Epske veze sa prošloš\u0107u, bilo kao njena glorifikacija ili negacija, postaju anahrone. A što se istorije i genocida nad Jermenima ti\u010de, mnogima je to samo cini\u010dan povod peglanja današnje realnosti i politi\u010dke trgovine.<\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107\/ Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Potezanje za zlo\u010dinima istorije je bolna disciplina. Nudi neku vrstu utehe potomcima \u017ertava, ali raspaljuje strasti potomaka mu\u010ditelja – koji za prošlost nisu odgovorni. <\/p>\n Izgleda da je stvar u trendu. Još nam je u glavi iritiraju\u0107a izjava Martija Ahtisarija koji je rekao da su Srbi kolektivno krivi za ono što je Albancima na Kosmetu u\u010dinio re\u017eim Miloševi\u0107a. Na dnevni red sada je dospeo stari spor izme\u0111u Turaka i Jermena. <\/p>\n Turska i Jermenija su susedi udaljeni milionima kilometara. Diplomatski odnosi su zamrznuti du\u017ee od decenije. Me\u0111usobna granica je zatvorena. Sve zbog istorije: smrt stotina hiljada Jermena na istoku Turske u vreme izdisaja Otomanske imperije. <\/p>\n Jermenija i uticajna jermenska dijaspora zahtevaju da se tragedija 1915. nazove genocidom. Turska takvu kvalifikaciju odbija uz tuma\u010denje da je do deportacije došlo jer su Jermeni bili na strani ruskih trupa, protiv Turske. <\/p>\n Na stare rane ponovo je ba\u010dena so. Francuska skupština izglasala je predlog zakona po kome je zlo\u010din – ka\u017enjiv sa godinu dana zatvora i visokom globom – poricati da su Jermeni bili \u017ertve genocida. Senat zasad nema nameru da debatuje na re\u010denu temu, pa je mogu\u0107e da se predlog ne pretvori u zakon, ali prošlost je odmah zapalila sadašnjost. I otvorili dileme oko slobode mišljenja. <\/p>\n Upotreba skorije ili davnije prošlosti \u010desto je u slu\u017ebi trenutnih interesa. Umesto da dobijemo objektivne zaklju\u010dke, završimo u (zlo)upotrebi istorije. Pri\u010de o stradanju Albanaca i Jermena objektivno su nespojive, ali kroz obe se provla\u010di jedna zajedni\u010dka nit: ote\u017eavanje puta Srbije, odnosno Turske, ka Evropskoj uniji. <\/p>\n Francuzi su prošle godine na referendumu šokantno odbacili Ustav EU – pre svega zbog mogu\u0107nosti da Turska u\u0111e u evropski klub. Kako onda druk\u010dije objasniti potrebu francuskih poslanika da se bave tragi\u010dnim doga\u0111ajem u kome je, po jermenskoj ra\u010dunici, sistematski ubijeno 1,5 miliona Jermena? <\/p>\n Francuska je, bore\u0107i se za glasove pola miliona svojih Jermena, prihvatila da bude tu\u017eilac istorije drugih. Priznavanje genocida preti da postane preduslov ulaska Turske u EU. <\/p>\n Jermeni su zadovoljni. Turci su besni smatraju\u0107i da je ovo po\u010detak antiturske pobune unutar Unije. Šta \u0107e biti ukoliko i prihvate da se radilo o genocidu? Novi uslovi? Dokle? Zvu\u010di poznato, pa neka se Evropa sutra ne \u010dudi što \u0107e glasanje u francuskom parlamentu za posledicu imati ja\u010danje turskog nacionalizma. <\/p>\n Malo ljudi zna da je Henrik H. Kroner, generalni sekretar Evropskog me\u0111unarodnog pokreta, ovog maja bio u Jerevanu. U Memorijalnom kompleksu glavnog grada Jermenije polo\u017eio je venac \u017ertvama genocida. U knjizi utisaka je zapisao da se ne\u0107e dopustiti da se zlo\u010dini poput genocida nad Jermenima dogode ponovo. Potom je rekao da je EU odlu\u010dna da spre\u010di ponavljanje takvih tragedija i da Turska ne\u0107e biti primljena u Uniju dok ne prihvati odgovornost. <\/p>\n Ne bih nikako da ispadne da minimiziram ono što se dogodilo pre gotovo jednog veka. Još pamtim potresnu ispovest izvesnog Bagdasarijana, predsednika jermenskog društva u Beogradu pre Drugog rata, koji je bio svedok egzekucija svojih roditelja negde kod jezera Van, na istoku Turske. Pre\u017eiveo je jer su ga preobukli u devoj\u010dicu. <\/p>\n Pitam se samo ko to danas i zašto proziva? Ko to treba da pismeno prihvati odgovornost? Turci i Republika Turska kojoj je Ataturk 1923. presekao sve veze sa osmanskom prošloš\u0107u? Srbi i nove srpske vlasti koje su se \u010ditavu deceniju borile da skinu Miloševi\u0107a? Nemci i kancelarka Merkel ako nekome padne na pamet da zakonski uobli\u010di odgovornost nacista? <\/p>\n Pitanje jermenskog genocida postaje evropska glavobolja. Kao i pitanje prijema Turske u EU koje se naj\u010deš\u0107e posmatra iz dva ugla: sposobnosti Turske da prihvati evropske vrednosti, i sposobnosti EU da apsorbuje nove \u010dlanove. <\/p>\n Ali, evropska budu\u0107nost Turske nije iscrpljena samo politi\u010dkim natezanjima birokrata u Briselu i debatama oko toga gde završava Evropa a po\u010dinje Azija. "Evropeizacija" Turske je akutan problem geopolitike Kavkaza – što ve\u0107 ima direktne veze sa pitanjem genocida. <\/p>\n Ta "evropeizacija" umnogome se ti\u010de odnosa Turske prema "jermenskom svetu" koji nije ograni\u010den samo na Jermeniju. Delovi tog "sveta" su samoproklamovana republika Nagorno-Karabah i jermenska dijaspora koja zna\u010dajno uti\u010de na javno mnjenje zemalja kao što su SAD, Francuska ili Rusija. <\/p>\n Dok je na vlasti bio prvi predsednik, Levon Ter-Petrosijan, vlasti u Jerevanu i dijaspora \u010desto su se glo\u017eili oko priznavanja genocida. Ter-Petrosijan se dr\u017eao tvrdog stava bez namere da ga ubla\u017ei zarad boljih odnosa sa zapadnim susedom. Drugi predsednik, Robert Ko\u010darijan, dodatno je zaoštrio politiku prema Ankari, ali je Jerevan odustao od teritorijalnih zahteva prema Turskoj. <\/p>\n Time je stvoren novi problem, jer nisu svi delovi "jermenskog sveta" pripravni da se odreknu "Zapadne Jermenije", zahteva za restitucijom ili kompenzacija za imovinom izgubljenom 1915. <\/p>\n Nova "velika kavkaska igra". Nije iznena\u0111enje da startuje iz Francuske gde je javno mnjenje protiv Turske, a stranke se bore za naklonost uticajne jermenske zajednice.<\/p>\n Turski istori\u010dari i politi\u010dari mahom se dr\u017ee interpretacija koje barataju pojmovima gra\u0111anski rat, masakr ili deportacija. Orhan Pamuk, ovogodišnji turski nobelovac za literaturu, dospeo je i do suda usu\u0111uju\u0107i se da razmišlja druk\u010dije. <\/p>\n Problem Turske, kako ga vide tamošnji liberalni intelektualci, jeste u tome što nije u stanju da se politi\u010dki i pravno odredi prema Otomanskom carstvu. Što nije u stanju da do kraja prihvati \u010dinjenicu da je Kemal-paša raskrstio sa imperijom i zamenio je savremenom republikom. <\/p>\n "Turska Republika mo\u017ee da ka\u017ee da je osnovana 1923, a da se jermenska tragedija dogodila 1915", smatra profesor Halil Berktaj. "Armija i dr\u017eavne institucije Turske Republike nisu odgovorne za te doga\u0111aje. Turska Republika je nova dr\u017eava. Sa pravne ta\u010dke gledišta, ona nije naslednik otomanske vlasti ili reformisti\u010dkih mladoturaka". <\/p>\n Ali, kao i u drugim dr\u017eavama koje energiju sadašnjosti pokušavaju da crpu iz bunara istorije nespremne da ka\u017eu zbogom prošlosti, ovakva mišljenja se u Turskoj smatraju isuviše liberalnim. Ve\u0107ina bi da izbegne politi\u010dke komplikacije nesre\u0107nih doga\u0111aja i da \u010ditavu stvar prepusti istori\u010darima. <\/p>\n Neki pri tom misle da bi ulaskom Turske u EU teritorijalni zahtevi Jermenije završili u prašnjavim arhivima istorije jer je EU kategori\u010dno protiv preraspodela teritorije, \u010dak i u ime "istorijske pravde". Jermenija i "jermenski svet" strahuju da bi Turska u EU napla\u0107ivala privilegije \u010dlanstva. <\/p>\n Zato se \u017euri. Poslove treba obaviti na vreme. Odvojiti Kosmet od Srbije, pa neka posle odvojeno putuju ka Briselu. Primorati Turke da priznaju genocid, da mo\u017eda i izgube deo teritorije, pa neka i oni u\u0111u u EU. <\/p>\n Turska me na neki na\u010din podse\u0107a na Brozovu Jugoslaviju. Vešto je \u010ditavog 20. veka igrala na kontradikcijama izme\u0111u velikih sila. Tokom Ataturkove revolucije iskoristila je nesuglasice sovjetske Rusije i sila Antante. Tokom hladnog rata je, kao jedan od va\u017enih oslonaca NATO zarad evropske bezbednosti, umela da pretnje levi\u010dara u Gr\u010dkoj i na Kipru upotrebi u svoju korist. <\/p>\n Evropa se od tada promenila. Epske veze sa prošloš\u0107u – bilo kao njena glorifikacija ili negacija – postaju anahrone. A što se istorije i genocida nad Jermenima ti\u010de, mnogima je to samo cini\u010dan povod peglanja današnje realnosti i politi\u010dke trgovine. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Epske veze sa prošloš\u0107u, bilo kao njena glorifikacija ili negacija, postaju anahrone. A što se istorije i genocida nad Jermenima ti\u010de, mnogima je to samo cini\u010dan povod peglanja današnje realnosti i politi\u010dke trgovine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46183","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46183","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46183"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46183\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46183"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46183"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46183"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}