Ibrahim Had\u017ei\u0107, beogradski pjesnik, otkriva kako je po\u010detkom devedesetih otjeran s televizije i zašto danas prou\u010dava gljive i no\u0107ne leptire.<\/p>\n
Pi\u0161e: Mi\u0107a Vuji\u010di\u0107\/Feral Tribune<\/strong><\/em><\/p>\n Kao izraz bekstva od ratne stvarnosti, sve više sam se devedesetih okretao prirodi i izu\u010davanju gljiva. No, ni tamo nije bilo bezbedno. Se\u0107am se da kada sam sa još trojicom prijatelja gljivara otišao u obli\u017enju šumu koja je stotinak metara udaljena od velikog policijskog punkta Makiš, u njoj smo naišli na neki zastrašuju\u0107i bivak, boravište napravljeno od granja, oki\u0107eno crnim zastavama sa belim mrtva\u010dkim glavama i s natpisom: "Sa verom u Boga". Zastali smo uplašeni. Sre\u0107om, u tom trenutku u bivku nije bilo nikoga<\/em><\/p>\n Ima li nekoga kome od nekud nije poznato ovo ime? Stvar \u0107e, ipak, mo\u017eda biti jasnija ukoliko ispred imena i prezimena stavimo ono \u010duveno "urednik školskog programa" i dve ta\u010dke – telop koji ste mogli videti na ekranu pre nego što bi po\u010dela jedna od mnogobrojnih, mnogima, omiljenih emisija iz zlatnog doba obrazovnog programa Televizije Beograd. Knji\u017eevnik, novinar i prevodilac, prou\u010davalac gljiva i no\u0107nih leptira, Ibrahim Had\u017ei\u0107, ro\u0111en u Ro\u017eajama 1944. godine, stajao je iza svih ovih uspešnih TV projekata.<\/p>\n – Gospodine Had\u017ei\u0107u, godinama ste ure\u0111ivali školski program na Televiziji Beograd. Godine vašeg urednikovanja, od strane mnogih istori\u010dara medija, ali i vaših kolega, proglašene su zlatnom erom obrazovnog programa. Dugo ve\u0107 \u017eelim da vas pitam u \u010demu je bila tajna uspeha te televizijske ere, kakav je bio vaš ure\u0111iva\u010dki koncept koji je doveo do takvog televizijskog buma?<\/p>\n – U vreme kad sam kao diplomirani istori\u010dar umetnosti došao u Televiziju Beograd, 1975. godine, Redakcija školskog programa bila je u formiranju, malobrojna i sa još uvek nedovoljno definisanim konceptom. Šest godina ure\u0111ivao sam emisije iz oblasti likovnih umetnosti, jedne veoma zahvalne i televizi\u010dne oblasti, a onda sam postavljen za glavnog urednika. Nastavio sam da razvijam ono što je moj prethodnik, \u010cedomir Mirkovi\u0107, bio dobro zapo\u010deo. Naše emisije morale su da ispune tri uslova: da budu edukativne ali istovremeno i zanimljive, da ne li\u010de na školske \u010dasove i da budu zasnovane na fundamentalnim sadr\u017eajima. Da bismo to postigli, anga\u017eovali smo najbolje saradnike i bili smo otvoreni prema mladim rediteljima i scenaristima. Uz program sopstvene proizvodnje, emitovali smo i bri\u017eljivo birane programe stranih produkcija. Pre svega one iz prirode i sa civilizacijskim temama.<\/p>\n Otjeran u penziju<\/p>\n – Bez obzira na takav uspeh, vi ste se povukli sa televizije po\u010detkom devedesetih godina. Da li su na vas vršeni pritisci da to u\u010dinite?<\/p>\n – Ovim pitanjem vra\u0107ate me u vreme neslavnog završetka mog radnog veka na Televiziji, kada sam sa nepune 52 godine \u017eivota oteran u invalidsku penziju. Ka\u017eem oteran, zato što moja duša nije izdr\u017eala pod teretom svih u\u017easa koji su se tada dešavali meni i oko mene – i pukla je. Kao da sam slutio šta \u0107e se desiti, davno pre toga, u svojoj knjizi pesama "Ve\u017ebanje ose\u0107anja" napisao sam stihove: "Odnosim svoju dušu u bolnicu\/ Na belom tanjiru". Vra\u0107ate me u vreme mra\u010dnih spodoba koje su rovarile po našim dušama – vreme raznih Vu\u010deli\u0107a, Milovanovi\u0107a, Savkovi\u0107a, Bokana… Kako su se omraza i rat širili, imao sam sve više problema i kao urednik i kao Ibrahim. Od po\u010detka devedesetih ja sam, prakti\u010dno, samo figurirao kao glavni urednik. Podnosio sam zahteve da me smene, ali rukovodiocima Televizije, o\u010digledno, to nije odgovaralo. \u010cekali su da sam podnesem ostavku što sam na kraju i bio primoran da u\u010dinim.<\/p>\n – Kakva je bila atmosfera na televiziji pre vašeg povla\u010denja? Kako se uspon Slobodana Miloševi\u0107a reflektovao na stanje u televiziji?<\/p>\n – Celokupna slika mog uspešnog rada i uspešnog rada redakcije Školskog programa, zamagljena je kanceroznom senkom zbivanja u Jugoslaviji, Srbiji, Televiziji Srbije. \u010cesto mi se dešava da mi mladi (a i stariji) ljudi koje sre\u0107em, kad saznaju kako se zovem, ka\u017eu kako im je moje ime odnekud poznato. Neki se sete, a neke moram da podsetim da su ga svojevremeno vi\u0111ali na TV ekranu, kad su gledali emisije Školskog programa. Tada se obraduju i po\u010dnu pri\u010du o tome koliko su voleli te emisije, kako su to bile najbolje emisije koje je Televizija emitovala i kako su iz njih mnogo nau\u010dili. A ja, umesto da budem polaskan, osetim neki gorak ukus u ustima. A kako i ne bih! Upravo Televizija Beograd u kojoj sam proveo tolike godine, bila je glavna mašinerija uspona Slobodana Miloševi\u0107a i njegove partije.<\/p>\n U samoj ku\u0107i vladala je atmosfera straha i zastrašivanja. Pravljeni su spiskovi "nepodobnih" i mnogi ljudi su oterani sa posla. Mnogo ih je stavljeno "na led" koji se nikad nije otopio. Postojao je samo Dnevnik, pa dodatak Dnevniku, pa dodaci dodatku Dnevnika, u šta se pretvorilo skoro sve što je ta televizija emitovala. Televizija je ostala samo sa onoliko tehnike koliko joj je bilo potrebno za proizvodnju "specijalnih emisija". Ogroman deo tehnike, a i tehni\u010dkih kadrova, predat je novoosnovanoj propagandnoj mašineriji, Televiziji Politika. \u017dika Minovi\u0107 je postao nova va\u017ena figura koja je umno\u017eavala "istinu" o Srbiji.<\/p>\n Teška depresija<\/p>\n – Kako ste proveli devedesete godine i kako ih se se\u0107ate?<\/p>\n – U stanju teške depresije. U nesigurnosti. U oplja\u010dkanom stanu. Ni do danas nisam uspeo da saznam ko je to uradio, ali je vrlo simptomati\u010dno da je najviše preturao po fiokama mog pisa\u0107eg stola. Dru\u017eio sam se sa istomišljenicima i provodio mnoge sate u protestnim uli\u010dnim šetnjama i na mitinzima. Ali, kao izraz bekstva od stvarnosti, sve više sam se okretao prirodi i izu\u010davanju gljiva. No, ni tamo nije bilo bezbedno. Se\u0107am se da kada sam sa još trojicom prijatelja gljivara otišao u obli\u017enju šumu koja je stotinak metara udaljena od velikog policijskog punkta Makiš, u njoj smo naišli na neki zastrašuju\u0107i bivak, boravište napravljeno od granja, oki\u0107eno crnim zastavama sa belim mrtva\u010dkim glavama i sa natpisom "Sa verom u Boga". Zastali smo uplašeni. Sre\u0107om, u tom trenutku u bivku nije bilo nikoga. A moj prijatelj, Jevrej, izbeglica iz Sarajeva, rekao je: "Sre\u0107a da nisu tu. Tra\u017eili bi nam da im poka\u017eemo osobene znake. Rekli bi: ‘Ga\u0107e dole – Ibrahim i ja bismo najebali.'"<\/p>\n – Da li gledate televiziju ovih dana i da li vas je neko pozvao da ure\u0111ujete program na nekoj od mnogobrojnih televizija?<\/p>\n – Televiziju vrlo malo gledam iz više razloga. Radije \u010ditam. A što se ti\u010de mog anga\u017emana, nikada me niko nije pozvao da ponovo radim za neku od mnogobrojnih beogradskih televizija. Re\u017eim se promenio, ali suština skoro da je ostala ista. Istina, pre tri godine zvali su me iz Obrazovnog programa Televizije Podgorica da eventualno radim za njih. Bio sam njihov gost dva dana i preneo sam im neka svoja iskustva.<\/p>\n – U Dubrovniku je 1991. godine, kao prva civilna \u017ertva granatiranja grada, poginuo slavni pesnik i vaš dobar prijatelj Milan Miliši\u0107. Jednom prilikom ste izjavili da je Milan Miliši\u0107 metafora našeg gra\u0111anskog rata, baš kao što je Lorka metafora španskog gra\u0111anskog rata…<\/p>\n – Milan Miliši\u0107 bio mi je izuzetno blizak i drag. Poslednji put videli smo se pred sam rat, u Beogradu. On je bio sa svojim sinom Olegom, a ja sa mojim sinom Demirom. Milan je proro\u010dki kazao svom i mom sinu: "Dobro je da se vas dvojica ponovo upoznate, vidite, rat se primi\u010de, da ne biste pucali jedan na drugoga." Milan je poginuo prilikom prvih napada crnogorskih rezervista i vojske JNA na Dubrovnik. Ubili su u 51. godini \u017eivota sjajnog srpskog, i hrvatskog pesnika. A to što sam napravio pore\u0111enje izme\u0111u Lorke i Miliši\u0107a ima veze sa njihovom pogibijom, kao i sa time da su pre smrti boravili u Njujorku. Lorka je ostavio za sobom zbirku "Pjesnik u Njujorku". I Miliši\u0107 je tamo napisao neke pesme i tekstove, pa sam mu, kada mi je pred rat poslao rukopis na \u010ditanje, savetovao da i on objavi zbirku pod nazivom "Pjesnik u Njujorku". Ni slutio nisam da \u0107e i Milan poginuti u "gra\u0111anskom ratu".<\/p>\n – Beogradski "Forum pisaca" nedavno je objavio knjigu o Milanu Miliši\u0107u…<\/p>\n – Knjiga "Hommage Miliši\u0107u" ura\u0111ena je na ideju njegovih najbli\u017eih prijatelja (\u010cudi\u0107, Doni\u0107, Had\u017ei\u0107) i supruge Jelene. Namera nam je bila da se knjiga pojavi na desetogodišnjicu pesnikove pogibije, no kako kod nas sve ide teško, i kako su to naj\u010deš\u0107e la\u017ena obe\u0107anja, knjiga se pojavila \u010detiri godine kasnije. Ovaj zbornik tekstova predstavlja sjajan dokument o dinami\u010dnom \u017eivotu i raznovrsnom delu ovog izuzetnog Dubrov\u010danina.<\/p>\n Marginalizirani pjesnik<\/p>\n – Pripremate i knjigu o nedavno preminulom pesniku Miodragu Stanisavljevi\u0107u…<\/p>\n – Miodrag Stanisavljevi\u0107 je i po delu i po na\u010dinu \u017eivota neobi\u010dna figura u srpskoj knji\u017eevnosti druge polovine XX. veka. To je izvanredan pesnik, jedan od najboljih dramskih pisaca za decu, sjajan esejista o filmu, prevodilac moderne ruske poezije i pisac briljantnih, satiri\u010dnih i politi\u010dkih tekstova o zbivanjima u Srbiji i Jugoslaviji. On je do\u017eiveo sudbinu da bude potpuno marginalizovan u srpskoj kulturi zbog svoje razorne pisane re\u010di. Ba\u010dena je anatema na njega i od crkve i od vrednovatelja srpske knji\u017eevnosti danas. Knjiga "Se\u0107anja na Miodraga Stanisavljevi\u0107a" \u0107e se zajedno sa njegovim sabranim delima pojaviti do jeseni ove godine u izdanju izdava\u010dke ku\u0107e "Res publika" koju vodi Nebojša Popov.<\/p>\n – Objavili ste deset zapa\u017eenih knjiga i to u uglednim izdava\u010dkim ku\u0107ama. Da li ste zadovoljni svojim statusom u doma\u0107em knji\u017eevnom svetu?<\/p>\n – \u017divim u uverenju da sam pesnik, ali sebe smatram jugoslovenskim pesni\u010dkim otpadom. Izme\u0111u pisaca sa vrednim ostvarenjima, a u senci, kao što je recimo ve\u0107 pomenuti Miodrag Stanisavljevi\u0107, i kvazistvaralaca (koji nisu zanemareni od medija i kritike) nalazi se Matija Be\u0107kovi\u0107, ikona srpskog pesništva i visokoumlja. U najzvani\u010dnijem srpskom glasilu, listu Politika, redovno ga ima i na po dva-tri mesta: Matija pesnik, Matija na mitinzima, Matija s Koštunicom dr\u017ei sve\u0107e u crkvi, Matija u reklamama. Tako i na elektronskim medijima.<\/p>\n – Pratite li kulturna i knji\u017eevna doga\u0111anja u bivšim jugoslovenskim republikama?<\/p>\n – U poslednje vreme pratim, jer je to mogu\u0107e. Dobijam neke knjige i \u010dasopise iz Bosne, Hrvatske pa i iz Makedonije i Slovenije. Nedavno sam pro\u010ditao izvanrednu, pesni\u010dku knjigu "\u017damor" Danijela Dragojevi\u0107a. Ve\u0107 danima ose\u0107am tanano uzbu\u0111enje izazvano njegovim stihovima i duhovitim zapisima.<\/p>\n – Smatrate li da je i televizija u izvesnoj meri kriva što se kulturni model u Srbiji ne menja, pa imamo bezbroj izgubljenih (a ustvari sjajnih) knji\u017eevnih generacija?<\/p>\n – Ne samo televizija. Televizija svakako, ali prava krivica le\u017ei na oficijelnoj kritici. Oni su mera onoga što se pojavljuje i u knji\u017eevnim \u010dasopisima kao i u famoznom Politikinom dodatku za kulturu. Kulturni model koji se ve\u0107 skoro dvadesetak godina name\u0107e ovom narodu, apsolutno nema nikakve veze sa pravom umetnoš\u0107u i kulturom. Taj model protkan je bljutavim nacionalnim ili verskim temama, naro\u010dito kada na te teme pišu pesnici bivši partijski sekretari. To prolazi, to se podr\u017eava. Evo, pre nekoliko meseci na nema\u010dki jezik prevedena je sjajna prozna knjiga Predraga \u010cudi\u0107a "Ljudske slabosti", svojevremeno kod nas zabranjena. Nijedne novine ili knji\u017eevni \u010dasopis nisu doneli ni noticu o tom uspehu pesnika.<\/p>\n Grozno blatište<\/p>\n – Potpisali ste pre godinu dana proglas "Za novu politi\u010dku akciju", otvoren proglas gra\u0111anima Srbije, koji pored vas potpisuje velika grupa intelektualaca. Da li biste \u017eeleli da prokomentarišete svoje u\u010deš\u0107e u tom oštrom pismu "naciji"?<\/p>\n – To su samo kamen\u010di\u0107i ba\u010deni ne u more vode ve\u0107 u more blata. Pitam vas kakve koncentri\u010dne krugove mo\u017ee izazvati kamen\u010di\u0107 koji padne u gusto blato. On samo bu\u0107ne i utone. Puf! Takva je, uglavnom, situacija kod nas. Malo šta mo\u017ee uzbuditi srpsku javnost, osim izru\u010denje Ratka Mladi\u0107a. E, ako se to dogodi, a sumnjam da ho\u0107e, tada \u0107e se zatalasati i to grozno blatište.<\/p>\n – Napisali ste tri knjige o gljivama. Šta smatrate svojim najve\u0107im otkri\u0107em i uspehom na ovom polju?<\/p>\n – Ve\u0107 dvadeset godina bavim se izu\u010davanjem ovih \u010dudnih stanovnika naše planete. To su "\u017eivotinje koje ne hodaju", kako ih definišu neki bilozi. U Srbiji i Crnoj Gori gljivama se u prošlosti posve\u0107ivalo malo pa\u017enje, pa nije bilo \u010dak ni doma\u0107e literature o njima. Ponosan sam što sam otkrio desetine vrsta za koje se do sada nije znalo da rastu u Srbiji i Crnoj Gori, a neke su prvi put registrovane i za ceo Balkan, recimo Gyromitra esculenta var. alba koju sam otkrio 2002. godine u šumama Ro\u017eaja.<\/p>\n – U vašoj biografiji pronašao sam i jedan podatak koji mi je bio jako zanimljiv – da izu\u010davate no\u0107ne leptire. O kakvoj je to "disciplini" re\u010d?<\/p>\n – Moja interesovanja za prirodu su beskrajna. Od pre tri godine izu\u010davam no\u0107ne leptire – moljce – ro\u017eajskog kraja. Oni imaju nešto zajedni\u010dko sa gljivama, a to je hitin. Do sada sam registrovao preko sto vrsta. To su zaista \u010dudna bi\u0107a, \u010dudnih oblika, \u010dudnih boja. Neki od njih su i "svetski putnici". Našao sam jednu vrstu koja je stanovnik severne Afrike. Dakle, preletela je Sredozemno more i došla u moje Ro\u017eaje na 1100 metara nadmorske visine. Vrsta se zove Agrius convolvuli.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ibrahim Had\u017ei\u0107, beogradski pjesnik, otkriva kako je po\u010detkom devedesetih otjeran s televizije i zašto danas prou\u010dava gljive i no\u0107ne leptire.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46135","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46135","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46135"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46135\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46135"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46135"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46135"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}