Dr Jovanka Mati\u0107, komunikolog i istra\u017eiva\u010d u Institutu društvenih nauka u Beogradu: Naravno da je govor mr\u017enje ka\u017enjiv. Me\u0111utim, govor mr\u017enje je jedan teorijski problemati\u010dan koncept.<\/p>\n
Pi\u0161e: RSE<\/strong><\/em><\/p>\n RSE: Gospo\u0111o Mati\u0107, kad otvorite novine, šta prvo pomislite: ko stoji iza ove informacije ili one informacije, je li vam jasno? <\/p>\n MATI\u0106: Ja moram da ka\u017eem da ja \u010ditam novine na mnogo druga\u010diji na\u010din nego što obi\u010dni \u010ditaoci \u010ditaju, jer jedan od poslova kojima se ja bavim jeste upravo analiza sadr\u017eaja medija. Ja sam u mom radu u Institutu društvenih nauka uradila nekoliko istra\u017eiva\u010dkih projekata koji se ti\u010du na\u010dina na koji mediji predstavljaju našu društvenu stvarnost, tako da je to jedna moja profesionalna deformacija i ja ve\u0107 u glavi imam na\u010din na koji kodiram odre\u0111ene sadr\u017eaje, tako da uvek znam da prepoznam zašto se neke informacije plasiraju. Zna\u010di, ono \u010dime ja baratam kao komunikolog u dodiru s medijskim sadr\u017eajem, jeste jedna ideja da su medijski proizvodi ustvari jedan konstrukt relanosti. Oni nisu nikakva slika, ogledalo u kome se društvo ogleda, nego je to jedan ljudski prozvod, proizvod novinara kao profesionalaca, koji mnogo više odra\u017eava sliku onoga koji dr\u017ei to ogledalo nego što odra\u017eava sliku društva. Ina\u010de, u komunikologiji ta metafora o medijima kao ogledalu je davno razbijena, ona je prevazi\u0111ena i mediji se danas shvataju kao jedan agens u društvu koji, pre svega, proizvodi slike društva zato da bi se u društvu formirao nekakav konsenzus oko društvenih vrednosti itd. – tako da ja to uvek mogu da prepoznam.<\/p>\n RSE: Je li to o \u010demu govorite naš specijalitet ili je u celom svetu tako?<\/p>\n MATI\u0106: Nije to naš specijalitet. Me\u0111utim, u \u010demu se naše društvo razlikuje od drugih jeste, pre svega, stabilnost poretka, stabilnost društvenog ure\u0111enja. U jednom zapadnom društvu – koje je stabilno društvo u smislu da su osnovni pravci razvoja, osnovne ekonomske politi\u010dke strukture davno ustanovljeni, da su osnovne vrednosti jako široko prihva\u0107ene – mediji odra\u017eavaju te neke vrednosti koje su dominantne u društvu, ali ih i neprestano afirmišu. A naše društvo je u jednom veoma specifi\u010dnom polo\u017eaju u ovome trenutku zato što koda nas još uvek nije razrešen taj konflikt izme\u0111u dve glavne orijenatacije: modernizacijske i tradicionalisti\u010dke. Mi od pada komunizma, od 1990. godine, imamo sukob u društvu oko toga da li \u0107e Srbija krenuti u pravcu modernizacije, u smislu da su glavni problemi transformacija društva, društvenih odnosa, društvenih struktura, ili \u0107e glavno pitanje biti stvaranje dr\u017eave, zna\u010di šta je naš dr\u017eavni okvir, koja je to dr\u017eava u okviru koje \u0107emo transformisati društvo.Te dve struje se neprestano bore izme\u0111u sebe. Imali smo prvo, zna\u010di, opsednutost dr\u017eavnim pitanjem devedestih, pa smo imali u vreme prve postmiloševi\u0107evske vlade taj jedan modernizacijski proces i orijentaciju ka modernizaciji – treba da menjamo društvo – a sada opet imamo jednu revitalizaciju tog tradicionalisti\u010dkog koncepta. I mislim da smo sada u jednoj blokadi, da taj sukob nije jasno razrešen ni na jednu ni na drugu stranu.<\/p>\n RSE: A šta je uzrok toga što se vra\u0107amo tom tradicinalisti\u010dkom modelu?<\/p>\n MATI\u0106: Nije taj koncept koji smo imali tokom devedestih potpuno pobe\u0111en. Ostale su neke stvari, neke komponente tog sistema koje javnost prihvata kao dobre, a ono što je modernizacijski koncept, njegove prednosti nisu dobro shva\u0107ene, tako da mi imamo borbu društvenih politi\u010dkih snaga koje se, ustvari, bore izme\u0111u toga da oko jednog ili drugog koncepta ostvare ve\u0107inski konsenzus. Ja sam nedavno radila jednu analizu o imid\u017eu Evrope u medijima. To je jedno vrlo interesantno istra\u017eivanje, to je jedna tema koja nije kod nas prisutna. U Finskoj se odr\u017eava jedna me\u0111unarodna konferencija na tu temu. To je bilo, zna\u010di, jedno namensko istra\u017eivanje. I posmatrala sam kakav je bio imid\u017e Evrope koji su nudili naši mediji od ‘90., pa naovamo. I vrlo su interesantni zaklju\u010dci. Zna\u010di, ‘90. godine mi prvi put u javnosti afirmišemo Evropu kao jedan po\u017eeljni model. Do tada smo mi bili ono nešto izme\u0111u, ni Istok ni Zapad, specifi\u010dni, posebni itd. ‘90. nam se, zna\u010di, kao u celoj Isto\u010dnoj Evropi, i preko medija i preko glavnih politi\u010dkih snaga afirmiše ta slika Evrope kao naprednog, modernog društva, švedski standard itd. kao model demokratije. Ali je taj imid\u017e, koji je tada promovisan preko medija koji su tada ve\u0107 bili kontrolisani i re\u017eimski medji preko glavnih medija, ustvari bio jedan alibi za ono što je nama poturano pod koncept Evrope – to je, pre svega, da je to nacionalna dr\u017eava, da je najva\u017enije stvoriti nacionalnu dr\u017eavu, to je bilo pitanje ono federacija, konfederacija, da li \u0107e svi Srbi \u017eiveti u jednoj dr\u017eavi: i drugo, kroz taj model Evrope, koji je bio jedan surogat, populizam je kod nas izjedna\u010den s demokratijom. Zna\u010di, ono što je bila Miloševi\u0107eva politika kao populisti\u010dka politika, antibirokratska revolucija, to je nama predstavljeno kao vrhunac vlasti koja je demokratska. Zna\u010di, demokratija nisu institucije, nije vladavina prava nego je to nekakva vlast koja odgovara na \u017eelje naroda, pa nam je ono što je bio potpuno kvazidemokratski sistem koji je kasnije prešao u otvoreni autoritarni i populisti\u010dki nama predstavljen kao demokratski. I otuda u našoj javnosti još uvek ne postoji jasan model, jasna slika šta je to što moderna Srbija, dr\u017eava treba da bude. Onda smo, recimo, tokom rata imali jednu potpuno drugu sliku Evrope – Evrope kao neprijatelja. Evropa je za nas tada bila neprijatelj, neprijatelj Srba, srpske dr\u017eave, srpskog naroda i Evropa nam je predstavljena kao jedna velika sila koja ima hegemonisti\u010dke interese, koja ima duple standarde, koja brani samo svoje interese, koja nije zainteresovana za razvoj Balkana, pogotovo ne za razvoj jedne mo\u0107ne, nezavisne Srbije itd. I ta slika Evrope kao neprijateljski usmerene ka Srbiji, kao ne\u010dega što ima samo svoje uske interese, nam se stalno vra\u0107a. Evo sada imamo tu opet o\u017eivljavanje takve jedne slike Evrope. Naravno, posle pada Miloševi\u0107a ta slika Evrope se drasti\u010dno promenila, ali u poslednjem periodu – pratila sam, recimo, upravo period kada su suspendovani pregovori o asocijaciji pridru\u017eivanja Evropskoj uniji – u tim kriznim situacijama neprestano nam se vra\u0107aju ti elementi starog imid\u017ea: Evropa nas ka\u017enjava, Evropa je protiv Srbije, Evropa ima duple standarde, nama isporu\u010duje ovo, a Hrvatskoj neki drugi odnos. Pri tome, ono što je pozitivno u tom imid\u017eu Evrope, u medijskom, zna\u010di kako mediji predstavljaju razne te elemente imid\u017ea Evrope, Evropa nam se predstavlja kao pozitivna samo u tom smislu da \u0107emo mi imato pristup evropskim fondovima koji \u0107e omogu\u0107iti naš razvoj. A ideal tog modela društva koji je zasnovan na demokratskim institucijama, na vladavini prava, na verskoj toleranciji, na etni\u010dkoj toleranciji, to je nešto potpuno u pozadini. Zna\u010di, to su te neke vrednosti koje kod nas nikad nisu postale deo javne svesti i deo ideala kome mi treba da te\u017eimo. Zato ljudi stalno ka\u017eu: «Pa mi smo ve\u0107 Evropa», ne shvataju\u0107i u kom smislu mi nismo Evropa i u kom smislu to društvo treba da se transformiše da bi se pribli\u017eilo.<\/p>\n RSE: U kolikoj meri, recimo, Srpska radikalna stranka, koja je vrlo agresivna u izra\u017eavanju svojih stavova i ocena nekih doga\u0111aja ili nekih li\u010dnosti, doprinosi ustvari svemu tome, s obzirom da imaju jednu savršenu, besplatnu reklamu, s obzirom da nacionalna televizija prenosi zasedanja skupštinska, gde više nikog nema osim radikala, i oni imaju tu svoju retoriku koja je upravo ovo o \u010demu govorite? Koliko doprinosi to?<\/p>\n MATI\u0106: Odgovor bih stavila u kontekst teorije o tome šta je ustvari uloga medija. Šta je ono što mediji u jednom demokratskom društvu treba da \u010dine? Mediji imaju nekoliko uloga, sve su va\u017ene: jedna je da budu izvor informacija, jedna je da budu kontrolor vlasti, da budu pas \u010duvar demokratije, da budu mehanizam preko koga javnost kontroliše kako neki izabrani predstavnici u njegovo ime vrše vlast, jedna je da bude neki forum za javnu debatu, jedno polje u kome se razli\u010dite društvene ideje sukobljavaju da bi se oko njih stvorio nekakav opšti društveni konsenzus. Naši mediji, takvi kakvi su danas, jedva da ispunjavaju tek ovu prvu ulogu na neki zadovoljavaju\u0107i na\u010din, a ove druge dve uloge ispunjavaju veoma nekvalitetno ili ih uopšte ne ispunjavaju. Zna\u010di, problem odnosa prema Radikalnoj stranci je jedno pitanje koje nema odgovaraju\u0107i zna\u010daj u medijskim sadr\u017eajima. Nedavno je bila ta velika neka konferencija Radikalne stranke u kojoj su se ponovo \u010dule stare ideje – Karlovac, Virovitica itd. – i na pozitivan na\u010din govorilo se o srpskom nacionalizmu i o velikoj Srbiji. To je jedan koncept koji zaslu\u017euje javnu raspravu. To je koncept koji je bio dominantan tokom devedesetih, koji je odba\u010den, mi smo svi shvatili da je ono što se desilo 5. oktobra bilo jedno opštenarodno odbacivanje takvog koncepta i politike koja je usmerena na ostvarivanje tog koncepta. Sada se, pre svega – ne toliko kroz politi\u010dku sferu, jer nema više mogu\u0107nosti da kroz politi\u010dku sferu Radikalna stranka plasira taj koncept, ona \u0107e to raditi verovatno na izborima, u izbornoj kampanji – kroz medijsku sferu, kroz taj medijski deo javne sfere ponovo revitalizuje i afirmiše taj koncept. Ja mislim da su mediji kao jedan va\u017ean društveni akter koji ne samo da ima odgovornost prema društvu – ne govorimo o tome, oni imaju dogovornost prema društvu u smislu razvoja demokratije, afirmisanja humanisti\u010dkih vrednosti – nego pre svega kao akter koji ima veliku mo\u0107, koji ima jednu vrlo specifi\u010dnu mo\u0107 koju nemaju drugi akteri u društvu. Zna\u010di, mediji kao akter sa tom nekom posebnom mo\u0107i su upravo du\u017eni da otvore jednu javnu raspravu o tome šta zna\u010di u ovom trenutku revitalizacija i ponovna refirmacija jednog takvog koncepta koji je doveo do katastrofalnih posledica u ovoj zemlji tokom devedesetih. I upravo to je ono što medijima nedostaje. Mediji su prošli kroz veoma tešku fazu u razvoju tokom devedesetih. Ono što mi danas imamo na medijskoj sceni – mi vidimo neke medije koji se razvijaju, neke koji jedva uspevaju da u ovoj eri komercijalizacije odr\u017ee neki korak, neke koji po cenu ekonomskog siromaštva i nazadovanja uspevaju da odr\u017ee nekekav kvalitet, profesionalni kvalitet, zna\u010di vrlo su raznoliki, ne mo\u017eemo ih nikako ujedna\u010diti, ali niko od njih nema to sagledavanje potrebe da su upravo to ona pitanja o kojima se mora otvoriti debata. I to sad stavljam u kontekst one pri\u010de o sukobu modernizacije i tradicionalizacije, koji je još uvek kod nas nerazrešen. Takva jedna politi\u010dka ideja opet promoviše taj koncept tradicionalisti\u010dki – moramo prvo formirati svoju dr\u017eavu, da li je naša dr\u017eava i Crna Gora, da li naša dr\u017eava i Kosovo, da li je naša dr\u017eava i Ogulin i Virovitica, pa \u0107emo onda kasnije misliti o tome koliko ljudi u ovoj zemlji umire od raka, da li smo mi najsiromašnija zemlja Evrope, zašto smo dotle stigli itd. Tu mediji ne ispunjavaju tu ulogu, a ja bih rekla da oni prosto nisu došli do te ta\u010dke razvoja da mogu tu ulogu da ostvaruju, jer u ovoj zemlji nema dobre medijske politike.<\/p>\n RSE: Ali imamo medije koji plasiraju govor mr\u017enje. Ja sad upravo ho\u0107u da razgovaramo o slu\u010daju potpredsednice Vlade Srbije, gospo\u0111e Duli\u0107 – Markovi\u0107, gde \u010dak i naslov mo\u017ee da bude govor mr\u017enje. Recimo, u jednom broju „Kurira" je pored njene fotografije bilo napisano „ustaški jatak". Dakle, da li sme bilo koji medij da prenosi ono što je govor mr\u017enje? Da li je ka\u017enjivo?<\/p>\n MAT\u0106: Naravno da je govor mr\u017enje ka\u017enjiv. Me\u0111utim, govor mr\u017enje je jedan teorijski problemati\u010dan koncept. Kada se govori o tome kako se boriti protiv govora mr\u017eanje – govor mr\u017enje je zabranjen i me\u0111unarodnim pravom i doma\u0107im zakonodavstvom – zagovornici javne sfere u kojoj nema govora mr\u017enje nisu za ka\u017enjavanje, oni ka\u017eu bolje je u\u0107i u komunikaciju i suprotstaviti se govoru mr\u017enje argumentima. \u010cak i ako ovo nije govor mr\u017enje – mislim da ne ulazim u to, to je pravni\u010dko pitanje – ovo je jedna uvreda, jedna kleveta, zna\u010di to je nešto što je veoma jasno. Postoji na\u010din da se to kazni kao uvreda i kleveta. Me\u0111utim, taj slu\u010daj, slu\u010daj jednog medija koji javno plasira uvrede i klevete na ra\u010dun jedne osobe, nije va\u017eno što je ona potpredsednica Vlade, je za mene paradigmati\u010dan u nekoliko aspekata. U njemu se prelama nekoliko karakteristika današnjeg srpskog društva. Pre svega, to je jedan ideološki rat koji se vodi na javnoj sceni izme\u0111u te dve struje koje sam pomenula, politi\u010dkih projekata modernizacijskog i tradicionalisti\u010dkog koji kod nas vode politizovani tabloidi. Tabloidi su nešto što postoji u svim liberalnim demokratijama, u svim razvijenim zemljama, i oni su jedna neizbe\u017ena posledica komercijalnog medijskog sistema. Naš medijski sistem je duopolni, on ima i tu komponentu komercijalnog. Zna\u010di, ne mo\u017eemo izbe\u0107i da postoje tabloidi. Me\u0111utim, tabloidi su kod nas izrazito politizovani. To je njihova specifi\u010dna karakteristika.<\/p>\n RSE: Oni su hibrid jedan.<\/p>\n MATI\u0106: Tako je. I oni su pre svega glas, oni su taj javni glas te tradicionalisti\u010dke struje, orijentacije tih politi\u010dkih snaga koje ho\u0107e da afirmišu taj jedan koncept. To je sada, što bih ja nazvala, da se preko vlasti afirmiše kao nekakva tre\u0107a Srbija. Nismo mi ni prva Srbija, ona Miloševi\u0107eva, nismo mi ni druga, ta neka alternativna, nezavisna, antiratna, antinacionalisti\u010dka, Srbija Latinke Perovi\u0107 i Srbija Nataše Kandi\u0107, nego smo mi nešto svetsko a naše, mi smo nešto tre\u0107e. Mislim da u vladi postoji jedna kampanja da se formuliše jedan koncept te neke tre\u0107e Srbije koja jeste za Evropu, koja ima tu neku evropsku orijentaciju, da sarkasti\u010dno ka\u017eem – prihvatamo da nas Evropa primi ali pod našim uslovima, mi ho\u0107emo da budemo deo te neke Evropske zajednice koja ima svoje karaketristike i pristajemo da nas ona primi, ali samo kad mi odredimo uslove. Zna\u010di, tabloidi su jedan medijski glas jedne politi\u010dke snage koja daje te\u017einu tom konceptu dr\u017eavnom, nacionalnom, formiranja nacionalnih dr\u017eavnih okvira – prvo \u0107emo da stavorimo tu našu jaku dr\u017eavu, a onda \u0107emo da se bavimo drugim društvenim pitanjima. To je jedan fenomen, fenomen Srbije. Zašto su se oni pojavili? Prosto zato što je to bi na\u010din u trenutku kada je posle Miloševi\u0107a u medijskoj sferi preovladao jedan drugi govor, jedna druga vrsta javnog govora, to je bio kanal kroz koji je mogao ponovo da se ubaci taj jedan populisti\u010dki govor. Druga pojava o kojoj govori taj slu\u010daj je naše neefikasno pravosu\u0111e, pravosu\u0111e koje je optere\u0107no gomilom problema. Naravno da su uvreda i kleveta ka\u017enjivo delo, ali pokrenuti ceo taj postupak je nešto jako sporo, boriti se protiv toga je kao skupljati prosuto perje. I najzad tre\u0107i aspekt, koji mislim da je jako va\u017ean, je slabost i nerazvijenost našeg civilnog društva – medije ovdje uzimam tako\u0111e kao deo civilnog društva. U našem civilnom društvu još uvek ne postoje kanali, ne postoji svest da je celo civilno društvo, i svaki od nas pojednina\u010dno, odgovorno za kvalitet javne sfere. Mi imamo jednu vrlo nekvalitetnu javnu sferu koja je zaga\u0111ena, koja je kontaminirana i jezikom mr\u017enje, i aferama i skandalima, nerešenim aferama i skandalima i prosto niko ne uzima to kao svoju odgovornost da je on du\u017ean da se bori za \u010diš\u0107enje tih naslaga koje smo odavno dobili. Kod nas je to shva\u0107eno da je to nešto što smo nasledili, da je to nešto prirodno. Mi više nemamo taj etalon normalnosti kako ta sfera treba da izgleda, gde su granice prihvatljivog javnog govora. Kod nas su one pomerene i takvi ispadi više nisu eksces. A ja bih rekla da je to što je naša javna sfera danas takva ustvari ta pobeda i Radikalne stranke i celog tog nacionalisti\u010dkog bloka koji su uneli takvu vrstu javnog govora nekada davno, a da mi nismo uspeli da taj kvalitet preobratimo, promenimo. \u010cak i u vreme prve postmiloševi\u0107evske vlasti su se politi\u010dke snage unutar DOS-a borile na taj jedan neprihvatljiv na\u010din, raznim skandalima i aferama, iako su oni obe\u0107ali tada, 2000. godine, da \u0107e oni uneti taj neki novi, moralni kvalitet u javnu sferu, u javnu komunikaciju. Naša javna komunikacija je vrlo zaga\u0111ena i mediji, koji tu treba da se postave kao filter, da budu zaštita javnosti od te nekakve neeti\u010dne komunikacije, to nisu, nego \u010dak imamo jedan deo medija, to su ti tabloidi, koji upravo forsiraju takvu jednu vrstu govora.<\/p>\n RSE: Nedavno ste doktorirali – da uprostim naziv doktorske dizertacije: Izbori i mediji od 1990. do 2000. I šta ste ustanovili?<\/p>\n MATI\u0106: To je pri\u010da ustvari o televiziji, kako je televizija tokom svih izbornih ciklusa u Srbiji predstavljala publici mogu\u0107nostoi izbora. I osnovni zaklju\u010dak je da ako bismo slobodu komunikacija, ono što zovemo izborna komunikacija, kvalitet komunikacija – ono što je du\u017enost medija da bira\u010du kao jednom racionalnom bi\u0107u predstave sve mogu\u0107e izbore koje on ima u trenutku kada glasa – uzeli kao merilo demokrati\u010dnosti i slobodnog i fer karakaktera izbora, da nijedan od naših izbora tokom devedesetih godina ne bi dobio tu kvalifikaciju. U tom pogledu naši izbori nisu bili ni slobodni, ni fer. Ja sam analizirala kako su glavni mediji, pre svega Dr\u017eavna televizija, a zatim i ti neki drugi koji su se pojavili kao relevantni, recimo Studio B jedne godine Televizija BK u nekom drugom izbornom ciklusu, predstavljali šta je to osnovna izborna dilema, osnovna klju\u010dna kontroverza oko koje bira\u010di treba da prelome svoju odluku. I zaklju\u010dak jeste da se nikada gledaocima nije nudila prava slika tih izbora, nego im se kroz vesti, kroz ono što je slika ne samo izbora i izbornih u\u010desnika nego i ostalih doga\u0111aja u društvu koji naizgled nemaju nikakve veze s izborima, nudila takva slika sveta u kojima su samo poruke Miloševi\u0107eve partije bile smislene i izgledale kao odgovor na probleme, one probleme koje je kao glavne, opet, formulisala televizija.<\/p>\n RSE: Onda mo\u017ee da se postavi pitanje da li bi da se tako nije glavni medij postavljao uopšte Miloševi\u0107 dobijao na izborima.<\/p>\n MATI\u0106: Naravno. To je vrlo va\u017eno pitanje. Još va\u017enije je pitanje u tome što je upravo ta televizija, koja je bila najglasniji glas propagande Miloševi\u0107eve politike, bila tokom celih devedesetih jedina dostupna svim bira\u010dima, zna\u010di jedan deo bira\u010da je tokom cele decenije imao pristup samo toj jednoj interpretaciji izborne dileme. A ustvari je re\u017eim vrlo smišljeno onemogu\u0107avao pristup tih bira\u010da nekim drugim interpretacijama.<\/p>\n RSE: Imali smo ono „ušla kiša u koakcialni kabal"…<\/p>\n MATI\u0106: Jeste, razne na\u010dine represije, suzbijanje uticaja tih alternativnih definicija stvarnosti.<\/p>\n RSE: Hvala vam lepa.<\/p>\n Intervjuer: Milica Lu\u010di\u0107 \u010cavi\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dr Jovanka Mati\u0107, komunikolog i istra\u017eiva\u010d u Institutu društvenih nauka u Beogradu: Naravno da je govor mr\u017enje ka\u017enjiv. Me\u0111utim, govor mr\u017enje je jedan teorijski problemati\u010dan koncept.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46157","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46157","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46157"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46157\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46157"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46157"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46157"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}