Priznavali ili ne realno postojanje \u0110avola, sva je prilika da je neko odneo šalu i stvari idu u ne\u017eeljenom smeru.<\/p>\n
Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107\/Republika BG<\/strong><\/em><\/p>\n Nije to bilo davno i uistinu deluje bizarno – neki spisatelj srpski koji je potom bio i ambasador SCG dobrano je uzveselio dušu Tome Torkvemade na onome svetu izjavom da \u0107e i kod nas i u Evropi sve biti u najboljem redu "kada se budu zadimile loma\u010de svete španske Inkvizicije". Ne\u0107e biti tako, jer davno su minula vremena Inkvizicije i surovih egzorcista koji su \u010distili svet od ne\u010diste sile. Istini za volju, na egzorcizam se ne mo\u017ee gledati onako naivno kako se to \u010dinilo u priru\u010dnicima militantnog ateizma. I aktuelni papa rimski ima svog ispovednika i egzorciste koji se sigurno ne bave uzaludnim poslom. Zlo u svetu postoji i po u\u010denju Crkve ono je personifikovano u \u0110avolu "koji mo\u017ee da opsedne pojedince i cele grupe ljudi, pa i \u010ditave nacije". Vele\u010dasni Gabriel Amorth – koji tako definiše ne\u010diste sile – ne greši mnogo. Papa Pije XII je nastojao da, "na daljinu", istera ne\u010diste sile iz Hitlera, ali se danas zna da je suština postupka bila u tome da se osoba, grupa ljudi ili nacija suo\u010de s istinom. Danas se \u010dak i u Rimu priznaje da bi se u postupku egzorcizma više uspelo da je tadašnji papa preciznije intonirao glasovitu encikliku koja je bila osuda nacionalsocijalizma Mit brennender Sorge. Toliko tek podse\u0107anja radi – jer bilo je kako je bilo i dokaza nema da ne\u010diste sile ne postoje. Na psihoanaliti\u010dkom "kau\u010du" došlo se – to je zasluga S. Frojda – do sli\u010dnih zaklju\u010daka.<\/p>\n Neki postupci u Crkvi i oko nje, koji su uznemirili javnost, kao da nas opominju na to da se valja mnogo \u010dega prisetiti.<\/p>\n U jednom delu javnosti ti su postupci do\u017eivljeni kao neka "Inkvizicija za XXI vek". Sud jeste strog – odnosi se na SPC – ali se ne mo\u017ee re\u0107i da je bez osnova. Mo\u017eda je objašnjenje u tome da su u strahu zaista velike o\u010di. Politi\u010dka uloga Crkve je velika i to se jasno vidi i bez nekih dubljih analiza. Otuda strah u javnosti a razumni ljudi u Crkvi to i sami vide samo retko o tome govore. Nedavno je vladika ba\u010dki preosve\u0107eni Irinej izvodio egzorcisti\u010dke ve\u017ebe usred Novog Sada pozvavši policiju da rastera umetnike italijanske grupe Teatro dei Venti iz Modene – grada pobratima Novog Sada – koja je na trgu prikazala predstavu u kojoj dobro pobe\u0111uje zlo i odupire se Ne\u010dastivom. Da vladika ima pravo da se bori sa zlom to niko sporiti ne\u0107e, ali je nevolja u tome što u predstavi nije bilo ni blasfemije ni povrede ugleda Crkve, a još manje "satanizma", kako je preosve\u0107eni tvrdio. Da je preosve\u0107eni ozbiljno shvatio posao egzorciste mogao je imati pune ruke posla po\u010detkom 90-ih kada su ne\u010diste sile bile obuzele mnoge pojedince, pa i politi\u010dke partije, i kada je jedan general izdavao artiljerijske komande kakva je ona legendarna – Raspameti! Nije to \u010dinio ni kada je o. Gavrilo s Trebnikom u ruci \u010dinodejstvovao prilikom streljanja de\u010daka godine 1995. Sada danima bosiljka\u010dom škropi trg ispred Vladi\u010danskog dvora i \u010disti grad od ne\u010diste sile jer \u0110avo je li\u010dno pohodio Novi Sad. I tu\u017eno i ru\u017eno – mogao bi biti komentar. Nije tako nešto ni u tradiciji naše Crkve, osim retkih izuzetaka – neslavno je ratovala protiv Dositeja, ali tako je kako je i preosve\u0107eni ne shvata da se duh umetni\u010dke "provokacije" ne mo\u017ee ugušiti. I opet – i tu\u017eno i ru\u017eno. "Jednim telefonskim pozivom" – zapisao je jedan novosadski dnevnik – "vra\u0107eni smo ta\u010dno u srednji vek".<\/p>\n Sli\u010dan znak je javnosti ponudio i poslao signal još jedan velikodostojnik iz naše Crkve.<\/p>\n Nastojatelj manastira Sveti \u0110or\u0111e na legendarnom Liparu nadomak Kragujevca zabranio je knji\u017eevne susrete na Liparu koji su se odr\u017eavali decenijama. Slavni pesnik \u0110ura Jakši\u0107 je "razvratnik", izjavio je arhimandrit koji ima vlasti da sudi i presu\u0111uje o svemu, pa i neprolaznoj lepoti \u0110urinih gorkih elegija nastalih na Liparu posle surovih progona od strane ondašnjih ostraš\u0107enih vlastodr\u017eaca. I tu je mogu\u0107 komentar – i tu\u017eno i ru\u017eno. Grozan antikulturni \u010din. Ili neka zakasnela osveta velikom pesniku zbog njegove pesme o kalu\u0111erima – nju je Republika ne tako davno ponudila \u010ditaocima – u kojoj je osu\u0111eno kalu\u0111ersko tako \u010desto licemerje i neiskrenost. Nije ni to novo. Do sada je neki zarozani kalu\u0111er – bio je \u010dak i vladika – ravno sedamdeset sedam puta uz druge grozne psovke upotrebio re\u010d "evroslinavci" i to za ljude koji pominju neprolazne vrednosti srpske kulture me\u0111u koje spadaju i stihovi \u0110ure Jakši\u0107a. Priznavali ili ne realno postojanje \u0110avola, sva je prilika da je neko odneo šalu i stvari idu u ne\u017eeljenom smeru. To bi trebalo da zabrine mnoge pa i prave egzorciste, pod uslovom da dobro shvataju svoj posao – a to je suo\u010denje s istinom koja jedino osloba\u0111a. Vladika vranjski Pahomije – upravo on – tu\u017ei \u017d. Grozdani\u0107a i Nikolu D\u017eafa zbog povrede ugleda visokih crkvenih dostojanstvenika jer su svojim delima navodno to u\u010dinili. Kako \u0107e se sud sna\u0107i u sferi "relacione umetnosti" i da li je umetni\u010dko delo provokacija u izvornom i dobrom smislu ili uvreda, to niko u ovom momentu re\u0107i ne mo\u017ee. Veliki umetnici su uvek nudili provokaciju i nikada nisu igrali na kartu blasfemije.<\/p>\n Ako je ta\u010dno ono o advokatima – o \u010demu novine pišu – dobro se zna kako \u0107e sud presuditi umetnicima.<\/p>\n A o egzorcizmu je sve jasno – jedini postupak je suo\u010denje s istinom, a to je ono sa \u010dime se Srbija posle Miloševi\u0107a mu\u010di. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Priznavali ili ne realno postojanje \u0110avola, sva je prilika da je neko odneo šalu i stvari idu u ne\u017eeljenom smeru.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46185","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46185","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46185"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46185\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46185"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46185"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46185"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}