{"id":46191,"date":"2006-10-25T12:49:49","date_gmt":"2006-10-25T12:49:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46191"},"modified":"2006-10-25T12:49:49","modified_gmt":"2006-10-25T12:49:49","slug":"iscezavanje-ljudskog","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2006\/10\/25\/iscezavanje-ljudskog\/","title":{"rendered":"I\u0161\u010dezavanje ljudskog"},"content":{"rendered":"

David Albahari<\/em>: S obzirom na dominaciju vizuelnih medija, eru kompjutera i sli\u010dnog, mislim da se knji\u017eevnost još dobro dr\u017ei. Ona je za mene i dalje najbolji medijum kroz koji se mo\u017eete baviti \u010dovekom, njegovom dušom. Mislim da ljudi još uvek, ako to \u017eele, najviše mogu da nau\u010de iz knji\u017eevnosti.<\/p>\n

Pi\u0161e: Tatjana Nje\u017ei\u0107\/Blic<\/strong><\/em><\/p>\n

Senke", nova knjiga Davida Albaharija, sti\u017ee na Sajam knjiga u izdanju "Stubova kulture". Iz pri\u010de u pri\u010du otvaraju se pitanja njenih tajni: Ko je u senci? Svi mi? Naši \u017eivoti? Snovi? Vrednosti? Moral? Karakteri? David Albahari za "Blic" ka\u017ee: "Naziv ‘Senke’ ozna\u010dava posledice situacija kroz koje prolaze junaci mojih pri\u010da. Oni zapravo, posle onoga što im se doga\u0111a postaju senke, senke od ljudi. Njihova ose\u0107anja, senke od ose\u0107anja. U izvesnom smislu to su pri\u010de o gubitku ne\u010dega što \u010dovek ose\u0107a kao duboko svoje, kao bitno, a to iš\u010dezava i ostaju samo senke. Ide li to u pravcu gubitka identiteta i da li je prisutnije nego što je do sada bilo? <\/p>\n

– Teško pitanje. Identitet je komplikovana pri\u010da, ne znam koliko sam u stanju da o tome govorim i nisam od toga polazio u pri\u010dama. Ali, reklo bi se da ste u pravu, da ose\u0107anje gubitka postaje deo identiteta. No, u pri\u010dama je akcenat na gubljenju ne\u010dega što \u010dovek ose\u0107a kao puno\u0107u, a što iš\u010dezava. Kroz pri\u010de se prelama iskustvo \u017eivota na jeziku koji nije maternji. Gde su tu snovi? <\/p>\n

– Moji snovi su nemi. Ne da bih izbegao odgovor, nego zato što su uistinu bez re\u010di… Eto, sad me terate da se zamislim zašto u njima nema jezika i govora. A šta je osnovna karakteristika tog \u017eivota? <\/p>\n

– Pa, uvek na neki na\u010din prevodite sami sebi svoj \u017eivot. Glavna junakinja se u mnogim vašim delima zove Moja \u017dena… <\/p>\n

– …I u mom \u017eivotu. Ali, u ovoj zbirci imate pri\u010du koja se zove „Poslednja pri\u010da o mojoj \u017eeni". Menjate junakinju, menjate \u017eenu… Ili? <\/p>\n

– Moja \u017dena u pri\u010dama, razume se, nije moja \u017eena u \u017eivotu. S tim što moja \u017eena u to ne veruje. Ona misli da tu ima neke zloupotrebe (smeh). Lik Moje \u017dene pojavio se pre više godina u jednoj mojoj knjizi pri\u010da i od onda je \u010desto postajao, bivao neka vrsta savesti pripoveda\u010da, neka vrsta muze koja je veoma kriti\u010dki raspolo\u017eena. I toliko je postala kriti\u010dki raspolo\u017eena da je došlo vreme da prestane da se bavi kritikom – otuda na neki na\u010din i ta "poslednja pri\u010da". Jednostavno, imao sam utisak da je taj knji\u017eevni lik po\u010deo da se ponavlja i da treba da si\u0111e sa literarne scene. Mada, to ne zna\u010di da se mo\u017eda ne\u0107e pojaviti u nekom drugom obliku. Sad je i taj lik senka kao i sve drugo. Knjiga "Senke" sadr\u017ei nekoliko vrsnih erotskih pri\u010da. Je li to novi novi tematski korpus? <\/p>\n

– Te su se pri\u010de ovde pojavile jer se erotika ispostavila kao novo, dodatno interesovanje. Mada sam se u nekoj meri bavio time i u drugim knjigama ("Pijavice" i "Sudija Simitrijevi\u0107" prim. nov. ). U "Senkama" ona je i odraz \u017eelje da u onome što pišem uvek idem nekim putanjama koje nisam ranije ispitivao. Šta je za vas erotika? <\/p>\n

– Erotika je za mene, u tom pripoveda\u010dkom smislu, neka vrsta \u010du\u0111enja i zapitanosti. Jan Kot je u jednom eseju pisao kako \u010dovek, zapravo, ne mo\u017ee da ima vizuelni do\u017eivljaj erotskog \u010dina jer vi u njemu imate (samo) krupni plan. Ne vidite total. Opisivanje erotike iz totala je neka vrsta voajerstva. Jer, posmatra\u010d ste. A mene je u pri\u010dama zanimao taj posmatra\u010dki ugao. Kad vidite krupni plan, vi ne morate biti sigurni šta je to. To bi mogao biti deo odgovora da je erotika neka vrsta nesigurnosti. U kakvom je stanju današnja knji\u017eevnost? <\/p>\n

– S obzirom na dominaciju vizuelnih medija, eru kompjutera i sli\u010dnog, mislim da se knji\u017eevnost još dobro dr\u017ei. Ona je za mene i dalje najbolji medijum kroz koji se mo\u017eete baviti \u010dovekom, njegovom dušom. Mislim da ljudi još uvek, ako to \u017eele, najviše mogu da nau\u010de iz knji\u017eevnosti. A pitanje njene (zlo)upotrebe? <\/p>\n

– To nešto je deo stvarnosti, odnos knji\u017eevnosti i realnosti, \u017eivota. I ne da se izbe\u0107i. Na kraju krajeva, pisci su ljudi kao i drugi. Dakle, greše. Koliko politika, društvo i drugi mogu da zloupotrebe knji\u017eevnost, toliko mogu i pisci. Re\u010d je o ne\u010demu što, u manjoj ili ve\u0107oj meri, postoji otkad postoji knji\u017eevnost. I uvek \u0107e postojati. Stvari zavise i od toga o kome je re\u010d. Da li ste \u010duli da se pravi politi\u010dka ili neka druga gungula oko nekog anonimnog. Ne, osim ako to nije deo marketinga u borbi protiv iste te anonimnosti. Upotrebljavaju i zloupotrebljavaju se oni koji mogu da se upotrebe. I nema tu kona\u010dnog odgovora, ni kraja pri\u010de.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

David Albahari<\/em>: S obzirom na dominaciju vizuelnih medija, eru kompjutera i sli\u010dnog, mislim da se knji\u017eevnost još dobro dr\u017ei. Ona je za mene i dalje najbolji medijum kroz koji se mo\u017eete baviti \u010dovekom, njegovom dušom. Mislim da ljudi još uvek, ako to \u017eele, najviše mogu da nau\u010de iz knji\u017eevnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46191","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46191","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46191"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46191\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46191"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46191"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46191"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}