Zemlje Jugoisto\u010dne Evrope razmišljaju o perspektivi šireg koriš\u0107enja bio-goriva. Da li bi Bugarska, Rumunija ili Srbija mogle da postanu poprišta novog "Brazilskog \u010duda?"<\/p>\n
Pi\u0161e: Georgi Mitev-\u0160antek\/SET*<\/strong><\/em><\/p>\n U situaciji kada cene goriva u svetu rastu, zemlje Jugoisto\u010dne Evrope vagaju da li mogu da smanje zavisnost od istog. Doma\u0107i i strani investitori u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji zapo\u010deli su izgradnju pogona za proizvodnju alternativnih vrsta goriva. <\/p>\n Do nedavno, mogu\u0107nost koriš\u0107enja biodizela kao motornog goriva Balkanu je bila pominjana sa podsmehom. Više nije tako. Gorivo dobijeno preradom industrijskih biljaka, uglavnom uljane repice i suncokreta, postalo je zna\u010dajna investicija. Pravila EU propisuju da najmanje dva odsto dizela na tr\u017eištu ove godine mora da bude biljnog porekla, sa godišnjem pove\u0107anjem udela na tr\u017eištu od 0,75 odsto do 2010. godine.<\/p>\n Rumuni su prvi koji su krenuli u bitku za udeo na tr\u017eištu, kako doma\u0107em, tako i evropskom. Ta zemlja sada proizvodi tri miliona tona biodizela godišnje. Portugalska firma Martifer gradi fabriku biodizela u Lehliu Gari, u okrugu Kalarasi. Taj projekat, vredan 47 miliona evra, bi\u0107e završen 2007. godine. Planirani su veliki kapaciteti – do sto hiljada tona biodizela godišnje – što predstavlja tre\u0107inu rumunske potrošnje ekološkog goriva. Bi\u0107e posla i za poljoprivrednike, pošto ta koli\u010dina goriva zahteva obradu pedeset hiljada hektara zemlje.<\/p>\n Drugi projekat, vredan 133 miliona evra, vodi MAN Ferostal, ogranak nema\u010dkog MAN-a. Ta firma gradi pogone u Atelu i Loamnu, u okrugu Sibiu, koji bi do 2008. godine trebalo da proizvodi 400 tona goriva dnevno od 120 hiljada hektara biljnih kultura.<\/p>\n Kona\u010dno, naftna kompanija Rompetrol tako\u0111e se nada svom par\u010detu kola\u010da, sa godišnjom proizvodnjom od šezdeset hiljada tona 2007. godine.<\/p>\n U susednoj Bugarskoj, lokalni snabdeva\u010d goriva EKO Petroleum saopštio je da \u0107e idu\u0107e godine po\u010deti izgradnju fabrike biodizela u Vidinu, u severoisto\u010dnom delu zemlje. Taj pogon trebalo bi da košta oko šezdeset miliona evra. Do 2008. godine, trebalo bi da proizvodi 150 hiljada tona biodizela godišnje, i to od 400 hiljada tona od repice gajene na 250 hiljada hektara zemlje.<\/p>\n Srbija, na drugoj strani, planira da izgradi svoju prvu fabriku idu\u0107e godine. Doma\u0107i proizvo\u0111a\u010d biljnih ulja, Viktorija Grup iz Šida u Vojvodini, planira da sagradi pogon vredan petnaest miliona evra, koji \u0107e proizvoditi sto hiljada tona biodizela godišnje od uljane repice, soje i suncokreta. Bio-gorivo, zapravo, nije nepoznanica za Srbiju. Tokom sankcija, 1995. godine, Poljoprivredni kombinat Beograd, koji hrani glavni grad Srbije, proizveo je oko deset hiljada tona takvog goriva. Me\u0111utim, srpska dr\u017eava u tom poslu još ne u\u010destvuje.<\/p>\n Va\u017enost dr\u017eavne pomo\u0107 mo\u017ee se videti na primeru Brazila. Tokom prve naftne krize 1973. godine, kada je cena nafte u\u010detvorostru\u010dena, Brazilci su po\u010deli razmišljaju o rešenjima. Tada su uvozili osamdeset odsto goriva, kao što je to slu\u010daj danas na Balkanu, i na to trošili polovinu dr\u017eavnih prihoda. Da bi se oslobodili te zavisnosti, Brazilci su zapo\u010deli projekat zamene benzina etanolom, dobijenim iz še\u0107erne trske.<\/p>\n Ove godine, zahvaljuju\u0107i toj odluci, Brazil \u0107e se proglasiti nezavisnim od uvoza nafte. Sa proizvodnjom od 3,6 milijardi galona etanola i izvozom istog u vrednosti od 600 miliona dolara, Brazil pokriva polovinu svetskog tr\u017eišta. Na doma\u0107em tr\u017eištu, sedam od deset automobila kao gorivo koristi etanol, koji je tri puta jevtiniji od benzina. Etanol po\u010dinju da koriste \u010dak i avioni.<\/p>\n U trenutku kada cene nafte ponovo zabrinjavaju ceo svet, brazilsko \u010dudo privla\u010di više pa\u017enje nego ikada. U Sjedinjenim Dr\u017eavama, gde se etanol proizvodi od kukuruza, planirano je pove\u0107anje proizvodnje. Ameri\u010dka istra\u017eivanja o smanjenju troškova proizvodnje mogla bi da budu izuzetno zanimljiva za balkanske zemlje, pošto je proizvodnja etanola od kukuruza trideset odsto skuplja nego od še\u0107erne repe.<\/p>\n Zemlje Balkana definitivno su u poziciji da proizvode kukuruz. Rumunija ve\u0107 proizvodi oko deset miliona metri\u010dkih tona godišnje, Srbija 6,3 tone, a Hrvatska 2,2 miliona tona. Kapaciteti proizvodnje su daleko ve\u0107i od tih brojki.<\/p>\n Brazilski primer pokazuje da dr\u017eava mora da uvede koriš\u0107enje etanola, pošto je prva faza uvek ekonomski neisplativa. Poljoprivrednici moraju da dobijaju subvencije za uzgoj proizvodnju kukuruza, uljane repice i drugih sirovina. Vlasti moraju da finansiraju širenje mre\u017ea pumpi na kojima se to\u010di novo gorivo i da zahtevaju od dr\u017eavnih institucija da koriste vozila sa pogonom na biodizel ili etanol.<\/p>\n Slede\u0107i korak su poreske olakšice za koriš\u0107enje ekoloških vozila, a zatim i kvote za koriš\u0107enje bio-goriva. Šta se doga\u0111a kada imamo kombinaciju svih tih faktora? Na to pitanje mo\u017ee da odgovori Folksvagenova filijala u Brazilu. Prošle godine, posetilo ju je 38 delegacija iz više od deset zemalja – sve su bile zainteresovane za vozila sa pogonom na više vrsta goriva.<\/p>\n *Southeast European Times<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zemlje Jugoisto\u010dne Evrope razmišljaju o perspektivi šireg koriš\u0107enja bio-goriva. Da li bi Bugarska, Rumunija ili Srbija mogle da postanu poprišta novog "Brazilskog \u010duda?"<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46134","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46134","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46134"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46134\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46134"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46134"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46134"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}