Ceo "glavni tok" srpske politi\u010dke klase još od Petog oktobra do danas vrti se u krugu pokušavaju\u0107i da ispuni "nemogu\u0107u misiju": kako prdnuti i stisnuti u isto vreme.<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107\/Vreme<\/strong><\/em><\/p>\n Koliko pre dve nedelje, predlo\u017eio sam "antireferendumašima" da pokušaju da za kampanju – pa makar i inkognito – anga\u017euju Matiju Šerlok Be\u0107kovi\u0107a, prekaljenog veterana neferendumsko-neverendumskih pošalica i smicalica; pokazalo se da sam prevideo jednog još ve\u0107eg asa, koji je poslednjih dana zablistao u punom sjaju svoje blagoglagoljivosti i umnosti: Fidel \u010ce Vu\u010deli\u0107, krštenim imenom Milorad, zadnja pošta Crvenka, istinski je junak ovog kontrareferendumskog pokreta, to vam stojim dobar! Intelektualno-hedonisti\u010dki guru posthumnih ostataka Socijalisti\u010dke partije Srbije i jedan od kandidata za njenog (post)predsednika, Vu\u010dela The Nenadmašni danima ve\u0107, iz intervjua u izjavu, iz nastupa u istup, ponavlja i varira jednu te istu tvrdnju: da treba iza\u0107i na referendum i glasati za tekst novog Ustava jerbo je to onaj isti, krasni i genijalni, Miloševi\u0107ev ustav iz 1990, uz nekoliko nebitnih kozmeti\u010dkih izmena. Drugim re\u010dima, \u017eiveo kontinuitet! Pa \u010dekaj, sto mu gromova, zar to Vu\u010deli\u0107evo vi\u0111enje predloga Ustava nije ono navlas isto što tvrde svi ljuti dušmani tog istog Ustava, od uzbu\u0111enog \u010cede Jovanovi\u0107a pa do stalo\u017eene Vesne Raki\u0107 Vodineli\u0107? Naravno da jeste, zato i tvrdim da je Vu\u010deli\u0107 onaj tajni "d\u017eoker" druge strane! Ako taj Dvostruki Agent ne obori referendum, vala niko ne\u0107e!<\/p>\n Ovo je, naravno, šala, mada ve\u0107 vidim kako se nekome – odraslom na vaskolikim zaverama – nadimaju obrve: ima tu nešto, kumašine moj, nije to bez neke… Ma jok, stvar je i prostija i beznade\u017enija istovremeno. Glavnina srpske politi\u010dke klase-kaste našla se zate\u010dena u raskre\u010denom stanju, u šizofrenom raskoraku: ovaj bi Ustav trebao da bude sve-za-svakoga-u-isto-vreme, pa i po cenu da se bude i smešan i blesav ako treba: Vu\u010deli\u0107 i društvo, a bogme i radikali, treba da podr\u017eavaju novi ustav kao simbol kontinuiteta, a demokrate, srbokrate i eks-eksperti kao simbol diskontinuiteta s mra\u010dnim devedesetim. Kako je to, zaboga, mogu\u0107e? Ako smo ozbiljni – nikako. Ako pak nismo, \u0107e se dogovorimo.<\/p>\n Prizovimo u pomo\u0107 dobrog starog Lui\u0111ija Pirandela: ova (pred)ustavna zavrzlama u njegovoj se dramaturgiji lepo zove "tako je, ako vam se tako \u010dini". Ali, nisu (pred, kontra)ustavne aporije ono što me ovde prevashodno zanima. Ovo je samo jedan od karakteristi\u010dno uvrnutih simptoma mnogo šireg sindroma od kojeg poslovi\u010dno boluje "glavni tok" naše politi\u010dke klase, a koji bi se mogao nazvati "kako prdnuti i stisnuti u isto vreme?" Ko god je bio dovoljno dokon i lud da proba, zna da to ide dosta teško. Zato pametni od toga odustanu, a oni drugi… pa, oni drugi do\u017eive zvezdane uspehe na politi\u010dkoj sceni zemlje Srbije. Sve je ovde, nakon legendarnog Petog Oktobra, nekako ofrlje i nekako napola, i u me\u0111uvremenu je \u010dak izd\u017eikljala cela jedna, veoma raširena i centrima politi\u010dke mo\u0107i bliska, škola mišljenja koja se kune da je baš to najve\u0107a vrlina naše "demokratske tranzicije": to što u njoj nekako ništa nije baš zaozbiljno, što sve mo\u017ee da bidne, a ništa ne mora da zna\u010di. Tako je i predlog ustava dobar zarad jednih razloga, a još je bolji zarad onih drugih, mada jedni druge naprosto isklju\u010duju, ako ovde još va\u017ee elementarni zakoni logike. Tako je i Vu\u010deli\u0107, svojim reklamiranjem ustava na na\u010din koji je njegove drugare iz Vlade morao obliti iznenadnim talasom hladog znoja, samo izrekao – i tako do kraja razgolitio – šizofrenost, a otuda na du\u017ei rok i neodr\u017eivost, ovakvog dominantnog javnog diskursa.<\/p>\n Slu\u010daj dva: Maja Gojkovi\u0107. Ona istovremeno i jeste i nije ra\u017ealovana u Srpskoj radikalnoj stranci, i jeste i nije u nemilosti gurua Šešelja i šefovskog tandema Kraljevi\u0107 Marko-Dendi Vorhol, koji i jeste i nije zadovoljan njenim radom i varljivim soft nastupom, kao što, uostalom, i jeste i nije za promene radikalskog imid\u017ea: suštinski nije, formalno jeste – ali samo dok ih neko ne iznervira, u kojem slu\u010daju se pokre\u0107e \u010duvena Mašina Za Ustašluke; na kraju krajeva, i sama M. G. u svom novijem politi\u010dkom delovanju i jeste i nije radikalka – formom prete\u017eno nije, suštinom bezbeli jeste. Kako radikali razrešavaju ovu aporiju? Trenutno, samo koriš\u0107enjem \u010duvene detinje strategije \u017emurenja. No, jednom \u0107e ipak morati da se presaberu, i oni i ona. \u010cuveni osetljivi seizmi\u010dki aparati naših "politi\u010dkih analiti\u010dara" dan-danas se kunu da su onomad registrovali jedan tanušni mikromomenat kada se vaskoliki Srpski Radikalizam – jakako, kad se Šešelj ve\u0107 bio solidno navikao na atlantsku klimu – zaljuljao na drugu stranu, obe\u0107avaju\u0107i izvesnu sanaderizaciju radikalskog bašibozluka. I d\u017eaba im je bilo govoriti – mislim, analiti\u010darima – da je to odve\u0107 površan utisak, jer ama baš ništa se u politici i u osnovnim vrednostima i opredeljenjima radikala promenilo nije: to što je Aleksandar Vu\u010di\u0107 namazao usta labelom mo\u017eda je dobro za emancipaciju metroseksualizma u Srba, ali ina\u010de nema nikakvu stvarnu politi\u010dku te\u017einu. Zato se i sama Maja Gojkovi\u0107 nalazi u nemogu\u0107oj misiji: dakle, ne samo zato što se, jelte, suo\u010dava sa neotesanim primitivcima koji, eto, ne razumeju njenu politi\u010dku dalekovidost, nego zato što ni ona sama nije odstupila od bilo kojeg postulata radikalske politike i doktrine devedesetih, a koja je SRS u\u010dinila politi\u010dkom strankom po formi, a zlo\u010dina\u010dkom organizacijom po konkretnom, "terenskom" delovanju. <\/p>\n I do kada \u0107e to i-prdni-i-stisni stanje da traje? Dok se ne tresne o ledinu. A kada \u0107e to da bude? Ne znam, ali dok po stoti put, hipnotisan i fasciniran, \u010ditam onu dadaisti\u010dku Preambulu, \u010dini mi se da taj trenutak mo\u017eda i nije tako daleko. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ceo "glavni tok" srpske politi\u010dke klase još od Petog oktobra do danas vrti se u krugu pokušavaju\u0107i da ispuni "nemogu\u0107u misiju": kako prdnuti i stisnuti u isto vreme.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46193","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46193","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46193"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46193\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46193"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46193"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46193"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}