{"id":46195,"date":"2006-10-29T12:54:36","date_gmt":"2006-10-29T12:54:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46195"},"modified":"2006-10-29T12:54:36","modified_gmt":"2006-10-29T12:54:36","slug":"staljin-i-tito-nakon-pola-veka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2006\/10\/29\/staljin-i-tito-nakon-pola-veka\/","title":{"rendered":"Staljin i Tito nakon pola veka"},"content":{"rendered":"

Predmeti koje su koristila dva komunisti\u010dka diktatora, Josif Visarionovi\u010d Staljin i Josip Broz Tito, izlo\u017eeni su u muzeju Arhiva Srbije i Crne Gore u Beogradu, a donedavno ista postavka bila je postavljena i u Moskvi. <\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Milo\u0161 Teodorovi\u0107\/RSE<\/strong><\/em><\/p>\n

Osim njihovih lula, tabakera, olovaka, vizit karti i sli\u010dnog, tu su i pisma koja su dvojica predsednika razmenjivali – i to u periodima predratne i ratne bliskosti, a zatim posleratnog razlaza. Prvi put javnosti su predo\u010deni neki detalji iz kontakata koju su predsednik nepostoje\u0107eg Sovjetskog Saveza i tako\u0111e danas nepostoje\u0107e Jugoslavije imali, a u pozadini kojih su bili niz ljudskih patnji i stradanja. <\/em><\/p>\n

Poznato je da Josip Broz u svojim najboljim godinama nije prekidao potragu za \u017eenom po svom ukusu, a da je u toj potrazi uspeo u\u010dinilo mu se ‘36. godine prošlog veka, kada se u Moskvi o\u017eenio sa Nemicom Luciom Bauer. <\/p>\n

Ven\u010dani list kao dokaz brakom krunisane veze, a koji je izlo\u017een u Beogradu, danas se \u010dini manje bitnim u odnosu na tragedije koje su u \u017eivotu Lucie Bauer usledile, a što tako\u0111e saznajemo me\u0111u izlo\u017eenim dokumentima. Dakle, u Moskvi je usledilo: <\/p>\n

"Saslušanje Lucie Bauer ‘36. i ‘37. i izjava Valtera – to je ilegalno, konspirativno ime Josipa Broza – iz ‘38. godine Izvršnom komitetu Kominterne." <\/p>\n

Nime, kako objašnjava iz Arhiva Srbije i Crne Gore Nada Petrovi\u0107, Lucia Bauer proglašena je za "dr\u017eavnog neprijatelja". Goru kaznu od te teško da je mogla dobiti, pa i ne iznena\u0111uje to što je uskoro nestala u Staljinovim \u010distkama. Osta\u0107e tajna da li je za Luciu bila li\u010dna izdaja to što je Broz o njoj podneo izveštaj Kominterni, a Staljinu zbog progona svoje supruge ne izgleda da je zamerio. Danas u biografijama dva dr\u017eavnika ovo je tek manje bitni momenat. Pomo\u0107nik direktora dr\u017eavnog arhiva Miladin Miloševi\u0107:<\/p>\n

"Interes nau\u010dne, ali i šire javnosti da proširi saznanja o dvojici lidera znatno je izra\u017een. To je i razumljivo kada se zna šta su ove dve li\u010dnosti predstavljale u svetu, a posebno u Jugoslaviji i u SSSR-u, dr\u017eavama kojih ve\u0107 više od 15 godina nema na geopoliti\u010dkoj karti." <\/p>\n

Izlo\u017eba u Beogradu prati odnose Tita i Staljina od ‘35., pa sve do ‘56. godine. Zahvalju\u0107i saradnji ruskih i srpskih arhiva otkrivamo, naprimer, pisma koje je Broz slao Staljinu u kojima mu se po oslobo\u0111enju od fašista \u017eali na odnos vojnika Crvene armije prema stanovništu u Jugoslaviji, dok mu Staljin odgovara kako bi trebalo više razumevanja da poka\u017ee prema \u017ertvi koju je Rusija pokazala tokom borbi za osloba\u0111anje. <\/p>\n

Naravno, za mnoge ostaju najinteresantniji dokumenti koji oslikavaju atmosferu u vreme \u010duvene Rezolucije Informbiora. To je vreme u kom Moskva, navodi istori\u010dar \u010cedomir Anti\u0107, ne prati samo Titovu politiku, ve\u0107 govori i:<\/p>\n

"\u010cak o njegovom privatnom \u017eivotu. Suštinski slikaju Tita na isti na\u010din na koji je Titova propaganda slikala Staljina. I ovde postoji, recimo, jedna karikatura u kojoj je Tito prikazan kao d\u017eelat \u010dija je sekira krvava i koji pru\u017ea kapu poput prosjaka u koju neko ubacuje dolare."<\/p>\n

I tako sve do pomirenja 1956. godine kada Tito dolazi u Hruš\u010dovovu Rusiju. Tito je delio vizit karte i šetao u sve\u010danoj uniformi, koja je danas tako\u0111e u Beogradu izlo\u017eena, a po \u010dijoj veli\u010dini se da zaklju\u010diti koliko je nizak taj \u010dovek bio.<\/p>\n

"Ja se tih uniformi se\u0107am. Imam toliko godina da se se\u0107am kad ih je nosio, kad nisu bile u izlogu", ka\u017ee jedna od prvih posetilaca izlo\u017ebe, kojoj je izgleda kao da je ju\u010de Tito putovao u Moskvu, gde je Staljinovo nasle\u0111e ve\u0107 tada (istina još uvek tiho) kritikovano, dok je Broz u Jugoslaviji neprikosnoven, a o njegovim sli\u010dnostima sa ruskim diktatorom još dugo niko ne\u0107e govoriti.<\/p>\n

"Ovde \u010dak postoje i ta odlikovanja koja su jedan drugome podelili, pre svega taj Suvorovljev orden koji su svega petorica zna\u010dajnih ljudi dobila tokom 20. veka. To je, ina\u010de, orden koji ima ogromnu vrednost – i numizmati\u010dku i realnu. Objektivno, oni su predstavnici jedne iste pri\u010de, jedne iste ideologije, jednog istog metoda vladanja. Jedino što ih razlikuje, to je generacija. Tito je tek ulazio u politiku u vreme Oktobarske revolucije, Staljin je ve\u0107 bio u vo\u0107stvu jednog pokreta. S druge strane, Tito je jedini od vo\u0111a iz sovjetskog bloka koji je vodio svoju partiju u doba rata, koji je pre\u017eiveo šezdesete godine i on jedini vlada sve do osamdesetih godina", ka\u017ee istori\u010dar \u010cedomir Anti\u0107. <\/p>\n

Pola veka je trebalo da pro\u0111e da jedna ovakva izlo\u017eba ugleda svetlost dana.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Predmeti koje su koristila dva komunisti\u010dka diktatora, Josif Visarionovi\u010d Staljin i Josip Broz Tito, izlo\u017eeni su u muzeju Arhiva Srbije i Crne Gore u Beogradu, a donedavno ista postavka bila je postavljena i u Moskvi. <\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46195","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46195","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46195"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46195\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46195"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46195"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46195"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}