Gde god se zagrebe nailazi se na organizovani kriminal, duboko ukorenjen u srpsko društvo.<\/p>\n
Pi\u0161e: Milo\u0161 \u017d. Lazi\u0107\/Beta<\/strong><\/em><\/p>\n Ubistva, kidnapovanja, plja\u010dke, dilovanje droge, trgovina ljudskim bi\u0107ima, pranje novca, šverc, prevare, kradje po preduze\u0107ima, otimanje poslovnog prostora, proizvodnja narkotika, preprodaja umetni\u010dkih dela, piraterija, kradje vozila, utaja poreza, nameštanje tendera… Gde god se zagrebe nailazi se na organizovani kriminal, duboko ukorenjen u srpsko društvo. Kao i sve druge pojave i taj fenomen ima svoje po\u010detke i istoriju. Kraj, na\u017ealost, još nije vidljiv a trpe svi gradjani Srbije, bili oni toga svesni ili ne.<\/p>\n Po re\u010dima jednog od najve\u0107ih strucnjaka u toj oblasti, direktora Instituta za sociolosko-kriminološko istra\u017eivanje, Dobrivoja Radovanovi\u0107a, organizovani kriminal u Srbiji ima veze sa nekadašnjom tajnom policijom. Njegovo javljanje, razvoj, tempo razvoja, intenzitet, ne bi imao takvu snagu bez saradnje sa "slu\u017ebom", kako su svi skra\u0107eno zvali nekadašnju Slu\u017ebu dr\u017eavne bezbednosti (SDB).<\/p>\n "Organizovani kriminal nije se pojavio sada. Neki nau\u010dnici smatraju da je on po\u010deo da se razvija još u staroj Jugoslaviji (bivša SFRJ), osamdesetih godina prošlog veka u vreme vladavine Josipa Broza Tita, a najviše u vreme kolektivnog predsedništva koje je preuzelo rukovodjenje dr\u017eavom posle Brozove smrti", ka\u017ee Dobrivoje Radovanovi\u0107. Istorija organizovanog kriminala po\u010dinje sa saradnjom ondašnje tajne policije sa zna\u010dajnim ljudima našeg porekla van zakona, koji su ordinirali na Zapadu. \u010cinjenica je da je SDB anga\u017eovala naše ljude kao "spoljašnje saradnike" za likvidaciju politi\u010dke i ekonomske emigracije.<\/p>\n Na meti su se našli vode\u0107i ljudi srpske, hrvatske, albanske politi\u010dke emigracije, ali i privrednici koji su se odmetnuli i nisu hteli da slušaju, pa \u010dak i li\u010dni neprijatelji mo\u0107nih ljudi iz Slu\u017ebe bili su ubijani uz pomo\u0107 kriminalaca a za ra\u010dun tajne policije i tadašnjih politi\u010dkih vlastodr\u017eaca. To je bio po\u010detak formiranja organizovanog kriminala na tlu bivše Jugoslavije.<\/p>\n U \u010cikagu su 19. juna 1977. godine ubijeni istaknuti intelektualac i srpski emigrant Dragiša Kašikovi\u0107 i njegova devetogodišnja po\u0107erka Ivanka. Ubijeni su u prostorijama Srpske narodne odbrane. Dragiša Kašikovi\u0107 je ubijen sa 64, mala Ivanka sa 58 uboda no\u017eem. Emigranti su za ovaj masakr sumnji\u010dili agenta DB-a, Bogoja Panajotovi\u0107a. Pored Dragiše Kašikovi\u0107a jugoslovenska tajna slu\u017eba ubila je jos 27 istaknutih srpskih emigranata, samo na teritoriji SAD. U aprilu 1980. godine, u Frankfurtu je ubijen Dušan Sedlar, istaknuti srpski emigrant.<\/p>\n Stjepan Djurekovi\u0107, direktor marketinga INE, pobegao je u Nema\u010dku 1982. godine, a ubijen je 29. jula 1983. godine. Njegovo telo pronadjeno je u podrumu jedne štamparije, a usmr\u0107en je sa šest hitaca iz dva razli\u010dita oru\u017eja i udarcem sekire u teme. U vezu sa ovim ubistvom dovodjen je \u017deljko Ra\u017enatovi\u0107 Arkan, ali po mnogima, glavi osumnji\u010deni je bio Djorde Bo\u017eovi\u0107 Giška.<\/p>\n 26. februara 1990. godine, na semaforu kod hotela "Šeraton" u Briselu, dva nepoznata mladi\u0107a pucala su iz automobila "folksvagen golf" u veliku belu limuzinu u kojoj je sedeo Enver Hadri, Albanac sa iz Pe\u0107i, vodja Komiteta za zaštitu prava \u010doveka na Kosovu. Dva metka pogodila su ga pravo u glavu. I pored brze lekarske intervencije, Hadri je preminuo u bolnici. U tu likvidaciju navodno je bio umešan nedavno uhapseni Vesko Vukoti\u0107.<\/p>\n Rasturanje i kraj SFRJ predstavlja po\u010detak procvata organizovanog kriminala u Srbiji. Od pla\u0107enih ubica, koji su za likvidacije nagradjivani la\u017enim pasošima, opraštanjima zatvorskih kazni u zemlji i sigurnim skrovištem, postaju "partneri u poslu".<\/p>\n "Srbija ima zna\u010dajni skok kriminala izmedju 1990. i 1993. godine, kada se dešavaju dve va\u017ene stvari: Srpska DB je pozvala naše ljude izvana, ljude van zakona, koji su bili \u010dak i na poternicama policije, da se vrate u Srbiju. Tim povratnicima su povereni va\u017eni zadaci, da formiraju za ra\u010dun drzzave paravojne i parapolicijske formacije, da rade likvidacije, upade na neke teritorije i sli\u010dno. Rata zvani\u010dno nije bilo, ali su po\u010dinjali sukobi, u kojima je srpska strana koristila kriminalce. Drugi zna\u010dajan momenat su medjunarodne sankcije koje su uvedene Srbiji", ka\u017ee Dobrivoje Radovanovi\u0107.<\/p>\n U teoriji je poznato da mafija po\u010dinje da cveta kada postoji manjak nekih roba. \u010cim postoji nešto što je zabranjeno sa jedne a tr\u017eiste koje je nekontrolisano sa druge strane, razvija se mafija da popuni tu rupu.<\/p>\n "Oni to, naravno, ne rade iz ljubavi, ne postoji patriotski šverc. Srbija je mutne poslove forsirala, umesto da ih spre\u010dava, jer je to rešavalo problem snabdevanja mnogih stvarima koje dr\u017eava nije mogla da obezbedi gradjanima. Nešto zbog toga što je to sitna roba i dr\u017eava nije htela da se time bak\u0107e, a nešto i zbog sankcija koje su bile \u017eestoke i pretili dr\u017eavi. Kriminalci su lakše probijali blokade od tromih dr\u017eavnih firmi i dr\u017eave u bilo kom obliku. Koristili su svoje uhodane kanale i kontakte, kojima se ranije švercovala druga roba", tvrdi direktor Instituta za sociološka i kriminološka istra\u017eivanja.<\/p>\n Organizovani kriminal do\u017eivljava bum po\u010detkom devedesetih jer ne postoji kriti\u010dki odnos, a politi\u010dari na vlasti blagonaklono gledaju na kriminalce koji im resavaju mnoge probleme na svoj, brutalan ali efikasan na\u010din. Od u\u010deš\u0107a u ratnim dejstvima na frontovima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, preko šverca i nabavke deficitarnih roba, do suzbijanje doma\u0107e opozicije, rasteravanja demonstranata, prebijanja pa i likvidacija politi\u010dkih protivnika ali i onih koji poslovno pokušaju da prevare nosioce politi\u010dke vlasti ili ljude koji su pokušali da rade sami.<\/p>\n "Kriminalci su koriš\u0107eni masovno i zbog toga nisu dirani. Druga stvar, jako va\u017ena, velika greška dr\u017eave je prodor kriminalaca u redove tajne policije i dodeljivanje slu\u017ebenih legitimacija DB što im je dalo potpunu zaštitu od krivi\u010dno pravnog progona za zlo\u010dine koju su ranije radili. Posledica je jako veliki broj nerazjašnjenih krivi\u010dnih dela, pre svega ubistava, za koje su svi, koji se iole bave kriminalom, a naro\u010dito ljudi sa one strane zakona, u podzemlju, ta\u010dno znali ko je zašto ubijen. Ali policija nije mogla da mrdne jer je i tada, ali i mnogo godina posle toga politi\u010dki zavisna i nije mogla da radi nezavisno, kao ni pravosudje. U tom periodu niko od vladaju\u0107ih partija, od va\u017enih ljudi u politici, pa \u010dak i nau\u010dnika, koji su pripadali tim strankama (Socijalisti\u010dka partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Jugoslovenska udru\u017eena levica), nije priznavao da mafija postoji. Izmišljali su \u010dudne kriterijume, da mora postoji jedan voda… Na kraju se ispostavilo da je i postojao. Organizovani kriminal kod nas nije monolitan, ve\u0107 je razudjen, sto samo još ote\u017eava borbu protiv njega. Zemlja nije preduzimala va\u017ene mere u tim po\u010detnim koracima, kada smo još mogli da spre\u010dimo njegovu infiltraciju u dr\u017eavne organe koji je potom nastao oko 1995. godine, kada nastupa novi period u istoriji organizovanog kriminala u Srbiji", ka\u017ee Radovanovi\u0107.<\/p>\n Prirodna te\u017enja mafije je da prodire u vlast i da prodire u dr\u017eavne organe, da \u017eeli da osvoji vlast i da formira politi\u010dke partije. Makar pet partija smo imali, iza kojih je stoji organizovani kriminal, tvrdi Radovanovi\u0107.<\/p>\n Bitan preokret dešava se 1996. i 1997. godine kada dr\u017eava, zapravo ljudi koji su sebe poistovetili sa dr\u017eavom, po\u010dinje da se bavi dotadašnjim poslovima organizovanog kriminala – preuzima trgovinu akciznim robama. Zaradjuju za svoje partije, ali i za sebe uzimaju šakom i kapom a sebe su proglasili dr\u017eavom. Dotadašnjim kriminalcima se daje neki procenat da \u0107ute, rade i štite poslove, a mo\u0107ni pojedinci iz dr\u017eavnih struktura zapravo vode ceo posao. Od šverca se organizovani kriminal, preko poludr\u017eavnih preduze\u0107a širi na sve delatnosti i prodire u sve vidove privrede i onoga sto jedna dr\u017eava podrazumeva.<\/p>\n "Sve to traje, u nedogled, i ne prestaje sa 2000. godinom jer se organizovani kriminal vrlo brzo prilagodjava politi\u010dkim promenama. Ipak, poslednjih godina nema više onakvih veza izmedju tajne policije i organizovanog kriminala, pre svega zahvaljuju\u0107i reformama i kadrovskim promenama u Slu\u017ebi. Ipak, organizovani kriminal je svuda oko nas i sada je vrlo teško iza\u0107i na kraj sa njim", ka\u017ee Radovanovi\u0107.<\/p>\n Veze tajne policije i organizovanog kriminala su o\u010digledne i više niko ne pokušava ni da ih sakrije. U mnoga ubistva vode\u0107ih ljudi organizovanog kriminala u Srbiji umešani su na neki na\u010din policajci, ili kao izvršioci ubistva, ili kao \u017ertve.<\/p>\n Za ubistvo premijera Zorana Djindji\u0107a, kao direkti izvršilac optu\u017een je Zvezdan Jovanovi\u0107, bivši zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO), takozvanih crvenih beretki, pri SDB Srbije. Kao jedan od vodja najmo\u0107nijeg narko kartela na Balkanu, zemunskog klana, odgovoran za ubistvo Djindji\u0107a, ali i tridesetak likvidacija konkuretana širom Srbije, u optu\u017enici se imenuje Milorad Ulemek Legija, bivši komandant JSO. Zbog premijerovog ubistva i umesanosti u druge zlo\u010dine (ubistvo Ivana Stamboli\u0107a, ubistvo \u010detiri funkcionera SPO, pokušaj ubistva Vuka Draškovi\u0107a) osudjeno je, ili se sudi desetorici bivših crvenih beretki ili pripadnika SDB Srbije.<\/p>\n Prilikom ubistva \u017deljka Ra\u017enatovica Arkana u hotelu "Interkontinental" ubijen je i policajac Dragan Gari\u0107. Za ubistvo je osumnji\u010den bivši policajac iz Loznice Dobrosav Gavri\u0107.<\/p>\n Bivši policajci Bojan Milosavljevi\u0107 i Miodrag Prodanovi\u0107 osudjeni su u Okru\u017enom sudu u Beogradu na po 20 godina zatvora zbog ubistva Gorana Marjanovi\u0107a zvanog Goran Bombaš i njegove devojke Marije Djordevi\u0107. Kao naru\u010dilac ubistva pominje se Sreten Joci\u0107, zvani Joca Amsterdam, koji je nedavno izru\u010den Srbiji, a po\u010detak sudjenja za ubistvo Marjanovi\u0107a do\u010deka\u0107ye na slobodi, uz polo\u017eenu kauciju. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Gde god se zagrebe nailazi se na organizovani kriminal, duboko ukorenjen u srpsko društvo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46118","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46118","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46118"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46118\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46118"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46118"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46118"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}