Da li se Zapadna Evropa balkanizuje?<\/p>\n
Pi\u0161e: Boris Ja\u0161ovi\u0107\/Republika\/Bg<\/strong><\/em><\/p>\n Re\u010d je o pitanju hipoteti\u010dkog karaktera koje se sve \u010deš\u0107e postavlja u zapadnoj javnosti, mada je u ovom trenutku teško pru\u017eiti konkretne dokaze koji bi išli u prilog potvrdnom odgovoru. Jer i pored toga što se nakon crnogorskog referenduma mnogima, na Zapadu i van njega, u\u010dinilo da bauk secesionizma kru\u017ei Evropom i da \u0107e efektom domina ubrzano po\u010deti da se re\u0111aju nove nezavisne dr\u017eavice od Katalonije do Lombardije, od Korzike do Velsa, \u010dini se, zapravo, da je stvarnost, kao i obi\u010dno, umnogome slo\u017eenija. Najpre treba znati da odre\u0111eni pojmovi teško mogu da opstanu izvan konteksta unutar kojeg su ponikli. S tim u vezi trebalo bi znati da je bauk secesionizma, koji se obi\u010dno dovodi u vezu sa procesom balkanizacije, barem u svom zapadnoevropskom kontekstu u velikoj meri uvijen u šareni omot evropske regionalne politike. Tako\u0111e bi trebalo znati da mnoge, nazovi autonomne regije (provincije ili pokrajine) diljem "starog kontinenta" jednostavno ne streme zasnivanju vlastite dr\u017eave. Ono \u010demu ve\u0107ina regiona najverovatnije te\u017ei odnosi se pre svega na o\u010duvanje kulturnog identiteta, kao i na njegovo potonje nadgra\u0111ivanje najve\u0107im mogu\u0107im stepenom politi\u010dke i ekonomske samouprave. Razume se, pod kišobranom uzajamno pro\u017eimaju\u0107ih projekata regionalizacije i decentralizacije.<\/p>\n "Evropa regiona"<\/strong><\/p>\n Nakon završetka Drugog svetskog rata zapadnoevropske dr\u017eave-nacije su usmeravane, dejstvom globalnih procesa, na put regionalnih integracija. S jedne strane, ekonomska globalizacija je uticala na to da dr\u017eave-nacije delimi\u010dno ograni\u010de svoju autonomiju zbog me\u0111unarodne ekonomske saradnje – koja se, uzgred budi re\u010deno, nametnula kao osnovni zadatak posleratnim vladama. S druge strane, dr\u017eave-nacije su radi o\u010duvanja vlastitog demokratskog imid\u017ea bile primorane da odgovore na, pre svega, pluralisti\u010dke zahteve sopstvenih civilnih društava. Na taj na\u010din su se "politi\u010dke zajednice" poput Španije, Francuske, V. Britanije, Italije, Nema\u010dke… latile (svaka na svoj na\u010din) politike sprovo\u0111enja decentralizacije kako bi svojim "kulturnim zajednicama" poput Katalonije, Korzike, Velsa, Lombardije, Bavarske… obezbedile što je mogu\u0107e ve\u0107i stepen administrativne i zakonodavne autonomije. Proces decentralizacije je, me\u0111utim, u ogromnoj meri uticao na rastakanje legitimiteta prvih, ali i na ja\u010danje ekonomske i politi\u010dke samouprave drugih. Na ovaj ili onaj na\u010din, navedeni proces je uglavnom neometano tekao – naro\u010dito od kraja 80-ih godina prošlog veka kada se ideja o "Evropi regiona" proširila kontinentom. Uz to, poprili\u010dne finansijske doze koje su iz Evropskog fonda za regionalni razvoj periodi\u010dno ubrizgavane u bud\u017eete pojedinih regiona dodatno su pogodovale cvetanju evropske regionalne politike. A njen verovatno najzna\u010dajniji plod svakako je bio: preusmeravanje tzv. etni\u010dkih nacionalizama (unutar regiona) sa politike secesionizma na "herderovski put" odbrane kulturnog identiteta.<\/p>\n Samoodre\u0111enje + samouprava<\/strong><\/p>\n Ukoliko se uzme u obzir do sada navedeno teško je pretpostaviti da \u0107e pošast balkanizacije u skorije vreme pogoditi Zapadnu Evropu. Pre bi se moglo re\u0107i da \u0107e referendumska izjašnjavanja gra\u0111ana, kao što su i pokazali skorašnji primeri u Španiji i Italiji, poslu\u017eiti kao svojevrsni katalizatori borbe zapadnoevropskih regiona za osvajanje najšire mogu\u0107e autonomije – unutar granica dr\u017eava-nacija kojima geografski pripadaju. Zbog toga treba još jednom ponoviti da ta najšira autonomija, kojoj regioni po svemu sude\u0107i te\u017ee, prvenstveno obuhvata nadgradnju kulturnog samoodre\u0111enja (identiteta) visokim stepenom ekonomske i politi\u010dke samouprave. Me\u0111utim, uzmu li se u obzir postoje\u0107e razlike izme\u0111u regiona, bar po pitanju dostignutog stepena decentralizacije, realno je o\u010dekivati da \u0107e neki od njih biti uspešniji i sti\u0107i ranije do cilja, tj. do kona\u010dnog zadobijanja statusa dr\u017eave u dr\u017eavi. A to \u0107e najverovatnije izazvati secesionisti\u010dke reakcije desnice u "manje uspešnim" regionima, ali i nastojanje centralnih regionalnih vlada da obezbede šira ovlaš\u0107enja svojim parlamentima – sve u cilju ubla\u017eavanja preterano separatisti\u010dkih sentimenata. Ilustracije radi, sve do uspona Severne lige u Lombardiji 90-ih godina prošlog veka, italijanska vlada nije zapo\u010dela sa procesom decentralizacije. S druge strane, vlada Velike Britanije se u tom pogledu "opametila" tek 1999. godine kada je kona\u010dno otpo\u010dela proces decentralizacije pod prethodnim pritiskom škotskog i velškog nacionalizma. Bilo kako bilo, ispostavlja se da davanje visokog stepena samouprave regionalnim parlamentima gotovo presudno uti\u010de na ubla\u017eavanje potencijalnih secesionisti\u010dkih pretenzija usmerenih pre svega na ostvarenje dr\u017eavne nezavisnosti.<\/p>\n Duh narodni (Volksgeist)<\/strong><\/p>\n \u010cini se stoga da su današnji "zapadnoevropski" nacionalizmi (bilo da je re\u010d o andaluzijskom, bretonskom, velškom ili flamanskom nacionalnom ose\u0107anju) dobrim delom kompatibilni sa Herderovim modelom "kulturnog" nacionalizma. Herder je naime u prvom redu isticao zna\u010daj Volksgeista – narodnog duha koji se posebno o\u010ditava u nacionalnom jeziku. Odatle proizlazi da Herderov nacionalizam preuzima oblik kulturalizma s obzirom na prenaglašeni zna\u010daj kolektivnog pam\u0107enja umesto otvorenog zahteva za dr\u017eavom. Upravo taj herderovski otklon od insistiranja na dr\u017eavnoj nezavisnosti predstavlja suštinsku odliku politike zapadnoevropskih regiona. Istovremeno, on potkrepljuje tezu o besmislenosti ideje da Zapadna Evropa mo\u017ee biti balkanizovana. Katalonija, primera radi, predstavlja dobar primer regiona koji po\u010diva na herderovskoj osnovi, budu\u0107i da je njen identitet istovremeno i lingvisti\u010dki i kulturalni. I mada je fakti\u010dki prestala da postoji kao suvereni politi\u010dki entitet još krajem XV veka (simboli\u010dki je taj gubitak nezavisnosti ozna\u010dio brak izme\u0111u <\/p>\n Fernanda, kralja Katalonije, Valensije i Aragona, s Izabelom, kraljicom Kastilje), Katalonija je ipak uspela da obezbedi status dr\u017eave u dr\u017eavi pre svega zahvaljuju\u0107i izmenama španskog ustava iz 1978. godine. Po svemu sude\u0107i, status dr\u017eave u dr\u017eavi najviše, izgleda, odgovara katalonskom duhu narodnom. O tome svedo\u010di i nedavno referendumsko testiranje narodne volje u ovom španskom regionu, koje je zapravo pokazalo svu bezvoljnost Katalonaca za bilo kakav oblik akcije usmerene na stvaranje vlastite dr\u017eave. A to kao da, na izvestan na\u010din, potvr\u0111uje sentencu dugogodišnjeg predsednika Katalonije Jordija Pujola po kojoj Katalonija predstavlja naciju bez dr\u017eave ali isto tako i naciju koja ne te\u017ei secesionisti\u010dkom konstituisanju vlastite dr\u017eave.<\/p>\n Da li se Evropa katalonizuje?<\/strong><\/p>\n Katalonija trenutno u\u017eiva visok stepen autonomije unutar Španije. S druge strane, ostali zapadnoevropski regioni nastoje da dostignu status koji trenutno u\u017eiva Katalonija, razume se unutar dr\u017eava kojima geografski pripadaju. Stoga bi na sli\u010dna referendumska izjašnjavanja, koja \u0107e verovatno uslediti širom "starog kontinenta", trebalo gledati ne kao na potencijalno raspar\u010davanje Zapadne Evrope stvaranjem novih dr\u017eavica, ve\u0107 pre kao na inicijativu za o\u010duvanje kulturnog identiteta regiona uz zadobijanje širokog stepena politi\u010dke i ekonomske autonomije – od Baskije do Lombardije, od Provanse do Velsa, od Korzike do Škotske, od Bretanje do Flandrije… I dok proces balkanizacije, blagonaklono podr\u017eavan od strane Brisela, još uvek usitnjava isto\u010dnoevropski prostor, dotle je zapadni deo Evrope zahva\u0107en suprotnim procesom – procesom katalonizacije. Procesom stvaranja mo\u0107nih regiona s najbitnijim dr\u017eavnim ingerencijama (osim me\u0111unarodnopravnog subjektiviteta). Ova benigna forma "raspar\u010davanja" nalazi se, \u010dini se, u dijametralno suprotnom odnosu spram svoje maligne balkanske varijante. U prenesenom zna\u010denju, na celu stvar bi se moglo gledati kroz volerstinovski odnos centra i periferije. U tom smislu, centru (Zapadna Evropa) bi pripadalo privilegovano o\u010duvanje vlastitih dr\u017eava-nacija kroz demokratski proces katalonizacije, dok bi za periferiju (Isto\u010dna Evropa) bio rezervisan model razbijanja postoje\u0107ih dr\u017eava kroz inkriminisani proces balkanizacije. Ako stvari tako stoje onda je o\u010digledno da je evropska politika dvostrukih standarda ve\u0107 utrla put kona\u010dnom rešenju statusa Kosova i Metohije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li se Zapadna Evropa balkanizuje?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46148","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46148","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46148"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46148\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46148"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46148"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46148"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}