Prekju\u010de smo kona\u010dno saznali da je Slavka \u0106uruviju ubila Slu\u017eba. Za takvo otkri\u0107e srpskoj policiji je trebalo više od sedam godina. Dobro, i to je nešto, takve mra\u010dne tajne ponekad ostaju zauvek zakopane. Da bi tamo ostale, ume da padne mnogo mrtvih glava. <\/p>\n
Pi\u0161e: Ljubodrag Stojadinovi\u0107\/ Politika<\/strong><\/em><\/p>\n To je dobro znao Dušan Mihajlovi\u0107, autor "Povlenskih magli i vidika". Bivši ministar policije, \u010dovek za sva vremena, autor politi\u010dkog slogana koji danas rabe Crnogorci: "Evo ruke!" Nekoliko puta je zaustio da ka\u017ee kako zna ko je ubio Slavka \u0106uruviju, ali mu je saznanje ostalo na dnu jezika. A posle više nije smeo ni da zucne: "Znam, ali nemam dokaza…!" <\/p>\n Dušan je va\u017ena li\u010dnost u tom srpskom politi\u010dkom trileru. A i u teatru, svakako. Pred njim je bila preobimna gomila dokaza o zlo\u010dinima palog re\u017eima. Tone papira su sagorele logorske vatre na Košutnjaku i na Banjici u no\u0107i izme\u0111u petog i šestog oktobra 2000. godine. Palili su svoje prljave tragove i vojska i dr\u017eava, gorela je ‘artija na sve strane. Ali, mnogo toga je ostalo, i istreseno iz osmu\u0111enih vre\u0107a, upravo pred ministrom policije. <\/p>\n Pa tako i afera "\u0106uran". To je ime tajne akcije pra\u0107enja i likvidacije Slavka \u0106uruvije. Lovac na neposlušne ljudske glave, probao je da svoju misiju obogati lakom, uvredljivom i mo\u017eda duhovitom paralelom. U smrtonosnom stanju duha, emocija nije bilo. Usred bombardovanja, Slu\u017eba je spasavala dr\u017eavu. <\/p>\n I sada, kad je jasno re\u010deno "ko stoji iza zlo\u010dina", znamo još manje nego pre. Slu\u017eba, da, ali ko je i šta je to? Gde su i šta rade danas, koliko ih ima i ko ih kontroliše? Imaju li ti ljudi posebnog kova spiskove i rang-liste na osnovu kojih biraju najopasnije glave? <\/p>\n Svaki pokušaj da se odgovori na klju\u010dna pitanja o misterijama dr\u017eavne odmazde, mogao bi da bude uzaludan. Bojimo se da \u0107e "slu\u017eba", kao zastrašuju\u0107i preki sud "u ime naroda", ostati netaknuta, pred višim interesima. Zar dr\u017eava nije ta svetinja, pred kojom pad jedne ili stotinak, ili \u010dak hiljadu glava nema zna\u010daja? <\/p>\n Zbog toga je odnos oja\u0111enog podanika pred Slu\u017ebom tako servilan, i zato je on slu\u0111en i bespomo\u0107an. Slu\u017eba zna šta radi, ona ima razloga zašto nekoga prati. Ako ubije, ni to nije tek onako, taj mora da je nešto opasno zabrljao. Iz najprljavije kaljuge, \u010dista mora da iza\u0111e samo Slu\u017eba. Pa, i iz ove \u0107e. <\/p>\n Tu se pomno \u010duva monopol na tajnu, kriterijum rodoljublja, tabela po\u017eeljnog javnog mišljenja, inventar neprijatelja i zlatni spisak va\u017enih saradnika. <\/p>\n Mnogi umni i ugledni ljudi nisu odoleli svojim slabostima, pa ni pritiscima Slu\u017ebe. Zbog toga ona danas ne otvara svoje dosijee, niti \u0107e dozvoliti da na njene pomne i uva\u017eene doušnike padne trunka javne prašine. Sem, ako oni sami ne zabrljaju i odjednom se dosete da više ne mogu da podnesu pakt sa \u0111avolom. Ali, tada dolazi ucena. Predlog i pretnja koji se ne mogu i ne smeju odbiti. <\/p>\n Ubica \u0106uruvije verovatno više nije \u017eiv. Mo\u017eda ni ljudi koji su ga pratili. \u010covek koji je sedeo "u štabu" jeste. Nalogodavac izgleda nije. Njegova \u017eena sigurno jeste. To je taj kontekst smrti, spirala kojoj se teško mo\u017ee na\u0107i konac i kraj. Kad Slu\u017eba poistoveti dr\u017eavu sa klikom ili oligarhijom, onda nastaje haos. Politi\u010dko podzemlje se pretvara u realno, mo\u0107 tajnih društava pot\u010dinjava sebi sve što mo\u017ee. A mo\u017ee sve. Tada je zlo\u010din obi\u010dna stvar, lagodna pono\u0107na inkvizicija grupe ljudi opijene la\u017enom slavom. <\/p>\n Ali, ni oni ne mogu da izbegnu istu, ili sli\u010dnu sudbinu. I oni su deo spirale, mada \u0107e do svoga kraja po\u010diniti nebrojena zla. Slu\u017eba je davno prestala da se bavi dr\u017eavom, zbog koje je i nastala. Brine samo o sebi i svojim temeljnim monopolima. Sve mo\u017ee da propadne: dr\u017eava, vojska, da se izgube ratovi i teritorije, a da bezbednost gra\u0111ana bude gora nego u Bejrutu – ništa zato. Sve to, samo \u0107e oja\u010dati Slu\u017ebu i njeno ose\u0107anje izuzetnosti, mada ona postaje temeljna opasnost i realna pretnja za narod. <\/p>\n Mo\u017eda je sada tek malo jasnije kakav je to trust mozgova vlasti i Slu\u017ebe osudio Slavka \u0106uruviju i Ivana Stamboli\u0107a na smrt. Slavka zbog mišljenja i javne distribucije "opasnih stavova". Ivana iz straha da se ne vrati na vlast. <\/p>\n Iako mo\u0107na, ta struktura je ipak kratkovida, jedna vrsta atrofiranog kiklopa "otu\u0111enog od dr\u017eave, gra\u0111ana i svake demokratske ideje", kako ju je definisao jedan ekspert za bezbednost civilnog društva. U najmra\u010dnijem delu njenog kolektivnog razuma, smrt protivnika je i te kako delotvoran \u010din. Na kraju te ideje saradnici \u010duvara dr\u017eave postaju najgore psihopate, kriminalci i ubice. A od toga nema \u010diš\u0107enja. <\/p>\n I sad je vreme da \u010dujemo kako je to Slu\u017eba ubila Slavka \u0106uruviju. I kad se sazna sve, ili tek ponešto, va\u017eno je da se ne \u0107uti. Mada, takvi ljudi uglavnom ubijaju da bi u\u0107utkali. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prekju\u010de smo kona\u010dno saznali da je Slavka \u0106uruviju ubila Slu\u017eba. Za takvo otkri\u0107e srpskoj policiji je trebalo više od sedam godina. Dobro, i to je nešto, takve mra\u010dne tajne ponekad ostaju zauvek zakopane. Da bi tamo ostale, ume da padne mnogo mrtvih glava. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46171","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46171","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46171"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46171\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46171"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46171"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46171"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}