Rastu\u0107a popularnost blogovanja donosi nova iskušenja klasi\u010dnom novinarstvu<\/p>\n
Pi\u0161e: Milan Mi\u0161i\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Li\u010dni dnevnik koji svako mo\u017ee da pro\u010dita. To bi, u stvari, bila najjednostavnija definicija bloginga, rastu\u0107eg fenomena na globalnoj kompjuterskoj mre\u017ei, koji je ve\u0107 uneo velike promene u na\u010din komuniciranja velikog broja ljudi, bacaju\u0107i usput i rukavicu izazova klasi\u010dnim medijima.<\/p>\n Na internetu je danas oko 52 miliona blogova, dnevni\u010dkih zapisa, komentara na vesti, li\u010dnih stavova i sli\u010dnih tekstova, pore\u0111anih po hronološkom redu (najnoviji su na vrhu, najstariji na dnu). Kako su izra\u010dunali eksperti na sajtu technorati.com, novi zapis pojavljuje se svake sekunde! <\/p>\n Rastu\u0107u popularnost blogovanja potvr\u0111uje i \u010dinjenica da je re\u010d blog ve\u0107 ušla u zvani\u010dne re\u010dnike. Skovana je 1997. od re\u010di web (mre\u017ea) i log (zapis): ove re\u010di prvo su sastavljene, pa na duhovit na\u010din rastavljene na we blog – da bi se ukazalo da „mi blogujemo", da bi na kraju ostao samo blog kao imenica, odnosno blogging kao glagol. Mnogi su skloni da ovo nazivaju i revolucijom u tehnologiji ljudskog povezivanja. A da se doga\u0111a nešto što je zaista va\u017eno svedo\u010di o \u010dinjenica da su klasi\u010dni mediji tako\u0111e prigrlili blogovanje kao dodatni kanal komunikacije sa \u010ditaocima. U Americi, na primer, od 80 od 100 najve\u0107ih listova na svojim internet izdanjima nudi blogove svojih reportera koje \u010ditaoci komentarišu.<\/p>\n Neuspelo sakrivanje<\/strong><\/p>\n Blogovanje kao manje obavezuju\u0107a i manje „procesuirana" forma (izme\u0111u pisca i \u010ditaoca nema urednika niti izdava\u010da) predstavlja tako novu vrstu \u017eurnalizma, koju neki nazivaju i „naj\u010distijim demokratskim novinarstvom". Inostrani dopisnici britanskih dnevnika tako u svojim blogovima iznose utiske iz zemalja iz kojih izveštavaju, koji po formi nisu ni izveštaji ni reporta\u017ee i koji, po uobi\u010dajenim merilima, ne bi bili štampani, ali \u010ditaocima pru\u017eaju zanimljiv uvid u inostranu svakodnevicu. Drugde, novinarski blogovi su platforma za iznošenje veoma li\u010dnih stavova, koji su ponekad ili previše „tvrdi" ili suviše liberalni za opštu intonaciju štampanog izdanja.<\/p>\n Novinarsko blogovanje je, me\u0111utim, donelo i nova iskušenja, pa i skandale u blogosferi. Akteri najnovijeg su stari ameri\u010dki magazin „Nju ripabliks" (izlazi od 1914. kao glasilo liberalnijih demokrata, u kojem su svojevremeno pisali i D\u017eord\u017e Orvel i Vird\u017einija Vulf, izme\u0111u ostalih). Elem, urednik magazina Li Sigel suspendovan je pre dva dana, a njegov blog skinut sa sajta tnr.com, pošto je interna istraga utvrdila da se pod pseudonimom ne baš principijelno obra\u010dunavao s \u010ditaocem, tako\u0111e blogerom, koji je kritikovao njegove priloge. Glavni urednik je potom objavio javno izvinjenje javnosti.<\/p>\n Sigel nije, me\u0111utim, prvi koji je bio zaveden uverenjem da \u0107e mu internet pru\u017eiti anonimnost kad pod pseudonimom bude pru\u017eao podršku onome što potpisuje svojim pravim imenom. „Los An\u0111eles tajms" je u aprilu zbog ovog, sa stanovišta profesije, neeti\u010dkog postupka suspendovao svog novinara Majkla Hilcika.<\/p>\n Novi medij<\/strong><\/p>\n Sve ovo je bilo povod za debatu – da li novinari u ulozi blogera treba da primenjuju iste profesionalne principe kao kad pišu tekstove za štampu? Ako je novinarstvo, po osnovnoj definiciji, nepristrasno, uravnote\u017eeno i ta\u010dno prenošenje vesti, onda blogovanje to nije. Ali, s druge strane, da li se baš svi novinari pridr\u017eavaju ovih na\u010dela profesije?<\/p>\n Blogovanje je, naime, postalo novi medij i rast popularnosti ove vrste komunikacije izazvan je nezadovoljstvom mnogih klasi\u010dnim novinarskim proizvodima. U svojim reakcijama, \u010ditaoci-blogeri iznose kritike na ra\u010dun novinara, ukazuju na \u010dinjenice koje su oni namerno ili iz drugih razloga izostavili, ili su ih urednici cenzurisali. U blogovima se, zatim, mogu na\u0107i informacije koje nikad ne bi bile objavljene u štampi ili elektronskim medijima. Tipi\u010dan primer za to je nedavno obelodanjivanje \u010dinjenice da je muzi\u010dka produkcija \u010duvenog „Sonija" u svoje muzi\u010dke diskove tajno ugradila program koji je špijunirao kompjutere korisnika (da bi spre\u010dio neovlaš\u0107eno kopiranje) – u blogu jednog eksperta, posle \u010dega je kompanija bila prinu\u0111ena da se javno izvini i, naravno, prekine ovu praksu.<\/p>\n Nije retkost ni da neki blogeri postanu autoriteti u svojoj oblasti. \u010cinjenica je, uostalom, da se u blogosferi, sveukupnom blogerskom prostoru, vrlo demokratski (neki bi rekli i darvinisti\u010dki) uspostavlja hijerarhija, jer, najzanimljiviji dobijaju najviše reakcija i najviše linkova – putokaza ka drugim blogerima koji se bave srodnim temama. Rekord trenutno dr\u017ei jedan kineski bloger \u010diji je internet dnevnik, pokrenut još 1996, do kraja prošle godine bio pose\u0107en 50 miliona puta?<\/p>\n Svako danas mo\u017ee da bude bloger: treba jednostavno ukucati re\u010d blogging u bilo koji internet pretra\u017eiva\u010d, koji \u0107e ponuditi veliki izbor veoma jednostavnih programa za publikovanje sopstvenih pisanija.<\/p>\n Mo\u0107 blogovanja otkrili su u kampanji 2004. i ameri\u010dki predsedni\u010dki kandidati, da bi danas to bila obavezna platforma za objašnjavanje politi\u010dkih pozicija i sticanje poena u bazi. U porastu je, tako\u0111e, i korporativno blogovanje: pionir je bio „D\u017eeneral motors", koji je još 2004. lansirao blog platformu kao na\u010din da promeni percepciju kupaca o kvalitetu svojih proizvoda.<\/p>\n A što se klasi\u010dnog novinarstva ti\u010de, ono nema drugog izbora nego da uska\u010de u brzi voz interneta, da eksperimentiše i da se priprema za velike tektonske promene koje predstoje ili su ve\u0107 u toku. „Mo\u0107 izmi\u010de iz ruku stare elite naše industrije", priznao je nedavno Rupert Mardok, najpoznatiji medijski magnat sveta. „Desetine miliona mladih ljudi širom sveta koriste internet da bi se informisali, zabavljali i obrazovali…"<\/p>\n Novine, istina, nisu pred izumiranjem, ali treba imati u vidu iskustvo ve\u0107 \u010detvrt veka informati\u010dke revolucije (prošlog meseca je obele\u017een 25. ro\u0111endan personalnih ra\u010dunara): da se po pravilu precenjuju kratkoro\u010dne implikacije novih komunikacionih tehnologija, ali uveliko potcenjuje njihove dugoro\u010dne posledice.<\/p>\n Blogovanje u Srbiji<\/em><\/strong><\/p>\n Na re\u010d „blog", danas najpoznatiji internet pretra\u017eiva\u010d Gugl ponudi\u0107e 1.910.000 stranica na srpskom jeziku. Tu je zanimljiv izbor doma\u0107ih blogera, a podse\u0107amo vas da je i „Politika" u novoj internet prezentaciji \u010ditaocima omogu\u0107ila da komentarišu tekstove naših novinara i kolumnista. Te komentare mo\u017eete pro\u010ditati na politika.co.yu.<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rastu\u0107a popularnost blogovanja donosi nova iskušenja klasi\u010dnom novinarstvu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46149","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46149","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46149"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46149\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46149"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46149"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46149"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}