernu foliju iste takve glatko\u0107e.<\/p>\n Stavljanjem folija na stakla za prozore mogli bi se dobiti prozori koje više nikada ne treba prati, ka\u017ee Bushan. I profesor hemije na Univerzitetu Alberta Hicham Feniri i vode\u0107i nau\u010dnik na kanadskom Univerzitetu za nano tehnologiju sledi sli\u010dan kurs. <\/p>\n On je \u017eeleo da postigne da funkcije vešta\u010dkog zgloba budu kao prirodne. Organizam mo\u017ee prema vešta\u010dkom kuku ili zglobu od titana da se odnosi kao prema stranom telu i mo\u017ee da ga odbaci. Feniri je uspeo da razvije perfektnu imitaciju prirodnog proteina kolagena – kojim se uz pomo\u0107 nano tehike obla\u017ee titan, a na tom sloju se lageruju \u0107elije kostiju. To je jako va\u017eno jer se razvojem kostiju vešta\u010dki zglob bolje integriše u tkivo. Zahvaljuju\u0107i ovom procesu, oporavak te\u010de mnogo br\u017ee nego kod titana koji nije oblo\u017een kolagenom. <\/p>\n U nano svetu \u010dak i najminimalnije razlike mogu da dovedu do razlika u funkciji. Prema profesoru Tedu Sargentu, koji predaje na univerzitetu u Torontu, po merilima nano materija se mo\u017ee podešavati sli\u010dno strunama na gitari, \u010diji ton zavisi od du\u017eine i zategnutosti \u017eice. Ako se promene kvantne ta\u010dke materije, onda dolazi i do promena njene boje. Tako se mo\u017ee iz jednog jedinog materijala dobiti citava paleta boja.<\/p>\n Sarget je izradio nanometarsku skalu od tri tacke. Ako sija plava boja, ona oznacava 3 nanometarske tacke, crvena boja 4 nanometarske ta\u010dke, a ako daje infra crveno svetlo ili zra\u010di toplotu, onda se ozna\u010dava kao nanometarska ta\u010dka 5. <\/p>\n Podesavanje materije moze da bude kljuc za proizvodnju jednog jeftinog i fleksibilnog solarnog uredaja, koji sun\u010danu energiju uspešno pretvara u elektricnu struju. Dosadasnje solarne \u0107elije mogle su da akumuliraju suncanu energiju samo dok je vidljva, tokom dana.<\/p>\n U januaru 2005. Sargent je u \u010dasopisu Nature Materials<\/em> objavio da sa njegovom kvantnom tackom 5 moze da se proizvede jedan fleksibilan material koji bi apsorbovao energiju infra crvenog zracenja i pretvarao je u elektricitet. On kaze da se ovaj materijal sada mora kombinovati sa ve\u0107 postojecim kolektorima za vidljivo zra\u010denje i onda bi smo mogli da konstruišemo Portabl sa solarnim \u0107elijama ili mobilni solarni tepih, koji bi posle mogli da postavimo na krovove ku\u0107a ili na automobile. <\/p>\n Prema proceni profesora Sargenta, koriš\u0107enje sun\u010deve energije za 20 godina bi\u0107e ostvarvo i jeftino, tako da \u0107emo sopstvenu energiju proizvoditi, a mogli bismo da koristimo i automobil koji se sam napaja gorivom. <\/p>\n Nano tehnologija utica\u0107e na sve i promeni\u0107e svet. <\/p>\n Doj\u010de Vele (Deutsche Welle)<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nau\u010dnici koji se bave istra\u017eivanjem u \u010dudesnoj oblasti NANO tehnologije skoro neprimetno menjaju naš \u017eivot.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46204","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46204","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46204"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46204\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46204"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46204"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46204"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}