Intervju: Miroslav Laj\u010dak, generalni direktor za politi\u010dka pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova Slova\u010dke<\/p>\n
Pi\u0161e: Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Slova\u010dko Ministarstvo spoljnih poslova i Ambasada Slova\u010dke u Beogradu organizovali su prošle nedelje neformalan sastanak s predstavnicima najrazli\u010ditijih segmenata srpskog društva – vlade, nevladinih organizacija, medija, lokalne samouprave, akademskih krugova, da bi se razgovaralo kako Evropska unija na najbolji na\u010din mo\u017ee da pomogne Srbiji. Je li sastanak s predstavnicima srpskog društva proizveo neke zaklju\u010dke?<\/strong> Imate li utisak da nevladine organizacije i Vlada Srbije imaju zajedni\u010dki jezik?<\/strong> Mislite li da evropska ideja u Srbiji nije dovoljno prisutna zbog ja\u010dine onih kojima nije prioritet \u010dlanstvo u EU?<\/strong> Da li u Srbiji vlada apatija samo zbog toga što Ratko Mladi\u0107 nije u Hagu…<\/strong> Mislite li da bi pristup Brisela mogao da bude malo fleksibilniji?<\/strong> Koliko je Srbija, prema vašem mišljenju, iskreno pristupila saradnji s Haškim tribunalom i imate li ose\u0107aj da se stvari mi\u010du?<\/strong> Mislite li da je protivre\u010dno to što evropska ideja u Srbiji nije dovoljno prisutna, a "nikad nije bila bolja atmosfera za punu saradnju s Haškim tribunalom"?<\/strong> Kako \u0107e rešavanje statusa Kosova uticati na budu\u0107nost Srbije?<\/strong> Koliko je pristup Brisela jasan kada je re\u010d o proširenju Unije na zemlje Jugoisto\u010dne Evrope, imaju\u0107i na umu raspolo\u017eenje me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama da širenje treba ograni\u010diti?<\/strong> Ako ostavimo po strani klju\u010dne probleme s kojima se Srbija suo\u010dava, kako biste ocenili njen reformski potencijal?<\/strong> Crnogorske stranke treba da se okupe oko evrointegracije<\/strong><\/p>\n Kakva je perspektiva za izgradnju civilnog društva i usvajanje evropskih vrednosti na Kosovu?<\/strong> Verujete li da Crnoj Gori predstoji stabilan razvoj?<\/strong> Intervju: Miroslav Laj\u010dak, generalni direktor za politi\u010dka pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova Slova\u010dke<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46150","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46150","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46150"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46150\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46150"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46150"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46150"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
– Da bi Unija na najbolji na\u010din mogla da formuliše kako vama da pomogne, najlogi\u010dnije je da do\u0111emo ovde i \u010dujemo šta je vama najpotrebnije – rekao je za Danas generalni direktor za politi\u010dka pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova Slova\u010dke i dobar znalac ovdašnjih prilika Miroslav Laj\u010dak.<\/p>\n
– Bilo je najrazli\u010ditijih stavova, ali svi su govorili o tome da evropska ideja ovih dana nije dovoljno prisutna u Srbiji. Na sastanku je bilo ljudi koji imaju svoje funkcije i profesije, ali su ovom prilikom predstavljali sebe kao gra\u0111ane i li\u010dnosti. Trebalo bi da je evropska ideja u Srbiji pozitivna, da bude faktor pozitivne motivacije društva, kao što je to bilo u mojoj zemlji i drugim sadašnjim \u010dlanicama EU. U Srbiji se EU koristi kao izgovor, kao opravdanje za neke nepopularne korake ili odluke. Svako ima svoj veliki deo posla da se to prevazi\u0111e. Nevladine organizacije mogu pomo\u0107i vladi da iskoristi kapacitet evropskih institucija, kao što su Evropska komisija i OEBS, pri izradi zakona koji bi tako zadovoljili sve potrebne evropske standarde.<\/p>\n
– Zajedni\u010dki jezik imaju samo u tome što se sla\u017eu da njihova saradnja nije dovoljna. Predstavnici nevladinih organizacija rekli su da bi \u017eeleli da imaju redovnije kontakte s vladom, da su spremni da ponude svoj kapacitet upravo u nekim stru\u010dnim diskusijama. Sigurno je da bi cilj trebalo da bude dosti\u0107i neki zajedni\u010dki jezik. Srpske nevladine organizacije smatraju da ih vlada ne tretira kao partnere koji imaju iskustva i kvalifikacije.<\/p>\n
– Ne vidim snage i strukture koje bi javno nastupale u Srbiji protiv evropskih ideja. Mislim da je problem apatija koja proisti\u010de iz problema koje vaše društvo vu\u010de i koje treba da reši. Ti problemi su teški i mo\u017eda zbog toga ta ideja nije toliko prisutna i toliko pozitivna koliko bi trebalo da bude. To se najbolje vidi kad uporedite Srbiju s drugim zemljama u regionu. U svim ostalim dr\u017eavama evropska ideja je mnogo prisutnija i ose\u0107a se na svakom koraku, u svim segmentima društva. Te zemlje se trude da poka\u017eu koliko im je stalo do Evropske unije i šta sve rade da bi se u\u010dlanile. U Srbiji to nije slu\u010daj. Vlada se trudi da radi svoj posao, ali nema odgovaraju\u0107e atmosfere u društvu.<\/p>\n
– To je i reakcija na ne uvek osetljiv pristup me\u0111unarodne zajednice Srbiji i srpskom društvu, na na\u010din koji Brisel upu\u0107uje svoje poruke Beogradu, a koji ponekad doprinosi pove\u0107anju frustracije.<\/p>\n
– To je akademsko pitanje, jer Beograd \u017eeli da pristupi Briselu, a ne Brisel Beogradu. Nema špekulacija oko toga da li bi Brisel mogao nešto da promeni. Ipak, trebalo bi da bude više inicijativa iz Srbije. Naravno, potrebno je i puno me\u0111usobno poverenje, jer tako sva konkretna pitanja mogu lakše da se rešavaju. Takvog poverenja sada nema, što se vidi po javnim nastupima raznih li\u010dnosti, na primer Karle del Ponte.<\/p>\n
– Vidim da za saradnju odgovorni ljudi zaista ula\u017eu sve napore da se taj problem reši. Pre desetak dana susreo sam se s Rasimom Ljaji\u0107em koji je rekao da u Srbiji nikada nije bila bolja atmosfera za punu saradnju s Haškim tribunalom i nikad više mobilizacije svih potrebnih elemenata. To je i moj ose\u0107aj. S druge strane, to pitanje šest godina nije rešeno, što je predugo. Javio se umor.<\/p>\n
– Više nego ikad, ali reakcija na to u Evropi je "u redu, ali dajte nam rezultate". Samo jedan je rezultat koji se ra\u010duna, a to je Mladi\u0107 u Hagu. To je \u010dinjenica od koje ne mo\u017ee da se pobegne.<\/p>\n
– To \u0107e imati ogroman uticaj na neposrednu budu\u0107nost Srbije, ne samo na rezultat pregovora ,ve\u0107 i na\u010din donošenja odluke, na\u010din komunikacije izme\u0111u me\u0111unarodne zajednice i Srbije. \u017delimo i radimo na tome da taj uticaj ne bude negativan, ili da to bude u najmanjoj meri. Ne bi trebalo da pitanje Kosova bude rešeno tako da stvori traumu u srpskom društvu.<\/p>\n
– Plan je potpuno jasno definisan. Svi znaju na kojem se mestu nalaze u tom procesu. Polo\u017eaj svake zemlje zavisi od njenih napora. To je princip regate. Bez obzira na diskusije u EU, pravila se moraju poštovati i to je svima jasno. Ako neko ispunjava sve uslove bi\u0107e primljen u \u010dlanstvo i oko toga nema polemike. Treba da u\u010dinite sve da se pribli\u017eite \u010dlanstvu, a ne da se optere\u0107ujete raspravama u EU.<\/p>\n
– Reformski potencijal Srbije je ogroman. Intelektualni potencijal Srbije je tako\u0111e veliki. Administrativni kapacitet Srbije je, pretpostavljam, najve\u0107i u regionu, što je procena koja je dobro poznata u Briselu. Ipak, da bi Srbija relativno odlu\u010dno krenula ka evrointegraciji prethodno mora da reši svoje probleme. Pre svega, naravno, da ostvari punu saradnju s Haškim tribunalom. Rešavanje statusa Kosova nije neposredno u rukama Srbije, ali neposredno uti\u010de na njenu budu\u0107nost.<\/p>\n
– Ako se nalazite u Evropi onda je normalno da te\u017eite evropskim standardima. Neko br\u017ee, neko sporije, ali to je to što Evropa o\u010dekuje, da postanete deo tog društva. Ina\u010de \u0107ete ostati iza vrata, napolju. Ne vidim alternativu. Pitanje je brzine ili sporosti i to zavisi od napora politi\u010dara, nevladinog sektora i, naravno, koliko pa\u017enje me\u0111unarodna zajednica tome posve\u0107uje. Deklarativno predstavnici Kosova govore da im je cilj stvaranje multietni\u010dkog društva u skladu s evropskim vrednostima.<\/p>\n
– Stvari u Crnoj Gori razvijaju se onako kako se moglo i predvideti. Pitanje koje je traumatizovalo društvo skinuto je s dnevnog reda. Sada je Crna Gora na svome. Pitanje dr\u017eavnog statusa bacalo je senku na ostala pitanja i ponekad se koristilo kao izgovor za neaktivnost. Dobro je da je rešeno tako da nije ostavilo nikakve nedoumice i stvorilo preduslov za demokratske izbore. Vlada i opozicija svesni su da treba da rade na prevazila\u017eenju podeljenosti društva koja još uvek postoji. \u017delim da verujem da se sve politi\u010dke snage mogu okupiti oko evrointegracije. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"