Pojava "sociološkinja" i "stru\u010dnjakinja" mnogima je sinonim za nasilje nad jezikom i samo drugo ime za "srpsku varijantu hrvatskog novogovora".<\/p>\n
Pi\u0161e: Katarina \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Zamislite da na spavanje odete kao psiholog, a da se probudite kao – psihološkinja i to pre svega zahvaljuju\u0107i \u010dinjenici da je Srbija baš tog imaginarnog dana u nedelji dobila novi Re\u010dnik srpskog jezika u kome se sva zanimanja nalaze i u – \u017eenskom rodu. A sada pokušajte na trenutak da zamislite šta bi se promenilo u vašoj svakodnevici. <\/p>\n Jezi\u010dka ravnopravnost <\/p>\n Da li bi vas sa\u010dekao isti broj pacijenata kao i prethodnog dana i ista koli\u010dina nerviranja oko sitnica i krupnica koje \u010dine svakodnevicu posla psihologa u Srbiji? A na kraju radnog dana, da li biste bili oslobo\u0111eni pomo\u0107i u pisanju doma\u0107eg zadatka vašeg mla\u0111eg deteta i rešavanja ljubavnih problema starijeg \u010deda, a potom i pravljenja ru\u010dka, peglanja veša, usisavanja i svih onih detalja koji su \u010dinili vašu svakodnevicu dan pre nego što je donesen novi re\u010dnik srpskog jezika. <\/p>\n I dok psiho-lingvisti objašnjavaju da je pitanje jezi\u010dke ravnopravnosti polova – preduslov za sve ostale \u017eivotne jednakosti, psiholog(psihološkinja) iz prethodnog pasusa teško da bi mogla da prona\u0111e barem jedan detalj iz svoje svakodnevice koji bi se razlikovao samo zbog toga što je na zanimanje iz svoje fakultetske diplome dodala nastavak "inja". <\/p>\n Profesor dr Svenka Savi\u0107, jedan od naših najve\u0107ih stru\u010dnjaka za psiholingvistiku i koordinatorka Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu i jedan od autora Re\u010dnika srpskog jezika koji je u pripremi, me\u0111utim, tvrdi da jezi\u010dka ravnopravnost predstavlja samo dosledno ostvarivanje srpskog jezika, koji ima i \u017eenski rod i dodaje: <\/p>\n – Ako ho\u0107emo ravnopravnost polova, onda i jezik mora da se prilagodi i da bude ravnopravan. Zalaganje za doslednu upotrebu formi \u017eenskog roda za zanimanja (profesije) i titule (statusnog obele\u017eja) \u017eena va\u017eno je prvenstveno zato što je veliki broj \u017eena u mnogim profesijama i na mnogim odgovornim mestima u društvu. A potom i zbog toga što je ono u skladu sa poštovanjem osnovnih gramati\u010dkih pravila srpskog jezika. Jedno takvo pravilo odnosi se i na pravilo gra\u0111enja re\u010denice i glasi da se subjekat i predikat moraju slagati u rodu i broju, ina\u010de je re\u010denica negramati\u010dka. Naime, nepravilno je re\u0107i: "Profesor je rekla" ili "Milicioner je zapisala broj automobila" – objašnjava naša sagovornica.<\/p>\n Kategorija roda jeste utkana u sve nivoe jezika, ali ne i u sve nivoe komunikacije, a, zbog nasle\u0111ene patrijarhalnosti jezika, mnoge imenice nemaju \u017eenski rod. Iako ve\u0107ina oblika imenica u \u017eenskom rodu postoji u re\u010dniku Matice srpske, one nisu odoma\u0107ene u svakodnevnom govoru, pa je zbog toga pojava "sociološkinja" i "stru\u010dnjakinja" mnogima sinonim za nasilje nad jezikom i samo drugo ime za "srpsku varijantu hrvatskog novogovora". Zagovornici teze "o silovanju jezika" postavljaju logi\u010dno pitanje – da li \u0107e doktorka ili sociološkinja br\u017ee napredovati, dobiti ve\u0107u platu i da li \u0107e joj biti lakše ako bude sa posla otpuštena kao doktorka, a ne kao doktor? <\/p>\n Feminizacija zanimanja <\/p>\n Osim toga, lingvisti još uvek nemaju odgovor na pitanje šta \u0107e se desiti sa imenicama poput "sekretara", koji u muškom rodu ozna\u010dava politi\u010dku funkciju, a u \u017eenskom rodu zanimanje. <\/p>\n Predsednica Odbora za ravnopravnost polova Lejla Ru\u017edi\u0107 ka\u017ee da se u nacrtu Zakona o ravnopravnosti polova ne spominje feminizacija zanimanja, ali da pribli\u017eavanje Evropskoj uniji obavezuje na upotrebu politi\u010dki korektnog govora. Svenka Savi\u0107 dodaje da smo u administrativnoj, a posebno u zakonodavnoj praksi, tek na po\u010detku standardizacije rodne neseksisti\u010dke upotrebe jezika, ali da se zakonodavac mora obra\u0107ati svim grupama gra\u0111ana i gra\u0111anki. <\/p>\n Na našu primedbu da izraz "borkinja", koji za sebe \u010desto koriste predstavnice nevladinih organizacija koje se bore za jezi\u010dku ravnopravnost, ne postoji u našem jeziku, Svenka Savi\u0107 odgovara da je ovaj izraz koriš\u0107en u radovima sestara Ninkovi\u0107, sabornica Svetozara Markovi\u0107a u radu na \u017eenskom pitanju krajem 19. veka. Odbijanje da se \u017eenske forme titula i zanimanja šire koriste pre ima veze sa patrijarhalnim poimanjem mesta \u017eena u društvu nego sa gramatikom srpskog jezika, izri\u010dita je naša sagovornica. <\/p>\n S druge strane, lingvista Ranko Bugarski u svom intervjuu za "Nin" ka\u017ee da su za mnoge osobe neki od novih izraza, poput borkinja, sinonim za nasilje nad jezikom. <\/p>\n "Uticaj zapadnih jezika doneo je i strane re\u010di, jezik je pratio društvene promene malo sporije, pa smo kod Nuši\u0107a imali gospo\u0111u ministarku kao suprugu ministra, da bi tek posle Drugog svetskog rata i sama \u017eena postala doktor ili ministar. Niko normalan ne mo\u017ee imati ništa protiv da se za postizanje rodne ravnopravnosti naprave izmene i u jeziku. U jezi\u010dkom sistemu i praksi podloga za to postoji, ali samo do neke granice", ka\u017ee Bugarski. <\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pojava "sociološkinja" i "stru\u010dnjakinja" mnogima je sinonim za nasilje nad jezikom i samo drugo ime za "srpsku varijantu hrvatskog novogovora".<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46131","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46131","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46131"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46131\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46131"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46131"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46131"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}