Ako Srbi u Bosni \u017eele da imaju nešto drugo, oni bi trebalo da imaju mogu\u0107nost da to u\u010dine. Mogu da zamislim rešenje za Kosovo koje \u0107e upravo uva\u017eiti promenu granica.<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Biseni\u0107\/Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Srbija je klju\u010dna zemlja za budu\u0107nost Balkana, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d Huver instituta na ameri\u010dkom Stenford Univerzitetu Ros D\u017eonson u intervjuu za "Danas" o problemu Kosova kao i o na\u010dinima stabilizovanja prilika na podru\u010dju bivše Jugoslavije. Kao dugogodišnji stru\u010dnjak za jugoslovenska pitanja, Ros D\u017eonson ocenjuje da je rukovodstvo Srbije maksimalisti\u010dko kada je re\u010d o dr\u017eanju prema rešenju statusa Kosova, ali nudi neortodoksna rešenja koja mogu da uklju\u010de i promene granica, kako Kosova, tako i Bosne i Hercegovine. <\/p>\n Decenije posve\u0107ene Jugoslaviji<\/strong><\/p>\n Ros D\u017eonson je doista jedan od pravih poznavalaca i eksperata za podru\u010dje bivše Jugosavije. Sada je istra\u017eiva\u010d na Huver institutu Stenford univerziteta i vašingtonskom Vudro Vilson Centru. Jugoslavijom je po\u010deo da se bavi još po\u010detkom šezdesetih godina kada je doktorirao s temom "Promene u komunisti\u010dkoj partiji Jugoslavije od 1948. do 1953". Od tada pa do danas, D\u017eonson je jedan od najpoštovanijih ameri\u010dkih eskperata za pitanja Jugoslavije i konflikata koji su se poslednje decenije dogodili u njoj. To nije ni \u010dudno, imaju\u0107i u vidu da je u svojoj istra\u017eiva\u010dkoj karijeri D\u017eonson najve\u0107i broj studija uradio za vode\u0107e "think thank" institucije u Americi – RAND korporaciju gde je radio od 1967. do 1988. Pored ovoga, Ros D\u017eonson je bio urednik više \u010dasopisa i direktor istra\u017eiva\u010dkog instituta Radija Slobodna Evropa.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n – Srbija je iza drugih dr\u017eava zemalja regiona u pribli\u017eavanju EU i evroatlantskim integracijama. To je za \u017ealjenje jer je Srbija jedna od najve\u0107ih i najva\u017enijih zemalja na Balkanu. Kada se otklone smetnje, pribli\u017eavanje Srbije Evropskoj uniji trebalo bi da brzo ide napred. Ka Partnerstvu za mir stvari se ve\u0107 kre\u0107u u dobrom pravcu. Srbija bi mogla veoma brzo da pre\u0111e preko tih pitanja, samo ukoliko prebrodi sadašnje prepreke. Ne mogu da predvidim godinu kada \u0107e Srbija biti \u010dlan EU i NATO, ali sam siguran da \u0107e taj proces biti veoma brz, ka\u017ee Ros D\u017eonson.<\/p>\n Pregovori Beograda i Prištine su u toku, ali javnost u Srbiji ima utisak da je odluka na neki na\u010din ve\u0107 doneta i da je ona u korist Albanaca?<\/em><\/p>\n – Ja znam za dugu istoriju Kosova u Srbiji i to je veoma komplikovano pitanje. Za puno objašnjenje trebalo bi da idemo veoma mnogo unazad, ka Ustavu iz 1974. i brojnim drugim aspektima. Ja razumem va\u017enost Kosova za istoriju Srba i Srbije, ali ako se vratimo u sadašnje vreme, ne mislim da me\u0111unarodna zajednica \u010dini veliku uslugu Srbiju produ\u017eavaju\u0107i i odla\u017eu\u0107i odluku o rešenju kosovskog pitanja. Ve\u0107 dugo vremena postoji praznina. Ja sam u prole\u0107e 2001. proveo neko vreme u Beogradu. Tada sam primetio više realizma o Kosovu nego poslednjih godina, više nego danas. Me\u0111unarodna zajednica \u010dini grešku zahtevaju\u0107i da rešenje statusa Kosova do\u0111e kao rezultat dogovora Beograda i Prištine zato što je to nemogu\u0107e. Pozicije su sasvim suprotne. Kosovski Albanci insistiraju na nezavisnosti, a Srbi na ne\u010demu što je manje od nezavisnosti, onda je teško na\u0107i kompromisno rešenje. Na kraju, verujem da \u0107e rešenje biti nametnuto. To ne zna\u010di da \u0107e to biti potpuno nezavisna dr\u017eava, ali ona ne\u0107e biti deo Srbije. Me\u0111unarodna zajednica \u0107e morati da preuzme neke obaveze koje se odnose na zaštitu srpskih spomenika, na onemogu\u0107avanje nasilja protiv Srba.<\/p>\n Koji \u010dinilac me\u0111unarodne zajednice? Evropska unija, Amerika ili UN?<\/em><\/p>\n – Kontakt grupa je ujedinjena u tom pitanju. U saopštenju Kontakt grupe iz janura 2006. ka\u017ee se da rešenje Kosova treba da bude odgovaraju\u0107e za narod Kosova. Stanovništvo Kosova je takvo da više ne mo\u017eete da idete protiv 90 odsto albanske populacije, posle svega što se desilo u kasnim devedesetim. Da nismo imali te stvari koje su se dogodile u vreme Miloševi\u0107a, da nije bilo bombardovanja od strane NATO-a, stanje bi bilo druga\u010dije, ali mi moramo da se bavimo stanjem koje sada postoji.<\/p>\n Prisustvujemo rastu ameri\u010dkog anga\u017eovanja na Bliskom istoku. Da li je Kosovo na neki na\u010din zapadna granica tog regiona u kojem raste ameri\u010dko anga\u017eovanje?<\/em><\/p>\n – Ono je prvenstveno va\u017eno kao nezavršeni posao u Evropi. Na po\u010detku devedesetih, trebalo je da vidimo da se Evropljani brinu sami o sebi, ali to se nije dogodilo. Imali smo poznatu izjavu da je "došao \u010das Evrope", ali on nije stigao.<\/p>\n Ako Kosovo bude rešeno na ovaj ili na onaj na\u010din, kako \u0107e SAD ostati prisutne na Balkanu?<\/em><\/p>\n – Me\u0111unarodne vojne snage nastavi\u0107e da deluju na Kosovu najmanje za nekoliko godina. Teško je re\u0107i da li \u0107e to biti pet – deset godina, ali one \u0107e biti tu.<\/p>\n Vlada i parlament Srbije su usvojili dokument u kojem se odbacuje \u010dak i teorijska mogu\u0107nost da Kosovo bude van Srbije. U Ustavu \u0107e biti uneto da je Kosovo deo Srbije, bez obzira šta svet bude mislio o tome. Ministar inostranih poslova Draškovi\u0107 je u Be\u010du rekao da nijedan dokument takve dr\u017eave ne\u0107e biti va\u017ee\u0107i u Srbiji, ni voza\u010dke dozvole, ni pasoši?<\/em><\/p>\n – Jednostavno, ne razumem politiku Vlade Srbije u ovom momentu. Predsednik Tadi\u0107 je bio u Vašingtonu i imao je pozitivne diskusije o Partnerstvu za mir i o ostalim pitanjima. Meni se ta pozicija srpske vlade \u010dini maksimalisti\u010dkom. Svaka dr\u017eava \u0107e odlu\u010diti sama koju vrstu odnosa \u0107e imati s Kosovom, ali pretpostavljam da \u0107e Kosovo biti u Ujedinjenim nacijama, OEBS, ali sa velikim uticajem me\u0111unarodne zajednice: apsolutno u bezbednosti, spoljnim poslovima i sudstvu. Ako "nova dr\u017eava" Kosovo ili kako god se bude zvala, bude u me\u0111unarodnim telima, onda ne\u0107e biti nova situacija da neka dr\u017eava ne priznaje drugu dr\u017eavu. To se doga\u0111alo i mnogo ranije.<\/p>\n Ako se dogodi promena granica na Kosovu, šta onda da ka\u017eemo o Bosni?<\/em><\/p>\n – Moja pozicija je slede\u0107e: imamo brojnu grupu ljudi koja geografski ima kontakt sa Srbijom, koja ima visok stepen decentralizacije, ali odluka pripada budu\u0107nosti. Ako Srbi u Bosni \u017eele da imaju nešto drugo, oni bi trebalo da imaju mogu\u0107nost da to u\u010dine. Granice imaju više aspekata. Me\u0111unarodna zajednica ka\u017ee da nema promena granica Kosova. Li\u010dno ne razumem tu poziciju. Ako idemo nazad, u istoriju, granice su menjane sve vreme. Šta su granice Kosova? Da li su to administrativne granice koje su nametnute od nekog diktatora? Mogu da zamislim rešenje za Kosovo koje \u0107e upravo uva\u017eiti promenu granica jer ne mogu da zamislim kako \u0107e Beograd da vlada celim Kosovom, kao što ne mogu da zamislim kako \u0107e Priština da kontroliše severnu Mitrovicu i severno Kosovo.<\/p>\n Mo\u017eda neko srednje rešenje o "specijalnim odnosima" mo\u017ee da unese ravnote\u017eu u etni\u010dkim odnosima?<\/em><\/p>\n – To je mogu\u0107no, ali ja pre mogu da zamislim prilago\u0111avanje granica na severu i na severoistoku, nego da svaka od srpskih enklava napravi neku vrstu srpskog arhipelaga unutar Kosova koji bi imao svoju samostalnost ili "specijalne odnose" direktno sa Beogradom. Oni mogu da imaju odnose sa Beogradom, ali to mora da bude transparentno i preko Prištine.<\/p>\n Kako gledate na koncepte o "uslovnoj nezavisnosti"?<\/em><\/p>\n – Ne verujem da je me\u0111unarodna zajednica spremna da stvori me\u0111unarodni protektorat kao u Bosni. Prvo je va\u017eno da kosovsko vo\u0111stvo poka\u017ee sposobnost i zrelost da izbegne probleme, a pre svih da izbegne nasilje, a onda mo\u017ee da se kre\u0107e ka Evropskoj uniji. Neka vrsta normalizacije sa Srbijom je neophodna. Ne mo\u017eete imati rat izme\u0111u Gr\u010dke i Turske unutar NATO-a, niti konflikt izme\u0111u dve zemlje unutar EU.<\/p>\n Ho\u0107e li, posle Kosova, Makedonija postati problem?<\/em><\/p>\n – Ja sam optimista kada je re\u010d o Makedoniji u sadašnjoj strukturi. \u010cini mi se da Albanci u Makedoniji ne te\u017ee stvaranju svoje dr\u017eave i da razumeju nemogu\u0107nost da se pridru\u017ee Kosovu. Prihvatam, me\u0111utim, da oni imaju potencijal da destabilizuju Zapadni Balkan. Slabost konstrukcije Makedonije je jedna od najosetljivijih ta\u010daka, ali ja sam optimista u tom pogledu.<\/p>\n Ve\u0107ina Srba ne razume šta Srbija dobija bez Kosova i da li je to stvarno realisti\u010dno rešenje, ili kazna za Miloševi\u0107a i bombardovanje?<\/em><\/p>\n – Srbija treba da gleda šta se dogodilo u Rumuniji i Bugarskoj gde su stigle strane investicije sa Ugovorom o pridru\u017eivanju. Na nesre\u0107u, Srbija nije bila u stanju da se tome pridru\u017ei uglavnom zbog problema u saradnji s Hagom i Kosova. Ne smatram da je samo Beograd prepreka rešenju statusa Kosova. Me\u0111unarodna zajednica je dr\u017eala predugo taj "limbo" status, a tek je poslednjih godina shva\u0107eno da se to ne mo\u017ee odr\u017eati.<\/p>\n Nedavno smo imali veliku polemiku povodom izjave Martija Ahtisarija da rešenje treba da bude nametnutno jer su "Srbi krivi kao nacija"?<\/em><\/p>\n – To je nesre\u0107na izjava i njegov portparol je to korigovao. Ahtisari je mudar \u010dovek i sumnjam da je to rekao, ali to je u svakom slu\u010daju bilo nesre\u0107no.<\/p>\n Rusija ne\u0107e ulo\u017eiti veto<\/strong><\/p>\n Mo\u017ee li stav Rusije da promeni odluku Saveta bezbednosti?<\/em><\/p>\n – Ne verujem da se mo\u017ee mnogo nade polagati u ruski veto. Srbija i ostatak me\u0111unarodne zajednice poslednjih godina mogli su da vide razliku izme\u0111u javnog i privatnog diskursa. Sve moje informacije kao i od drugih sagovornika govore da Rusija ne\u0107e zaustaviti takvo rešenje, mada ne\u0107e biti glavni sponzor.<\/p>\n Mislite da se ni Kina ne\u0107e mešati?<\/em><\/p>\n – Ne. Mislim da se druga geografska pitanja ne\u0107e mešati. Tajvan, ruske provincije, \u010ce\u010denija ne\u0107e biti povezane sa ovim pitanjem, ali mo\u017eemo da zamislimo da bi Rusija mogla da kalkuliše i na drugi na\u010din, naime da nezavisno Kosovo bude u skladu s nekim njenim ciljevima. Drugi interesi Rusije i Kine su mnogo va\u017eniji nego što je Kosovo. Videli smo šta se desilo s Rusijom u 1999. i mislim da se to doga\u0111a upravo sada.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako Srbi u Bosni \u017eele da imaju nešto drugo, oni bi trebalo da imaju mogu\u0107nost da to u\u010dine. Mogu da zamislim rešenje za Kosovo koje \u0107e upravo uva\u017eiti promenu granica.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46169","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46169","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46169"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46169\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46169"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46169"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46169"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n\n
\n \n \n\n
\n \n