Mnogi analiti\u010dari smatraju da budu\u0107nost NATO-a i ameri\u010dko-evropskih bezbednosnih odnosa zavisi od daljeg razvoja situacije u Avganistanu.<\/p>\n
Pi\u0161e: BBC<\/strong><\/em><\/p>\n Oni ukazuju da pored mogu\u0107nosti neuspešne misije u Avganistanu, koja bi mogla doprineti cepanju NATO-a, sve ve\u0107i broj evropskih zemalja preispituje svoje u\u010deš\u0107e u alijansi. <\/p>\n Vrhovni komandat NATO-a, ameri\u010dki general D\u017eejms D\u017eons nedavno je potvrdio da je misija u Avganistanu puna rizika i te\u017ea nego što se o\u010dekivalo. Ako NATO ne bude uspešan u Avganistanu, mnogi stru\u010dnjaci predvidaju da \u0107e se SAD verovatno okrenuti selektivnim koalicijama radi unapredjenja svoje bezbednosti, što bi moglo da potkopa zapadnu odbrambenu alijansu koja je prošla kroz nekoliko uspešnih transformacija. Od 1990-tih, NATO je proširio svoje \u010dlanstvo da bi stabilizovao bivše komunisti\u010dke zemlje centralne Evrope, doprineo okon\u010danju rata na Balkanu i pru\u017eio ruku prijateljstva Rusiji. Medjutim, direktorka u Centru za spoljnu politiku u fondaciji Herited\u017e, Hele Dejl (Helle Dale) ka\u017ee da bi neuspeh prve vojne operacije NATO van Evrope mogao da doprinese cepanju alijanse.<\/p>\n "Mo\u017eda sve ne zavisi od toga da li \u0107e NATO biti uspešan u Avganistanu, ali to je svakako jedan od va\u017enih izazova alijansi. SAD su ve\u0107 u Iraku obrazovale "koaliciju voljnih" što bi moglo da u neku ruku smanji relevantnost NATO. Medjutim, Evropljani mo\u017eda imaju još više sumnji u pogledu NATO s obzirom na opadanje poštovanja prema ameri\u010dkom liderstvu koje NATO oli\u010dava."<\/p>\n Prema anketi javnog mnjenja nedavno sprovedenoj u Americi i 12 zemalja Evrope, podrška NATO dobija na snazi u SAD, ali opada u Evropi. D\u017eon Glen, direktor za spoljnu politiku u nema\u010dkom Maršalovom fondu koji je sproveo anketu, ka\u017ee da je podrška NATO u Evropi od 2002. do 2006. opala sa 70 na 55 odsto.<\/p>\n "Ono što je veoma uznemiravaju\u0107e jeste \u010dinjenica da je najve\u0107i pad popularnosti NATO zabele\u017een u zemljama koje su ranije smatrane jakim partnerima u NATO, kao sto su Nema\u010dka i Turska. Najve\u0107i pad popularnosti je registrovan u Nama\u010dkoj gde je podrška pala sa 74 odsto 2002. na sadašnjih 56 odsto. Po prvi put je podrška NATO ve\u0107a u Francuskoj nego u Nema\u010dkoj."<\/p>\n Uzrok tome su razo\u010darenje ameri\u010dkom spoljnom politikom, posebno u pogledu rata u Iraku, i \u010dinjenica da mnogi Evropljani vide NATO kao produ\u017eenu ruku ameri\u010dkog uticaja i mo\u0107i. Dobra vest je da anketa pokazuje da i Amerikanci i Evropljani imaju skoro identi\u010dna gledišta o onome šta predstavlja globalnu opasnost. Loša vest je, ka\u017ee Glen, što druga\u010dije vide hvatanje u koštac sa tim opasnostima.<\/p>\n "I Amerikanci i Evropljani se ogromnom ve\u0107inom sla\u017eu da treba nastaviti diplomatska nastojanja u vezi sa Iranom. Ali kada ih upitate, šta bi trebalo u\u010diniti ako diplomatska nastojanja prpadnu, više Amerikanaca podr\u017eava upotrebu vojne sile, a to bi moglo da postane problemati\u010dno."<\/p>\n Evropljani zagovaraju politi\u010dki, a ne vojni pritisak, i favorizuju rešavanje kriza preko multilateralnih institucija. Amerikanci suskepti\u010dni prema tim institucijama i, kada su ameri\u010dki nacionalni interesi na kocki, spremni su za vojnu akciju i po cenu da je sprovedu sami, ka\u017ee D\u017eon Glen. Stru\u010dnjak za NATO pri unvierzitetu D\u017eon Hopkins, Stiven Sabo, smatra da neki Evropljani ne shvataju kakva to veza postoji izmedju dugoro\u010dnih bezbednosnih interesa Evrope i vojnih operacija u dalekim zemljama, kao što je Avganistan. <\/p>\n "U isto\u010dnoj Evropi, imate zemlje koje su postale \u010dlanice alijanse da bi bile zašti\u0107ene od ruskog pritiska. A sada vide NATO koji se sve više udaljava od Evrope i anga\u017euje u misijama koje ne razumeju. Jedan poljski politi\u010dar je pre par dana rekao da "\u010dak ni Rusi nisu zahtevali od nas da se borimo u Avganistanu kada su bili tamo."<\/p>\n Prema mišljenju vi\u0107ine stru\u010dnjaka, ukoliko NATO ne preraste iz evrocentri\u010dne u više globalnu organizaciju, transatlanskim partnerima \u0107e biti sve te\u017ee da postignu konsenzus o tome kako da reaguju na izazove 21. veka. Robert Hanter, savetnik u korporaciji Rend i ameri\u010dki ambasador u NATO tokom Klintonove administracije, o\u010dekuje dosta od novembarskog samita NATO u Rigi.<\/p>\n "Na tom samitu bi trebalo da se iznesu neke nove ideje: u domenu energetske bezbednosti, u oblasti doma\u0107e bezbednosti, u u\u010dvrš\u0107enju odnosa sa Evropskom unijom. NATO i EU mnogo toga moraju zajedno da odrade, posebno u procesima izgradnje nacija — bilo u Avganistanu, Iraku ili drugde". <\/p>\n Ambasdor Hanter smatra da \u0107e samit rezultirati preporukom da NATO i dalje ostane u Avganistanu, da se osnuje baza za obuku na Bliskom istoku i da se razmotri mogu\u0107nost stvaranja globalnog partnerstva sa zemljama kao što su Australija, Novi Zeland, Japan i Ju\u017ena Korjea, koje ve\u0107 u\u010destvuju u nekim anti-teroristi\u010dkim aktivnostima alijanse. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mnogi analiti\u010dari smatraju da budu\u0107nost NATO-a i ameri\u010dko-evropskih bezbednosnih odnosa zavisi od daljeg razvoja situacije u Avganistanu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46172","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46172","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46172"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46172\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46172"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46172"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46172"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}