Ako \u010ditamo Samjuela Hantingtona, moramo da \u010dujemo i šeika Ahmad al-Kubeisija na saudijskom kanalu Al-Resalah: „Konflikt Zapada sa islamom i muslimanima je ve\u010dit, predodre\u0111ena sudbina kojoj se ne mo\u017ee izbe\u0107i do Sudnjeg dana".<\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Spuštaju\u0107i u Siriji muslimane na kolena, Jovan Pavle II bio je prvi papa koji se pomolio u d\u017eamiji. Njegov naslednik Benedikt XVI podigao ih je na noge tokom posete rodnoj Bavarskoj zbog teksta u kome se govori o konceptu islamskog svetog rata, o ma\u010du i Kuranu.<\/p>\n Svet islama se uzburkao. Iako poznat kao teološki konzervativac, koji smatra da islam ima probleme u prilago\u0111avanju savremenom \u017eivotu, poglavar rimokatolika je objasnio da je pogrešno shva\u0107en njegov citat vizantijskog imperatora po kome je prorok Muhamed svetu doneo samo ,,zle i nehumane" stvari.<\/p>\n Ne bih nikako da budem apologeta problemati\u010dnih izjava ili danskih karikatura, ali sti\u010dem utisak da je – posle decenija \u0107utanja – ljutito reagovanje nova strategija ulema i šeika po d\u017eamijama. <\/p>\n Pri tom znam da su „omaške" sli\u010dne papinim, a na ra\u010dun hriš\u0107ana, \u010desto stizale iz muslimanskog sveta i – prolazile neopa\u017eeno. Da li je to zbog tolerancije i pokušaja uspostavljanja dijaloga, da li zbog izbegavanja konflikta ve\u0107 prili\u010dno zaoštrenih odnosa? To ne znam.<\/p>\n Pretra\u017eio sam dokumentaciju i ustanovio da je nekolicina u\u010denjaka islama, pozivaju\u0107i se na u\u010denje proroka Muhameda, u tekstovima ili tokom propovedi na molitvama petkom, najavila neizbe\u017ean pobedni\u010dki povratak muslimana u Evropu i pad Rima. Evropa je \u0107utala.<\/p>\n Vratio sam se šeiku Jusufu al-Karadaviju, jednom od najuticajnijih sunitskih ulema, i njegovoj fatvi – verskom mišljenju – postavljenom na jednom islamskom sajtu. Šeik prepoznaje „znake pobede islama" u jednom adetu – kazivanju proroka Muhameda, što je posle Kurana drugi tekstualni autoritet islama koji oblikuje islamsko pravo, šariju. <\/p>\n Proroka pitaju koji \u0107e grad islam prvo osvojiti, Konstantinopolj ili Romiju (Rim)? „Grad Hirkil", odgovara Alahov poslenik podrazumevaju\u0107i Konstantinopolj koji je mnogo kasnije, 1453, osvojio mladi osmanlijski ratnik Muhamad bin Murad, poznatiji u istoriji kao Muhamed Osvaja\u010d. <\/p>\n „Konstantinopolj je osvojen a drugi deo proro\u010danstva ostaje, a to je osvajanje Rima. Nadamo se i verujemo da \u0107e i on biti osvojen", piše saudijski šeik. „To zna\u010di da \u0107e se islam u Evropu vratiti kao osvaja\u010d i pobednik pošto je odatle dva puta proteran – jednom sa juga, iz Andaluzije, drugi put sa istoka, kada je više puta kucao na vrata Atine".<\/p>\n „Mo\u017eda \u0107e slede\u0107e osvajanje, Alahovom voljom, biti snagom molitve i ideologije", smatra šeik koji svoja zapa\u017eanja regularno iznosi svake nedelje na religioznom programu Al-D\u017eezire. ,,Osvajanja ne moraju obavezno da idu ma\u010dem. Meka nije osvojena ma\u010dem ili ratom ve\u0107 sporazumom i mirom. Mo\u017eda \u0107emo te (evropske) zemlje osvojiti bez vojske. Neophodna nam je armija propovednika i u\u010ditelja koji \u0107e islam predstaviti na svim jezicima i dijalektima. Evropa \u0107e uvideti da pati od materijalisti\u010dke kulture, tra\u017ei\u0107e alternativu, izlaz, pojas za spasavanje. Pojas ne\u0107e na\u0107i, ali \u0107e prona\u0107i poruku islama, poruku mujezina. Islam \u0107e se vratiti u Evropu i Evropljani \u0107e pre\u0107i u islam. To je u Alahovoj mo\u0107i".<\/p>\n Sudanski šeik Muhamad Abd al-Karim na propovedi u Kartumu tako\u0111e podse\u0107a na osvajanje Konstantinopolja i Isto\u010dnog carstva. „U budu\u0107nosti muslimani \u0107e imati mo\u0107nog kralja koji \u0107e širiti islam, i Rim \u0107e biti osvojen".<\/p>\n Pošto ma\u010d otpada, a ostaje samo Kuran, papi Benediktu i hriš\u0107anima trebalo bi da lakne. Pa samo da \u010dekaju. A ako protestuju, jer se ne bi baš lako odrekli svoje vere i kulture, onda \u0107e biti proglašeni za netolerantne i necivilizovane. Kako onda tuma\u010diti slobodu vere? <\/p>\n „U vjeru nema prisile", ka\u017ee Kuran, iako se teolozi islama ne sla\u017eu oko limita te slobode. Mnogi zato sebi dopuštaju agresivne propovedi o drugim religijama ili, kao nedavno, zahtevaju da musliman koji je primio hriš\u0107anstvo i postao kufr – nevernik – bude ubijen.<\/p>\n Ima i mnogo lju\u0107ih reagovanja na današnja svetska zbivanja. Sajber prostor vrvi od poziva na d\u017eihad – zbog Palestine, zbog Avganistana, Iraka, \u010ce\u010denije, Kašmira. Veoma \u010desto i zbog Balkana.<\/p>\n „Kontrolisa\u0107emo zemlju Vatikana, kontrolisa\u0107emo Rim i predstaviti mu islam. Da, hriš\u0107ani koji iscrtavaju krstove po grudima muslimana na Kosovu – a pre toga u Bosni, a pre toga po mnogim mestima sveta – ili \u0107e nam ponizno platiti d\u017eiziju (porez koji pla\u0107aju nemuslimani pod muslimanskom vlaš\u0107u) ili \u0107e pre\u0107i u islam", preti saudijski šeik Muhamad bin Abd al-Rahman al-Arifi, imam d\u017eamije saudijske Akademije za odbranu „Kralj Fahd".<\/p>\n Ko je ovde podigao glas protiv takvih optu\u017ebi i pretnji? Da li je to verska tolerancija? Ravnopravnost? Da li \u0107emo se samo baviti hriš\u0107anskim uvredama islama, ili va\u017ei i obrnuto, bez obzira što uvrede poti\u010du od fanatizovane manjine radikalnih šeika koji, \u010desto uz saglasnost svojih dr\u017eava, islam brane ne uste\u017eu\u0107i se da šire omraz prema drugim religijama? <\/p>\n I danas ose\u0107am sramotni smrad zapaljenih d\u017eamija u Beogradu i Nišu, ali to me ne spre\u010dava da pitam. Ako \u0107emo \u0107ute\u0107i prelaziti preko ekscesa zarad opšteg mira i onoga što se zove neuznemiravanje verske i ostale javnosti, onda je to princip koga se svi dr\u017ee. Ili ne dr\u017ee. Pre sam za to da znamo šta se oko nas doga\u0111a.<\/p>\n Da li me\u0111ukonfesionalni dijalozi poput onog koji \u0107e se uskoro odr\u017eati u Istanbulu treba da \u017emure pred \u010dinjenicama? Uostalom, ni Istanbul nije pošte\u0111en u propovedima. Vra\u0107aju\u0107i se na prorokov adet podse\u0107a se da je Konstantinopolj bio pod kontrolom muslimana, da ga je Ataturk sekularizuju\u0107i Tursku „ponovo ukrao" ali da ima znakova da \u0107e se Islam-Bul ponovo vratiti u krilo islama.<\/p>\n Paradoksalni antagonizmi izme\u0111u kultura oduvek su nalazili plodno tle u ravni religija. Pokušaji poricanja razlika su naivni i opasni ali ne mislim da je trpanje stvari pod tepih rešenje. Dok tra\u017eimo istinu o onome šta su u naše ime radili muslimanima u Bosni i na Kosovu, sa istim pravom tra\u017eimo da znamo šta tamo, po udaljenim d\u017eamijama koje prepovezuju ovaj globalni svet, govore o nama. Ko nam to i kako kuje budu\u0107nost vazala ili konvertita.<\/p>\n Ako \u010ditamo Samjuela Hantingtona, moramo da \u010dujemo i šeika Ahmad al-Kubeisija na saudijskom kanalu Al-Resalah: „Konflikt Zapada sa islamom i muslimanima je ve\u010dit, predodre\u0111ena sudbina kojoj se ne mo\u017ee izbe\u0107i do Sudnjeg dana".<\/p>\n U islamu, ka\u017ee šeik, d\u017eihad se vodi kako bi se širili njegovi principi, pravda i pogledi. „To je upravo ono što danas radi Amerika šire\u0107i svoju demokratiju. Sredstva koja koristi Amerika kako bi širila demokratiju – kojima se pokorava svet, sve me\u0111unarodne organizacije, svi ti ljudi i nacije – ista su sredstva koja je islam koristio šire\u0107i monoteizam u vremenima kada su se ljudi klanjali idolima. To je isto. Ono što je re\u010deno tamo, re\u010deno je i ovde. Ukoliko je ono bilo ispravno, onda je i ovo ispravno. Ukoliko je ono bila greška, onda je i ovo greška".<\/p>\n Šta re\u0107i za šeika Abd al-Aziz Favzan al-Favzana, profesora islamskog prava na saudijskom univerzitetu Al-Imam, koji promoviše tezu o „pozitivnoj mr\u017enji" muslimana prema hriš\u0107anima.<\/p>\n Neko \u0107e s pravom re\u0107i da to nije istinski islam. I nije, ali je deo stvarnosti u kojoj \u017eivimo. Kao što ni hriš\u0107anski fundamentalizam nije klju\u010dna karakteristika Hristovih sledbenika, ali ipak postoji. <\/p>\n Religija nikada ne mo\u017ee da bude neutralan faktor u \u017eivotu vernika jer svaki vernik ose\u0107a njeno prisustvo. Ukoliko mu je vera lak teret, slobodno se kre\u0107e. Ukoliko je pritisak te\u017eak, ona ga potpuno parališe. Jedna \u010dinjenica je ipak utešna: u po\u010detku beše \u010dovek, a on je mo\u0107niji i dragoceniji od svega što je stvorio, uklju\u010duju\u0107i i religije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako \u010ditamo Samjuela Hantingtona, moramo da \u010dujemo i šeika Ahmad al-Kubeisija na saudijskom kanalu Al-Resalah: „Konflikt Zapada sa islamom i muslimanima je ve\u010dit, predodre\u0111ena sudbina kojoj se ne mo\u017ee izbe\u0107i do Sudnjeg dana".<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46164","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46164","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46164"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46164\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46164"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46164"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46164"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}