{"id":46160,"date":"2006-09-21T14:02:57","date_gmt":"2006-09-21T14:02:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46160"},"modified":"2006-09-21T14:02:57","modified_gmt":"2006-09-21T14:02:57","slug":"patrijarh-vozdislav","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2006\/09\/21\/patrijarh-vozdislav\/","title":{"rendered":"Patrijarh Vo\u017edislav"},"content":{"rendered":"

A šta ako Kosovo, poput Nade\u017ede, ode u pizdu materinu i nikad nam se više ne vrati? Bra\u010dni par Koštunica-Nikoli\u0107 o ovoj neverovatnoj varijanti nije razgovarao.<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Petar Lukovi\u0107\/Feral Tribune<\/strong><\/em><\/p>\n

   <\/p>\n

Pre mnogo godina kad su sfrj-dinosaurusi još uspravno hodali zemljom, upoznao sam u komšiluku \u010doveka koji je s okolinom solitera opštio jednom jedinom pri\u010dom koju je ponavljao svakom koga je sreo: kako ga je \u017eena napustila, \u0107erke ostavile, gde je tu pravda, pitao nas je dok nas je presretao po liftovima, na stepeništu, ve\u010dito vrte\u0107i isti film, povremeno uz pla\u010d i ridanje, kao da o\u010dekuje da mu vratimo suprugu i decu, o\u010digledno, nepovratno nestale. Svejedno da li ste ga zvali na kafu ili na slavu: odmah bi zapo\u010deo svoju tu\u017enu pri\u010du, \u017eivopisno opisivao \u017eenu-skota i decu-skoti\u0107e, zaplakao, zasrao svaku kafu i svaku slavu, svako je gledao da ga što pre izbegne, popeo se na onu polnu stvar celom soliteru upoznatom sa ustavnom situacijom u njegovom okru\u017eenju, \u010dak sam upamtio da mu se \u017eena zvala Nade\u017eda, kako i ne bih kad mi je bar pedeset puta ispri\u010dao istu pri\u010du dr\u017ee\u0107i me rukom ispred lifta, tra\u017ee\u0107i moju podršku. Umro je prošle godine: pao niz stepenice, pijan, verovatno dok je nekom objašnjavao kako ga \u017eena napustila a deca ostavila.<\/p>\n

Nimalo slu\u010dajno, bombardovan svakodnevnim vestima o Predsedniku Vlade Srbije, odjednom sam ustanovio da se duša mog pokojnog komšije uselila u duhovno-mentalni spektar Vojislava Koštunice koji sve više, daleko bilo, sli\u010di soliterskoj legendi; dok je moj komšija bio opsednut Nade\u017edom s kojom je ipak uspeo da manufakturnom proizvodnjom na tr\u017eište izbaci dve mahnite k\u0107erke – Predsednik Vlade Srbije transcendentalno je poreme\u0107en Kosovom s kojim nikakve seksualne odnose nije imao, te o plodovima u obliku srpskih k\u0107eri mo\u017ee samo da sanja, što ga, vaistinu, ne spre\u010dava da iz dana u dan, gde god bio, šta god radio, o Kosovu govori strastvenije nego komšija o Nade\u017edi.<\/p>\n

Kad je pre desetak dana u Skupštini Srbije izjavio: "Od kada postoji Srbija, svaki pripadnik našeg naroda ra\u0111a se i umire sa sveš\u0107u da je Kosovo uvek bilo, i da \u0107e zauvek biti, sastavni deo Srbije", moglo se – hrvatski dobronamerno – pomisliti da je Predsednik Vlade još uvek mamuran od srpskih truba koje su mu, objektivno, pomerile mozak, dok je u Gu\u010di bahanalio nad pe\u010denjem i svadbarskim kupusom, ispravno zaboravljaju\u0107i na Evropu za koju u ovakvoj Gu\u010di nema mesta. Imao sam ne\u017ean utisak da mu glava puca od zastrašuju\u0107ih zvukova alkoholizirane, ali nacionalne svesne gomile koja je samo \u017eelela da ga opusti, relaksira, ali kako je Predsednik VS (Vlade Srbije) uvek na dss-oprezu, dovoljno je ostao pri svesti da izgovori re\u010denicu koju \u0107e svako novoro\u0111en\u010de iskoristiti kao oru\u017eani alibi kad jednog dana po\u010dne da tu\u010de svoju Nade\u017edu.<\/p>\n

Da je moj komšija bio u pravu kad se \u017eivotno specijalizovao samo za jednu temu – dokazao je sve bolesniji Vojislav Koštunica koji je za priliku da opet progovori o Kosovu tj. o Nade\u017edi, krenuo put Hilandara, onog maleroznog srpskog manastira u Gr\u010dkoj koji se marta 2004., upalio baš nekako kad je Koštunica formirao svoj kabinet. Usred omiljenog manastirskog ambijenta – falusoidne sve\u0107e, dobrodr\u017ee\u0107i sveštenici, hladni robijaški zidovi, pojanje mla\u0111anih sopran-glasova od kojih uvek zadrhti erektivno klatno vladike pedofilskog Pahomija, uz muški feeling da je najsre\u0107niji u društvu svojih pravoslavnih ministara – opet se oglasio dr Kalašnjikov, insistiraju\u0107i ovog puta na turisti\u010dkim detaljima: "Danas je prava prilika da još jednom osetimo istinu da je Kosovo srce Srbije i duša našeg naroda. Hilandar je najprirodnije mesto da ponovimo i potvrdimo da nešto što je naše ne mo\u017ee biti tu\u0111e i da \u0107e, zasnovano na pravu i na zakonima, i ljudskim i bo\u017ejim, Kosovo ostati deo Srbije. U\u010dini\u0107emo sve i \u010dinimo sve da to potvrdimo."<\/p>\n

Zbunjen pred sopstvenim pitanjem zbog \u010dega je Hilandar "najprirodnije mesto da potvrdimo da nešto što je naše ne mo\u017ee biti tu\u0111e", zna\u010di li to da se ove re\u010di ne mogu izgovoriti u Soko Banji ili Kraljevu ili u Kikindi koji, o\u010digledno, nisu "najprirodnija mesta" za ovakvu vrstu statementa, pokušao sam da Predsednika VS opravdam potrebom da se politi\u010dki udvara svakoj teritoriji na kojoj se nalazi. Po telu razmazan koštunjavo-tragi\u010dnim ali prili\u010dno veselim uveravanjima ("Kosovo \u0107e ostati deo Srbije"), zanemario sam da se raspitam koji su to "bo\u017eji zakoni", valjda je Bog li\u010dno, tokom weekenda u Hilandaru, sreo dr Voju i strpljivo mu objasnio šta treba \u010diniti.<\/p>\n

Kad se u\u010dinilo da je Kosovo seksualno obradio s toliko strana koliko komšija nije za dvadeset godina braka s Nade\u017edom – Koštunica je nepopustljivo tvrdoglav, nastavio da šilji. Usred centra Beograda gde su nam predstavljeni novi oficiri Vojske Srbije – a \u010ditav grad blokiran zbog ovog mirnodopskog happeninga – dr Kalašnjikov nije izdr\u017eao da se ne obruši na svoju omiljenu erotsku temu: "Gospodo oficiri, znam da je Kosovo duboko urezano u vašim srcima i u vašoj svesti jer je Kosovo srce Srbije i duša našeg naroda. Va\u017eno je da predsednik, Skupština, premijer i narod imaju isti stav, a to je da je Kosovo uvek bilo i da \u0107e zauvek ostati u Srbiji, a tako \u0107emo neizbrisivim slovima upisati i u Ustav".<\/p>\n

Ništa mi nije bilo neobi\u010dno u ovim re\u010dima – godinama sam od komšije na sli\u010dan na\u010din slušao o Nade\u017edi, kako \u0107e je urezanu u srcu vratiti funkciji supruge, nego me je po\u010delo kopkati ono da \u0107emo "neizbrisivim slovima" Kosovo upisati u budu\u0107i Ustav, mada je ve\u0107 upisano u sadašnji, što izgleda niko ne pominje. Elem, kakva su to "neizbrisiva slova"? Jesu li od metala, od plutonijuma, od drveta, od \u010dega li su? O\u010digledno da nisu od drvene olovke i mastila – jer ozbiljna dr\u017eava Kosovo piše "neizbrisivim" materijalima u obliku \u0107irili\u010dnih slova, materijalima nepoznatim \u010dove\u010danstvu, kako i prili\u010di dr\u017eavi koja ve\u010dito brine o Kosovu.<\/p>\n

Kona\u010dno, Koštunica nije izdr\u017eao da temu o Nade\u017edi ne podeli sa svojim najboljim prijateljom: sreo se sa Tomislavom Nikoli\u0107em, šefom Srpske radikalne Šešeljeve Stranke, lepo mu objasnio kako mu je \u017eena pobegla a deca ga ostavila – da bismo literarno, neizbrisivim slovima, dobili turobno priop\u0107enje Vlade Srbije u kojem se ka\u017ee: "Koštunica i Nikoli\u0107 su zaklju\u010dili da odluka Skupštine obavezuje sve dr\u017eavne institucije i sve parlamentarne stranke da daju puni doprinos da se odmah usaglasi i završi tekst novog ustava Srbije. To bi omogu\u0107ilo pravovremeni odgovor dr\u017eave Srbije na mogu\u0107i pokušaj nametanja rešenja za Kosovo i Metohiju".<\/p>\n

A šta ako Kosovo, poput Nade\u017ede, ode u pizdu materinu i nikad nam se više ne vrati? Bra\u010dni par Koštunica-Nikoli\u0107 o ovoj neverovatnoj varijanti nije razgovarao: kad se nešto "neizbrisivim slovima" upiše u Ustav koji tek treba da se donese – onda je jasno da Nade\u017eda nikad nigde nije ni otišla. Sve vreme je bila s nama. Samo je nikad nismo videli.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

A šta ako Kosovo, poput Nade\u017ede, ode u pizdu materinu i nikad nam se više ne vrati? Bra\u010dni par Koštunica-Nikoli\u0107 o ovoj neverovatnoj varijanti nije razgovarao.<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46160","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46160","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46160"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46160\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46160"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46160"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46160"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}