Jer, onaj tko je ro\u0111en s Kosovom u svesti – drugog izbora nema: gde god da kreneš, The Serbia!<\/p>\n
Pi\u0161e: Petar Lukovi\u0107\/Feral Tribune<\/strong><\/em><\/p>\n Godinama unazad, naro\u010dito poslednjih sedam meseci koliko traju sudbonosni pregovori o budu\u0107oj nezavisnosti Kosova, \u010desto i sve \u010deš\u0107e, hvatam sebe u bolesnom sindromu grozni\u010dave hipnoze: oblije me hladan, gotovo manastirski znoj, rašire mi se zenice, ukopam se u ognjište, a glavom promi\u010du Panic! At The Disco, Car Lazar, The Rifles, Albanke u toplesu, She Wants Revenge… kao da se kosmi\u010dka istorija paralizom prenela na svekoliki pravoslavni gen koji u venama otkucava nebeskom pravdom. Pokušaj da kod psihijatra otkrijem koji mi je qurac – zašto narkomanski zurim u daljinu u kojoj mi se privi\u0111aju aleje bo\u017eura u poljima \u017eita, zašto ose\u0107am nemir glede bliske budu\u0107nosti, zašto me pomisao na Vladu Srbije tera na ridanje (hrvatski: rikanje), zašto nas ceo svet ne voli, zašto su oblaci beli – okon\u010dao se fijaskom: beli mantil mi je objasnio da hektolitri piva umeju da se poigraju s metabolizmom mozga, da iz ishrane izbacim meso, povr\u0107e, vo\u0107e, mleko i alkohol, naro\u010dito kruhom za trbuhom, da konzumiram metohijske sirove alge i da \u0107e, koliko ve\u0107 idu\u0107e godine, halucinacije u ograni\u010denom sao-obimu nestati.<\/p>\n Taman kad je izgledalo da za moju boljku nema efikasnijeg leka, slu\u010dajno sam uhitio predsednika Vlade Srbije koji je usred Skupštine obznanio kolektivnu dijagnozu: "Od kada postoji Srbija, svaki pripadnik našeg naroda ra\u0111a se i umire sa sveš\u0107u da je Kosovo uvek bilo, i da \u0107e zauvek biti, sastavni deo Srbije". Zna\u010di, to je! Sve mi se, kao rukom odneto, otkrilo: iz prenatalnog sje\u0107anja izvukao sam na površinu svoje prve re\u010di: "Kosovo je Srbija", što je potvrdila moja majka, se\u0107aju\u0107i se da sam re\u010denicu izgovorio kad mi je bilo tri dana, a specijalno sam – rekla mi je – bio aktivan kao de\u010dak od sedam dana, jer sam joj izrecitovao \u010ditav referat glede Kosova od kojeg nikad, never, ne\u0107emo odustati.<\/p>\n Sasvim izle\u010den i stabilan, što se lako mo\u017ee proveriti kod nadle\u017enih psihijatrijskih organa, s neizmernim oduševljenjem – kao i svaki gra\u0111anin Srbije – primio sam još jednu veli\u010danstvenu re\u010denicu dr Kalašnjikova: "Ako danas donesemo odluku da u novi Ustav Srbije zapišemo neoborivu istinu da je Kosmet sastavni deo Srbije, done\u0107emo sudbinski va\u017enu i jedino mogu\u0107u odluku. Na taj na\u010din mi svima šaljemo nedvosmislenu poruku da dr\u017eavu Srbiju, kada je re\u010d o Kosovu i Metohiji, obavezuje jedino i isklju\u010divo ono što stoji u njenom Ustavu". Politi\u010dka lepota ovog poteza – da i pod sumanuto-realnom pretpostavkom Kosovo, pu-pu, daleko bilo, postane nezavisno, mi to ne priznajemo, jer Ustav Srbije jasno ka\u017ee da je The Kosovo kamen-temeljac Srbije – otvara vrata za novi jelovnik. Kad ve\u0107 pišemo Ustav i tekstom prisvajamo teritorije koje ne posedujemo, šta nas košta da u budu\u0107i Ustav, kao integralni deo Srbije, uvrstimo Republiku SAO Krajinu, SAO Slavoniju, Republiku Šumsku ili delove Nema\u010dke u kojoj su Srbi, od gastarbajterskog pamtiveka, bili ve\u0107ina? Što se lišavamo pravoslavnog Pariza ili srboidnog Splita koji jedva \u010deka da se pripoji Srbiji?<\/p>\n Zašto se, skromno, zaustavljamo samo na Kosovu, koje smo – sadašnjim i budu\u0107im Ustavom – zacementirali? Ako ve\u0107 u svim onim ratovima koje smo izgubili, ništa nismo osvojili, pitanje je zbog \u010dega se u budu\u0107em Ustavu, recimo, lako odri\u010demo srpske Crne Gore ili srpske Makedonije ili Be\u010da u kojem, statisti\u010dari tvrde, \u017eivi blizu 300.000 naših potencijalnih boraca? Kamo sre\u0107e da Srbija posluša šefa poslani\u010dke grupe Socijalisti\u010dke partije Srbije Ivicu Da\u010di\u0107a koji je predlo\u017eio da Srbija treba da "prekine diplomatske odnose sa dr\u017eavama koje se zauzimaju za nezavisnost Kosova i Metohije": ne bi nam po Beogradu špartali švircarski, nema\u010dki ili holandski diplomati, ve\u0107 bismo se, kao nekad, oslonili na Rusiju i Kinu, giga-sile kojima stidljivo, opet, nudimo ljubav za njihov seksualni kišobran. Mudri Da\u010di\u0107 je kazao da su pregovori koji se vode u Be\u010du "farsa", i zatra\u017eio da srpski pregovara\u010di poka\u017eu više odlu\u010dnosti u pregovorima: "Moramo biti spremni da ka\u017eemo da \u0107emo se za Kosovo i Metohiju boriti svim sredstvima. Ako nekome ne\u0107ete da ka\u017eete da \u0107ete se boriti, ve\u0107 samo duriti neko vreme, zašto neko ne bi doneo rešenje o nezavisnosti Kosova i Metohije".<\/p>\n Svakodnevna uveravanja dr Koštunice i njegovih vrlih saradnika koji se trude da svoj pogrebni\u010dki image pretvore u optimisti\u010dku mašinu opšte srpske sre\u0107e – jer su uz nas ceo pravdoljubiv svet, me\u0111unarodna pravna praksa, slobodni intelektualci i posebice slobodni radikali – osnovna je politi\u010dka linija koja zaokuplja današnju Srbiju. Kao da sem Kosova ni\u010deg drugog nema, a nema – jer bez Kosova, re\u010de dr Koštunica, nismo niko i ništa, ra\u0111amo se i umirimo s Kosovom, nema veze što nikad na Kosovu nisam bio niti me interesuje da odem, ose\u0107am, lagano, u venama, kako Kosovo te\u010de mojim krvotokom i kako mi je sve bolje i bolje.<\/p>\n Toliko bolje da ne znam kako \u0107u pre\u017eiveti naredne tri sedmice, jer se – taman posla – mo\u017ee desiti da padne Vlada, a onda od Ustava, Kosova, srpskog Be\u010da i pogotovo Ba\u010dvica, nema ništa! Naime, tamo negde u petom mesecu ove godine kad je tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus dao ostavku jer su prekinuti razgovori s Evropskom Unijom zbog toga što u Hag nije isporu\u010den jedan od najve\u0107ih ratnih zlo\u010dinaca Ratko Mladi\u0107 – Labusa je iz stranke velikih prevaranata G17+ s mesta predsednika prvo smenio Mla\u0111an Dinki\u0107 (ministar finansija), potom zauzeo njegovo mesto prvog \u010doveka ove mafijaške partije, i, potom, u li\u010dnom ludilu, neobjašnjivo, dao obe\u0107anje da \u0107e 1. oktobra njegova stranka napustiti Vladu, ako u me\u0111uvremenu Ratko Mladi\u0107 ne bude izru\u010den Tribunalu.<\/p>\n Ve\u0107 dugo na nov\u010danim steroidima koji su ga pretvorili u pit-bula srpske politike, Mla\u0111an Dinki\u0107 – najmo\u0107niji \u010dovek dr\u017eave – poverovao je da su \u010detiri meseca dovoljno dug period da se Hagu izru\u010di Mladi\u0107, ali je sasvim smetnuo s uma da hapšenje ovog srpskog fašiste nikad nije bio prioritet Vlade (hrvatski: dr Kalašnjikova). Kako, po defaultu, vreme te\u010de prili\u010dno brzo, Dinki\u0107 se zaslu\u017eeno našao u govnima koja je sam prizivao: ako ispuni besu – pada Vlada; ako pokuša da se izvu\u010de definicijom da je "najlakše oti\u0107i" i da je baš sad najpotrebniji Srbiji – potvrdi\u0107e poznatu finansijsku nezaja\u017eljivost i tradicionalnu ljigavost po kojoj je G17+ postala simbol gramzivosti.<\/p>\n Šta god da se desi, sre\u0107om je tu Ustav da nas vrati na pravi put. Ako u Ustavu piše da je Pariz deo Srbije – zar ima razloga da sumnjamo, baš kao da je u pitanju Priština?<\/p>\n I kona\u010dno: zar svaki put kad pomenete Kosovo ne ose\u0107ate u grudima blagu, romanti\u010dnu paralizu zbog koje vam penis leti ukrivo? Lekar ka\u017ee da je to zbog specifi\u010dne albanske gravitacije, ali se plašim da to pomenem dr Kalašnjikovu. Onako plah, s oru\u017ejem u ruci, ozbiljnog pogleda, u stanju je da nas povede tamo gde ne slutimo. U budu\u0107i Ustav gde \u0107e takstativno biti navedeno šta jeste a šta nije Srbija. Mada, li\u010dno smatram, da je ceo svet Srbija.<\/p>\n Jer, onaj tko je ro\u0111en s Kosovom u svesti – drugog izbora nema: gde god da kreneš, The Serbia!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jer, onaj tko je ro\u0111en s Kosovom u svesti – drugog izbora nema: gde god da kreneš, The Serbia!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46155","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46155","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46155"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46155\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46155"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46155"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46155"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}