Glodur B92 ka\u017ee da se na emitovanje Velikog brata odlu\u010dio kako bi podigao rejting svoje TV u cilju da uspešnije promoviše civilizacijske norme i vrednosti demokratskog društva. Ho\u0107e li u tome uspeti baš afirmacijom duhovnog \u0111ubreta?<\/p>\n
Pi\u0161e: Bogdan Tirnani\u0107\/NIN<\/strong><\/em><\/p>\n Posle nekoliko odlaganja, Veliki brat je kona\u010dno stigao.<\/p>\n Ali, zašto se sa emitovanjem jednog takvog rijaliti šoua toliko odugovla\u010dilo? Valjda iz razloga što se \u010dekalo da Srbija ponovo stekne status samostalne dr\u017eave, pa da se, je li, tek tada odlu\u010dnije krene u evroatlantske (televizijske) integracije.<\/p>\n Ova teza je nakratko bila izlo\u017eena nedoumici kada se, na nekom internetskom sajtu, pojavilo navodno saopštenje glodura ku\u0107e B 92 sa izvinjavaju\u0107om porukom nezavisnim srpskim gra\u0111anima što ih on, naime Veran Mati\u0107, izla\u017ee ovim (mentalnim) iskušenjima. No, u svom demantiju te (tobo\u017ee sopstvene) izmišljotine, Mati\u0107 priznaje da se na emitovanje srpske verzije Velikog brata odlu\u010dio iz pragmati\u010dnih razloga, to jest da bi podigao gledala\u010dki rejting svoje televizije, a sve to u cilju kako bi, drugim segmentima programa, B 92 uspešnije promovisala civilizacijske norme i vrednosti demokratski ure\u0111enog (zapadnog) društva. Idi, bogati!<\/p>\n Politika ili \u0110ubre: Ovakvo Veranovo obrazlo\u017eenje na bazi vru\u0107e parole jeste ono što se (u logici?) zove contradictio in adjecto, suprotnost po sebi. Jer, kako \u0107e B 92 afirmisati civilizacijske norme i vrednosti jednog (zapadnog) sveta kada u taj posao kre\u0107e prezentacijom poslednjeg \u0111ubreta (sr. treš) iz kulturnog kontejnera doti\u010dnog sveta? Prosto re\u010deno, efekat ovog slo\u017eenog projekta mora biti kontraproduktivan – izme\u0111u dve ponu\u0111ene alternative, civilizacije i otpada, gledaoci \u0107e se, mimo svake sumnje, opredeliti za \u0111ubre.<\/p>\n U prilog ovom mišljenju govori podatak, lansiran od stru\u010dne slu\u017ebe B 92, da je Veliki brat po gledanosti u Beogradu na drugom mestu najpo\u017eeljnijih televizijskih programa. O civilizacijskim vrednostima nije ovog puta bilo re\u010di. S jedne strane, sve je to prirodno: volja za prljavštinom dominantna je kulturna vertikala ovdašnje stvarnosti. No, opet, s druge strane, postoje (neprovereni?) podaci koji demantuju visoki rejting Velikog brata. U najmanju ruku, i ovako i onako, nesporno je bar to da je Veliki brat po gledanosti plasiran iza ve\u010dernjeg Dnevnika RTS-a (javnog servisa), dakle jedne, u civilizacijskom smislu, uštogljene informativne emisije. I šta sad? Da li to zna\u010di da \u0111ubretarski sindrom podsti\u010de politi\u010dku industriju svesti i obratno ili je na delu ona ni\u010dim izazvana teorija o dve Srbije, koje su prividno suprotstavljene, dok su zapravo samo lice i nali\u010dje iste medalje za idolopokloni\u010dku odanost razli\u010dito upakovanim artefaktima istog duhovnog \u0111ubreta?<\/p>\n Insajderi i autsajderi: Ovoj nedoumici – koja to i nije – pogoduje nesporna istina da je i ovaj naš Veliki brat zasnovan na ideološkim predube\u0111enjima kao lakmus papiru njegove duhovne (civilizacijske?) predvidljivosti. Nije zgoreg imati na umu ulogu insajdera koja je dodeljena jednom od u\u010desnika emisije, što je, ako \u0107emo pravo, u skladu za generalnom ure\u0111iva\u010dkom koncepcijom ove televizije. A prvi koji je, prakti\u010dno odmah, eliminisan iz konkurencije za nagradu od 100.000 evra bio je neki logoreji\u010dno-homofobi\u010dni provincijski bizmismen, \u010diji je nadimak \u010cetnik, a voli Cecu i Arkana. Takozvana politi\u010dka korektnost evidentno je utkana u dramaturgiju našeg Velikog brata. Ovde je, kako vidimo, nekakva ideologija, bilo kakva ideologija, i dalje iznad svega.<\/p>\n \u010cak i da nije tako, ideologi\u010dnost ovakvog projekta bila je u osnovi njegovog originalnog izdanja (verzije). Ako se još se\u0107ate, Veliki Brat je lik misterioznog vladara iz senke u znamenitoj Orvelovoj negativnoj utopiji, romanu 1984, gde se pripoveda o nekom budu\u0107em totalitarnom svetu u kome svi gledaju televiziju (koju je nemogu\u0107e isklju\u010diti), ali gde i (dvosmerna) televizija gleda svakoga, pa tako pomenuti Veliki Brat ima mo\u0107 da nekoga ko se ogreši o pravila ponašanja isklju\u010di iz programa, to jest iz \u017eivota. Primenivši ovu stilsku figuru, metaforu Velikog Brata, za potrebe jednog televizijskog rijaliti šoua, njegovi tvorci su gledaocima zadali ve\u017ebu iz totalitarizma sa lokalnom anestezijom kao podnošljive, \u010dak po\u017eeljne emanacije.<\/p>\n Ta je emanacija bila ostvarljiva jedino doslednom afirmacijom sušte banalnosti. Prvi pobednik emisije Veliki brat u Nema\u010dkoj bio je stanoviti Zlatko Trpkovski, koji je detektovan kasnije kao najve\u0107a budal\u010dina ikad otkrivena pod kapom nebeskom. Tako da je, kao i svakom \u017eanru, izbor likova za ovaj rijaliti šou gvozdeno dramaturško pravilo od koga, bogme, nema odstupanja. To je, što bi se reklo, ta civilizacijska vrednost. Li\u010dnosti koje se, bilo gde, pa tako i u nas, pojavljuju u Velikom bratu, jesu društveni marginalci, prose\u010dni ljudi bez ikakve li\u010dne osobenosti, lutke bez svojstava, tzv. gradske face (to im je, kao, zanimanje), potencijalne sponzoruše, po mogu\u0107stvu kasirke iz supermarketa ili švalje u kakvoj ste\u010dajnoj konfekciji. Greške se katkada doga\u0111aju: tako se, recimo, u doma\u0107oj verziji Velikog brata našla jedna bivša manekenka, nekadašnja devojka osrednje poznatog turbo-folkera, koja je pride još i u drugom stanju sa svojim novim de\u010dkom. Va\u017ean preduslov je, tako\u0111e, da se osobe koje pretenduju na nagradu ne smeju prethodno me\u0111usobno poznavati. Oni \u0107e sto dana biti izolovani u nekoj ku\u0107i da tamo slobodno formiraju privremenu društvenu zajednicu. Po Velikom bratu, najidealnija je ona društvena zajednica iz koje nema samovoljnog izlaska. Ali je, eto, takmi\u010denje po volji televizijskih Mogula. Oni nam ho\u0107e metafori\u010dno saopštiti da je mla\u0107enje prazne slame kroz trtljanje bez smisla dosti\u017eni ideal za smirenje egzistencije. Lepo.<\/p>\n Erotska magija: Ali, da parafraziram hrvatskog knji\u017eevnika Miljenka Jergovi\u0107a, šta u novoj civilizaciji kakvu instrumentalizuje Veliki brat biva sa onima koji su operisani od strasti da se u\u017eivljuju u \u017eivot anonimne \u010deljadi? Pa, oni su knji\u017eevnici, dakle – nisu normalni. Wima, opet \u0107e Jergovi\u0107, Veliki brat li\u010di na loše kadrirani Bergmanov film, \u010dija je jedina preporuka da se u njemu ništa sudbinski ne\u0107e dogoditi. Ali, kako ve\u0107 rekoh, takvi su izuzetak kome je još iha-ha rano da postane novo pravilo. Uostalom, Veliki brat i nije namenjen takvom profilu slu\u010dajnih televizijskih gledalaca i mrzovoljnih televizijskih komentatora po zadatku. Ako je suditi po onoj tvrdnji da je ovdašnja gledanost Velikog brata primerna, neo\u010dekivano visoka, ili \u010dak zadovoljavaju\u0107a, jasno je da je Veliki brat namenjen prose\u010dnim zavisnicima ovdašnjeg, i svagdašnjeg, televizijskog programa, obi\u010dnim (malim) ljudima, toj bazi masovnog gledališta. Oni u Velikom bratu vide sliku sopstvenog bezna\u010dajnog \u017eivota. Zar ih to ne zamara? \u010citavog dana ništa, a onda sedneš uz televizor, kad tamo, me\u0111utim, opet ništa. Nije li bolje oti\u0107i u kupatilo sa namerom da se odatle više ne vra\u0107aš? Nije. Prose\u010dni gra\u0111anin pasionirano prati nastavke Velikog brata jer, budu\u0107i da je bezna\u010dajnost promovisana u \u010ditav televizijski \u017eanr, njemu nema bolje potvrde o vrednosti praznog \u017eivota. Osim toga, Veliki brat širi iluziju da takav \u017eivot ne\u0107e biti uzdrman nikakvom sudbinskom promenom, da je sama promena principijelno opasna i štetna.<\/p>\n Osim u jednom slu\u010daju, na kome Veliki brat danas zasniva svoju (produ\u017eenu) popularnost. Kako se to \u010duje po kafi\u0107ima ili se mo\u017ee saznati iz štampe, ovdašnji fanovi tog rijaliti šoua vezuju se za njega s nadom da \u0107e jednom, koliko sutra, svedo\u010diti seksualnom kontaktu dvoje u\u010desnika u toj luksuznoj varijanti koncentracionog logora, u toj lutkinoj ku\u0107i. Na po\u010detku, pre gotovo deset godina, erotski kontakti u Velikom bratu bili su najstro\u017ee zabranjeni. U me\u0111uvremenu se to promenilo, pa je muvanje, upucavanje, uz podrazumevaju\u0107e hopa-cupa konotacije, postalo ako ne obavezno, onda bar po\u017eeljno. Ako se nastavi ovim smerom, jednom \u0107e se do\u0107i do pretpostavke da bi ubistvo bilo veoma potencijalno po rast rejtinga emisije. Do toga je, nadajmo se, još daleko, kao što je još daleko do potpune travestije modela iz Orvelove knjige, do toga da svi gledamo Velikog brata i, istovremeno, svakog drugog konzumenta Velikog brata.<\/p>\n A što se erotskog draškanja ti\u010de, ta vrsta vezanosti za Velikog brata je posve mazohisti\u010dka; ona je oblik posebne emocionalne kuge. Zašto bi neko gledao Velikog brata u iš\u010dekivanju da se dve njemu nepoznate osobe smuvaju kada tako nešto sebi mo\u017ee da priušti u sopstvenom \u017eivotu? Ili – ukoliko trenutno nije baš u izglednoj prilici – \u010demu Veliki brat kao seksualno pomagalo kod tolikih televizija koje, posle pono\u0107i, onda kada završe sa politikom, emituju pornografske filmove?<\/p>\n Ne znam, nisam pametan. Ali, što bi rekao Brus Springstin (odnosno Pet Siger), nje shall overcome some day.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Glodur B92 ka\u017ee da se na emitovanje Velikog brata odlu\u010dio kako bi podigao rejting svoje TV u cilju da uspešnije promoviše civilizacijske norme i vrednosti demokratskog društva. Ho\u0107e li u tome uspeti baš afirmacijom duhovnog \u0111ubreta?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46168","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46168","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46168"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46168\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46168"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46168"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46168"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}