Jedna stara poslovica ka\u017ee da i put od sto kilometara zapo\u010dinje korakom. Na to se treba podsetiti kada se komentariše susret politi\u010dkih predstavnika Srbije i Kosova u Be\u010du. <\/p>\n
Pi\u0161e: \u017darko Kora\u0107\/Nezavisne Novine<\/strong><\/em><\/p>\n Posle dugog i uglavno neuspešnog "ekspertskog" pregovaranja, došao je trenutak da se pod okriljem Kontakt grupe, odr\u017ei susret srpskih i albanskih predstavnika. Njihov susret je naravno rezultat me\u0111unarodnog pritiska, ali je on ipak veoma va\u017ean.<\/p>\n Prvi put posle rata 1999. godine oni su se sreli i zapo\u010deli da razgovaraju o najkrupnijem politi\u010dkom problemu na Balkanu danas – Kosovu. Ni srpske ni kosovske politi\u010dare do sada nije bilo sramota što o tom problemu svi ostali razgovaraju, sem oni me\u0111usobno. Nisu videli nikakav problem u tome što su im usta puna pri\u010da o demokratiji i ljudskim pravima, dok istovremeno nisu u stanju da te uzvišene principe primene na ono za šta su i formalno i suštinski odgovorni, rešenje kosovskog problema. Za kosovsku stranu izgovor je bio da je to "rešen" problem, a za srpsku da bi razgovori bili "izdaja kosovskog zaveta, da je ono ve\u010dno srpsko". Logi\u010dno je onda da su Beograd i Priština \u017eiveli u paralelnim svetovima, u kojima su i jedna i druga strana od takozvane me\u0111unarodne zajednice o\u010dekivale rešenje, bez ikave svesti da je na njima istorijska odgovornost da ga sami prona\u0111u.<\/p>\n Re\u017eimske propagandne mašinerije su ovaj nakaradni stav samo poja\u010davale. Jednoga dana \u0107e neko analiti\u010dan i objektivan pokazati šta su Srbi i Albanci jedni o drugima napisali. Toliko uvreda, la\u017ei i najgorih etni\u010dkih stereotipija teško da je mogu\u0107e na\u0107i danas u Evropi. Pritom su i jedni i drugi sebe videli kao prosve\u0107ene partnere Evrope, ne konstatuju\u0107i da nas Evropa podjednako negativno posmatra, kao ljude nesposobne da iza\u0111u iz mulja vlastitih predrasuda i istorijskog revanšizma. Stvorena je jedna pseudoistorijska nauka, koja je trebalo da doka\u017ee potpunu besmislicu o "ve\u010ditom" srpsko-albanskom sukobu. Pritom su i Srbi i kosovski Albanci sebe videli kao "prave" vlasnike prostora u vezi s kojim se danas politi\u010dki spore, što je isklju\u010divalo potrebu da se u vezi s njim razgovara.<\/p>\n \u010cinjenica da su u Be\u010du zapo\u010deli razgovori te\u017eak je udarac tezi o apsolutnom zlu "drugoga". Ve\u0107 i slika ljudi koji se u\u010dtivo pozdravljaju i smeškaju kamerama bar malo \u0107e ohrabriti one koji veruju u ljudski razum i racionalnost \u010dovekovog ponašanja. Sigurno je da ti prvi razgovori ne\u0107e doneti nikakvo rešenje. Ali, to i nije njihov cilj. Cilj prvog sastanka je da se poka\u017ee da oni uprkos svemu što se desilo, posebno u\u010dinjenim zlo\u010dinima, mogu da razgovaraju. Smisao tog prvog koraka je ipak dublji.<\/p>\n Po\u010detak razgovora predstavnika Srbije i Kosova je po\u010detak dugog procesa njihovog politi\u010dkog sazrevanja. Do sada su oni u osnovi imali, ako ne lak, onda jasan zadatak – da zemlje vode ka evropskim integracijama. Ni u Srbiji, ni na Kosovu nema stvarnih otpora tom procesu. Sada \u0107e oni morati da se bore s nagomilanim predrasudama svojih društava da se politi\u010dki problemi na Balkanu mogu rešiti samo nasiljem. I s ne\u010dim jos va\u017enijim, svojim vlastitim predrasudama. Bilo koje trajno i demokratsko rešenje kosovskog problema zna\u010di\u0107e pobedu racionalnog u politici i znak da su naši politi\u010dari shvatili da se njihova sposobnost meri pre svega uspehom u rešenju najve\u0107eg problema s kojim se suo\u010davaju, a ne frazama o "evropskom putu" kojim kora\u010daju. Be\u010dki susret je zato prvi korak ka ulju\u0111enju naše politike; po\u010detak zasnivanja politike kao racionalne veštine mogu\u0107eg. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedna stara poslovica ka\u017ee da i put od sto kilometara zapo\u010dinje korakom. Na to se treba podsetiti kada se komentariše susret politi\u010dkih predstavnika Srbije i Kosova u Be\u010du. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46111","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46111","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46111"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46111\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46111"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46111"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46111"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}