Ekonomska politika nije velika izborna tema u Srbiji. Ozbiljne debate nema, mo\u017eda i zato što nema ko da je vodi. Debata se uglavnom svodi na parole, opšta mesta i obe\u0107anja bez pokri\u0107a.<\/p>\n
Pi\u0161e: Neboj\u0161a Kati\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Od kada je demokratije, Srbiji najbolje ide baš pred izbore. Ekonomski podvizi i dobre vesti se umno\u017eavaju, a optimizam politi\u010dara, bar onih na vlasti, raste. Postignuti uspesi su tako veliki, da mogu biti nadmašeni samo budu\u0107im, pod uslovom da nacija pravilno izabere. <\/p>\n Ekonomska politika nije velika izborna tema u Srbiji. Ozbiljne debate nema, mo\u017eda i zato što nema ko da je vodi. Debata se uglavnom svodi na parole, opšta mesta i obe\u0107anja bez pokri\u0107a u kojima milijarde novih investicija lete poput konfeta. <\/p>\n Sa po\u010detkom izborne trke po\u010dinje i kreativno tuma\u010denja srpske statisti\u010dke faktografije. Srbija je oduvek svoje ekonomske podatke iskazivala u dolarima. Time je omogu\u0107eno pra\u0107enje i upore\u0111ivanje ekonomskih pokazatelja u razli\u010ditim vremenskim periodima. Me\u0111unarodna statistika se tako\u0111e vodi u dolarima, pa to olakšava pore\u0111enja izme\u0111u dr\u017eava. <\/p>\n Srbija u poslednje vreme ima prema dolaru, nazovimo to tako, ambivalentan i selektivan odnos. Što je dolar slabiji, to je odnos ambivalentniji.<\/p>\n Spoljni dug Srbije stalno raste uprkos otpisu londonskog i pariskog kluba i prihodima od privatizacije. Na kraju avgusta 2006. godine, Srbija je dugovala inostranstvu 18,38 milijardi dolara. U javnosti se me\u0111utim srpski dug sve \u010deš\u0107e iskazuje u evrima. Iskazan u jakom evru, srpski dug je „samo" 14,37 milijardi evra. Na taj na\u010din je napravljena vizuelna „ušteda" od \u010detiri milijarde. S druge strane, veli\u010dine za koje vlast voli da izgledaju velike – izvoz, bruto doma\u0107i proizvod (BDP) po glavi, itd. bi\u0107e uvek i nepogrešivo iskazivane u dolarima. <\/p>\n Saznajemo tako\u0111e („Politika" 2. oktobar), da \u0107e „bar prema projekcijama" udeo deficita teku\u0107eg i trgovinskog bilansa u 2006. godini biti najni\u017ei u proteklih pet godina. Nikakvi detalji ni cifre nisu dati. Na bazi dosadašnjih kretanja to je mogu\u0107e samo u nekom paralelnom ekonomskom univerzumu, ili u izbornoj kampanji. Ako se ne dogodi \u010dudo, ovi pokazatelji za 2006. godinu prete da budu najgori u poslednjih pet godina. <\/p>\n MMF je prošlog meseca napravio ozbiljan i mu\u010dan inventar srpskih ekonomskih problema. Kako je Srbija u tom trenutku baš rešavala pitanje svojih temelja i udarala glogov kolac minulom vremenu, saopštenje MMF-a je prošlo kako se samo po\u017eeleti moglo – nezapa\u017eeno. <\/p>\n U analizi MMF-a, srpska ekonomija izgleda veoma loše. Nezaposlenost godinama raste uprkos solidnom privrednom rastu. Uzgred, zvani\u010dnih podataka o broju zaposlenih i nezaposlenih nema još od marta ove godine. <\/p>\n Stopa štednje je veoma niska. Potpomognuta uvozom kapitala i eksplozijom bankarskih kredita, Srbija mnogo troši a malo investira, manje od bilo koje druge zemlje u okru\u017eenju. Kako se malo investira, nije jasno na \u010demu \u0107e se graditi budu\u0107i rast. <\/p>\n Kada je deficit bilansa teku\u0107ih transakcija u pitanju, MMF je uo\u010dio i jedan specifi\u010dno srpski paradoks. U drugim zemljama ovaj deficit je po pravilu visok u periodima visokog investiranja. U Srbiji je me\u0111utim deficit ogroman i na niskom nivou investicija. <\/p>\n MMF nije impresioniran ni nivoom srpske inflacije, ni metodom njenog obaranja. Inflacija je primarno oborena ja\u010danjem dinara (sa svim negativnim posledicama koje uz to idu), kao i kontrolom cena javnih preduze\u0107a. Time su pove\u0107ani gubici javnih preduze\u0107a i samo odlo\u017eena neminovna poskupljenja. <\/p>\n Ovde je zanimljivo da direktori javnih preduze\u0107a \u0107ute – verovatno zato što se radi o apart\u010dicima koji svoju lojalnost duguju partiji koja ih je postavila, a ne preduze\u0107u u kome rade. Oni se ne\u0107e previše sekirati zbog gubitaka u tim preduze\u0107ima. Kona\u010dno, radno mesto ne zavisi od uspeha preduze\u0107a, ve\u0107 od uspeha partije na izborima.<\/p>\n MMF se ne sla\u017ee ni da je bud\u017eetski bilans Srbije u suficitu. Ovde je razlika u pristupu metodološka. MMF ne tretira prihod od prodaje dr\u017eavne imovine kao prihod. Logika je sli\u010dna onoj, po kojoj gra\u0111ani u svoju poresku prijavu na kraju godine, u rubrici prihod, ne upisuju zaradu od prodatih kola, ili dedovine. <\/p>\n Visok deficit platnog bilansa i stalni rast zadu\u017eenosti, ekspanzija kredita od kojih je oko 80 odsto vezan za stranu valutu, kao i ogromna zavisnost Srbije od priliva inostranog kapitala \u010dine opasno zapaljivu smesu. Pretnja valutne i du\u017eni\u010dke krize je stalna. MMF implicitno predla\u017ee da se odustane od Nacionalnog investicionog plana i prihod \u010duva za gašenje po\u017eara kada do njega do\u0111e.<\/p>\n Kreatori srpske ekonomske politike su MMF-u objasnili da je sa srpskom ekonomijom sve u redu i da se radi o normalnim tranzicionim problemima. Kona\u010dno, za sve je krivo prethodnih 20 godina. Iz izveštaja MMF-a mo\u017ee se zaklju\u010diti da MMF misli druga\u010dije.<\/p>\n Problem Srbije nije u ponašanju politike, politi\u010dara i \u010delnika dr\u017eavnih institucija. Oni uvek i svuda rade isto – ta\u010dno onoliko koliko im dopusti javno mnjenje, a pre svega elita. Na srpskoj društvenoj sceni ne posr\u0107e samo politika, ve\u0107 mnogo više elita. U tom posrtanju gordosti nema, ima samo interesa.<\/p>\n Finansijski konsultant Ekonomska politika nije velika izborna tema u Srbiji. Ozbiljne debate nema, mo\u017eda i zato što nema ko da je vodi. Debata se uglavnom svodi na parole, opšta mesta i obe\u0107anja bez pokri\u0107a.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46201","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46201","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46201"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46201\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46201"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46201"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46201"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Nebojša Kati\u0107 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"