Krenuo sam u rodni Vrdnik onog trenutka kada mi se u glavi iskristalisalo da je za mene ve\u0107i izazov pisati o kopiji nego o originalu. Original je povod za svako piskaralo, a kopija je povod samo za original<\/p>\n
Pi\u0161e: \u017deljko Markovi\u0107\/Dnevnik<\/strong><\/em><\/p>\n Krenuo sam u rodni Vrdnik onog trenutka kada mi se u glavi iskristalisalo da je za mene ve\u0107i izazov pisati o kopiji nego o originalu. Original je povod za svako piskaralo, a kopija je povod samo za original. Siguran, iako ne znam na temelju \u010dega, da je \u201csenzacionalni\u201d predmet najverovatnije suvenir, nisam u manastir Ravanicu ni do\u0161ao zbog \u2013 zvona sa \u201cTitanika\u201d (to mi se \u010dinilo glupim razlogom za dolazak), nego zbog mogu\u0107eg zapleta i vi\u0161eg stadijuma reporta\u017ee koji bi mogao da se uka\u017ee kao posledica mog raspitivanja za zvono sa \u201cTitanika\u201d!<\/p>\n Taman sam se, pod rizikom da na \u201cpopisu ljudskih ludosti\u201d probijem podno\u0161ljivi prag originalnosti, u\u010dvrstio u vite\u0161koj ideji svog (pravoslavnog) \u017eivota da me u slu\u010daju smrti sahrane na katoli\u010dkom groblju \u2013 jednom neko mora da prekine tu ru\u017enu i besmislenu tradiciju hiljadugodi\u0161njeg hri\u0161\u0107anskog ina\u0107enja! \u2013 kada se pre neki dan (po \u017eelji fotoreportera) popeh na visoko Centralno groblje u Vrdniku. <\/p>\n I dok je \u0160u\u0161njevi\u0107 iz pti\u010dije perspektive fotografisao harmoni\u010dnu belu figuru manastira Ravanice u koji smo u stvari po\u0161li, kako rekoh u predgovoru, zbog nekog bizarnog zvona sa \u201cTitanika\u201d, do\u017eiveo sam ne malo iznena\u0111enje pri (neplaniranom) obilasku grobova svog oca, dede, babe, bli\u017ee i dalje rodbine, prijatelja i neprijatelja \u2013 kada sam shvatio (a u \u0161ta sam gledao dosad?) da su ve\u010dne ku\u0107e na fru\u0161kogorskom vidikovcu, krstovi i spomenici mojih pravoslavaca, njihovih katolika i drugih vera, a u Vrdniku nas je ko sitnih svetaca, izme\u0161ani na malom zavi\u010dajnom groblju bez ikakvih konfesionalnih ograni\u010denja, krst do kri\u017ea, gde se ve\u0107 na\u0161lo slobodno mesta za kov\u010deg. I tako mi je, razume se, propala \u201cideja \u017eivota\u201d.<\/p>\n Iskarikiran ovom lekcijom, spustio sam se (novinarskih poslova radi) u \u017eenski manastir Ravanicu sa kosmopolitskog vrdni\u010dkog groblja obuzet razmi\u0161ljanjem \u2013 pa da ga i zapi\u0161em \u2013 da mi mo\u017eda ne \u017eivimo samo u vremenu \u201ckraja istorije\u201d, kako tvrdi onaj Japanac, nego i u vremenu zaglibljenom u sopstvenoj kopiji u kojem je originalnost (pojedinca) nemogu\u0107a kategorija. I u kojem senzacionalna otkri\u0107a \u017eive jo\u0161 jedino na letnjim naslovnim stranama novina. E pa kada jedan ovakav periodi\u010dni nihilista, skeptik i pomalo cinik, do\u0111e u Vrdnik da \u2013 nakon dugog, mrzovoljnog odlaganja \u2013 istra\u017ei da li je malo zvono iz manastira \u201csenzacionalni antikvitet\u201d, originalno (restoransko) zvono izva\u0111eno iz crkotine \u201cTitanika\u201d i navodno kupljeno na aukciji u Londonu, kako su do\u0161apnuli prijatelju bliskom crkvi (a on preneo meni), tada je za o\u010dekivati da \u0107u najpre konsultovati elektronsku bazu podataka i internet kataloge i utvrditi da se savr\u0161ene kopije razli\u010ditih zvona sa \u201cTitanika\u201d prodaju u Velikoj Britaniji po ceni od 15 do 70 funti.<\/p>\n Druga zavi\u010dajna lekcija: crkva je napukla gotovo celom visinom tornja. Manastirska verzija je da je zmijolika pukotina na fasadi posledica vazdu\u0161nih udara u NATO bombardovanju vojnih skladi\u0161ta u obli\u017enjoj klisuri Dobo\u010da\u0161u. A ja do\u0161ao da pi\u0161em o nekom zvoncetu\u2026 <\/p>\n Ali, eno ga, ba\u0161 kako je re\u010deno, visi ispred trpezarije sa zaobljenog plafona na otvorenom hodniku konaka preko puta glavnih crkvenih vrata, a u trenutku na\u0161eg dolaska u portu ispunjenu prevrelim podnevnim kiseonikom i mirisom \u017eenske lipe, ispod zvona sedi za stolom stara monahinja poreklom \u201codozdo od Svilajnca\u201d i s bradom na grudnoj kosti plete \u010dvori\u0107e brojanice. Crna marama oko glave, zakop\u010dana do grla kao u sred zime, okrugle nao\u010dare debelih okvira preko celog lica, kai\u0161 oko struka. Ispred nje na i\u0161rafiranoj plasti\u010dnoj mu\u0161emi dve boce rakije, jedna s nacvrcanim drvenim merdevinama u staklu, i tegla bagremovog meda (\u201cDonesu me\u0161tani da im prodajemo.\u201d). <\/p>\n Izgledalo je, ali samo izgledalo, da nas manastirska \u017eena nije ni primetila \u2013 obuzeta kuki\u010danjem, duboko pognute glave \u2013 kada smo kru\u017ee\u0107i oko crkve izbili iza napuklog zida, s obzirom da smo joj do\u0161li s le\u0111a iz dubokog profila, istovremeno kada joj je spreda od kapije prilazila, ispostavi\u0107e se, konvencionalna, sluzava gradska porodica bez boje, ukusa i mirisa. Teatralno smerni, komi\u010dno uozbiljeni (sa \u0161akama prekr\u0161tenim na donjem stomaku), u\u0111o\u0161e u crkvu sa oni\u017eom monahinjom prpo\u0161nog, kozijeg hoda. Izgubio sam volju da s njima u\u0111em u crkvu. U rodnu crkvu u kojoj me \u2013 mesec dana po ro\u0111enju, ali to nije nikakva garancija \u2013 krstio ruski kalu\u0111er, beli emigrant vrangelovac Kalj\u010denko (eno mu kostiju na manastirskom groblju u Grgetegu). U crkvu u koju smo nedeljom i za crvene praznike zvonili tako \u0161to bi zaja\u0161ili \u010dvorove u\u017eadi debelih kao ruka, odbacivali se od poda i prepu\u0161teni vu\u010dnoj snazi te\u0161kih zvona leteli kroz toranj do plafona, gore-dole, gore-dole\u2026 Sve dok belobradi Kalj\u010denko, moj duhovni otac, ne bi povikao: \u201cKanjec, malj\u010diki! Ko \u010duo, \u010duo!\u2026\u201d (\u010cuo ceo Vrdnik, a na slu\u017ebu do\u0161le dve-tri babe.). <\/p>\n Zvono je o\u010duvano, elegantno metalno zvonce visine dvadesetak centimetara i boje tamnijeg zlata, saliveno koliko ju\u010de u (nepoznatim) industrijskim kalupima korektnih (nepotpisanih) majstora \u0161iroke potro\u0161nje, glatke povr\u0161ine kao presvu\u010dene rafiniranom, zagasitom skramom, ali bez oksidiranih delova, ogrebotina, ulubljenih okaca i sli\u010dnih o\u0161te\u0107enja i deformiteta koji bi ovaj predmet \u2013 da ne ka\u017eem suvenir, banalno mi zvu\u010di \u2013 makar u bledim tragovima doveli u vezu sa dubokom, mra\u010dnom i zasoljenom vodom, tj. sa udavljenim prekookenaskim dinosaurusom \u201cTitanikom\u201d. Predmet moje julske znati\u017eelje visi o zidu na metalnoj kuki, svom sastavnom delu, a tu\u010dak mu je odozdo vezan kroz alku par\u010detom uzice \u010dijim se cimanjem levo-desno proizvodi zvonjava. Na prvi pogled, pa i na drugi, tre\u0107i\u2026 ni\u0161ta ne upu\u0107uje, osim usmene preporuke prijatelja, da bi to zvono, na tom neobezbe\u0111enom mestu dostupnom svakoj barabi, moglo da bude (restoransko) zvono sa \u201cTitanika\u201d. Ne ose\u0107a se zvonjava smrti u njemu. Za svaki slu\u010daj, a svakako ne slu\u010dajno, zvono je oka\u010deno tako da natpis ne bode o\u010di posetiocima manastira i ne provocira ne\u010diju kleptomansku narav; tako da je ugravirani natpis okrenut zidu i bezmalo prislonjen uz njega, a tu pi\u0161e \u2013 i to je ve\u0107 ne\u0161to \u2013 velikim latini\u010dnim slovima u okviru: TITANIC, i ispod (tako\u0111e u okviru) godina vodene smrti harizmati\u010dnog broda: 1912. <\/p>\n Iznad slova je zlatno-\u017euta \u201cfleka\u201d otisnuta na metalu kao psorijaza, nalik na ljudskom rukom sastruganu ili i\u0161mirglanu povr\u0161inu, kao da je neko nameravao ne\u0161to da sakrije; a ako je tako, zaista ne prepoznajem drugi razlog za krivotvorenje istine o ravani\u010dkom zvonu, osim detinjaste, pa i pomalo patolo\u0161ke ideje da se igrom skrivalica i zamene teza (original \u2013 kopija) isprovocira nekakva mistifikacija o auteni\u010dnosti predmeta sa \u201cTitanika\u201d i \u010dudu njegovog prispe\u0107a u Vrdnik. U tom smislu, tvorac ideje o zvonu (\u0161aljivd\u017eija koji ne mora nu\u017eno da bude i donosilac predmeta) mo\u017ee samo da protrlja \u0161ake \u010ditaju\u0107i ovaj \u201cmistifikatorski\u201d tekst; toliko \u0107emo mu dopustiti, ali mu ne\u0107emo u\u010diniti zadovoljstvo da nas napravi budalama. <\/p>\n Najverovaratnija verzija \u010dini mi se ona po kojoj kupac zvona u nekoj specijalizovanoj radnji, kupac mo\u017eda po narud\u017ebi manastira, nije pridao nikakav poseban zna\u010daj ugraviranom natpisu na predmetu \u010dija mu je cena odgovarala, i poklanjaju\u0107i ga (ili samo dostavljaju\u0107i) manastiru za trpezarijske potrebe nije mu ni na kraj pameti bilo \u2013 ni njemu a ni monahinjama \u2013 da bi taj predmet, samo zbog natpisa \u201cTitanik\u201d, mogao da bude tema za novine\u2026<\/p>\n \u201c\u0160ta \u0107e vam igumanija Anastasija?\u201d pita monahinja za stolom i odgovara sebi u bradu: \u201cNema igumanija vremena. Nije ona ovde\u2026 Si\u0161la je u Vrdnik! \u2013 I kakvo zvono tra\u017eite? Nemamo mi takvo zvono!\u201d<\/p>\n \u201cKako nemate\u201d, uzvratio sam i pokazao rukom. \u201cEvo vam ga iznad glave! Pi\u0161e\u2026\u201d<\/p>\n Zakosila je oko i nastavila sa kuki\u010danjem brojanice.<\/p>\n \u201c\u2026\u0160ta pi\u0161e da pi\u0161e\u2026 To je na\u0161e trpezarijsko zvono i kad do\u0111e vreme za ru\u010dak de\u017eurna zvoni pomo\u0107u njega! A to \u0161to pi\u0161e\u2026 \u0160ta pi\u0161e?\u201d<\/p>\n A ja (okre\u0107em natpis prema monahinji): \u201cPi\u0161e: Titanik 1912!\u201d<\/p>\n \u201cDa, da\u2026 Ne znamo mi ovde ni\u0161ta! Pitajte vladiku Vasilija u Karlovcima, pa ako vladika zna ne\u0161to o tom zvonu\u2026\u201d<\/p>\n U trpezariji razgovaram sa penzionisanim sve\u0161tenikom u devetoj deceniji \u017divkom Suvajd\u017ei\u0107em iz stare \u010darnojevi\u0107ke vrdni\u010dko-jaza\u010dke porodice koji od smrti popadije \u017eivi u manastiru. <\/p>\n \u201cZvono sa broda \u2019Titanika\u2019?\u201d za\u010dudio se i zavrteo glavom sa sme\u0161kom. \u201cNe-ne, nisam \u010duo\u2026 Ovde u na\u0161em manastiru?!\u201d<\/p>\n \u201cDa! \u2013 Eno ga visi ispred trpezarije\u201d, rekao sam.<\/p>\n \u201cA kako znate\u2026<\/p>\n \u201c\u2026Pi\u0161e na zvonu.\u201d<\/p>\n A starac Suvajd\u017ei\u0107 (podi\u017ee se od stola): \u201cDa vidimo\u2026 Ne-ne, sad prvi put \u010dujem od vas\u2026 Ko ga je doneo? A jeste li pitali vladiku? <\/p>\n Igumanija Anastasija je bolesna, le\u017ei gore u konaku, a i sumnjam da ona zna ne\u0161to vi\u0161e\u2026\u201d<\/p>\n \u201cIgumanija ne zna ni\u0161ta o tom zvonu\u201d, ume\u0161ala se monahinja koja je upravo u\u0161la u trpezariju da napuni kofu vodom sa \u010desme. <\/p>\n \u201cOtkud znate da ona ne zna?\u201d<\/p>\n \u201cTako. Znam.\u201d<\/p>\n Napolju, pred crkvom, ista monahinja ka\u017ee u prolazu s kofom vode u ruci: \u201cO na\u0161im zvonima brine Zvonko \u0160ari\u0107 iz Vrdnika, pa mo\u017eda on ne\u0161to zna i o tom va\u0161em zvonu. Za nas je zvono ko i svako drugo zvono!\u201d \u201cKako da do\u0111emo do Zvonka?\u201d<\/p>\n \u201cU Nema\u010dkoj je trenutno\u2026 Dolazi ovih dana.\u201d<\/p>\n I tre\u0107a zavi\u010dajna lekcija: Ne rugaj se kopijama. Pre ili kasnije, posta\u0107e\u0161 ono \u010demu si se rugao!<\/p>\n Pitam starca Suvajd\u017ei\u0107a da li vrdni\u010dkoj deci dozvoljavaju da zvone kao \u0161to je nama dozvoljavao Kalj\u010denko?<\/p>\n \u201cA, neee\u2026\u201d zavrteo je glavom i pokazao rukom na toranj ravani\u010dke crkve. \u201cPa, vite, jedva da i mi zvonimo! Iz Zavoda za za\u0161titu spomenika kulture zabranili su nam istovremenu upotrebu svih zvona da vibracije ne pro\u0161ire pukotinu na tornju. A kako izgleda uskoro \u0107emo zvoniti\u2026\u201d<\/p>\n \u201c\u2026Zvonom sa \u2019Titanika\u2019!\u201d <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Krenuo sam u rodni Vrdnik onog trenutka kada mi se u glavi iskristalisalo da je za mene ve\u0107i izazov pisati o kopiji nego o originalu. Original je povod za svako piskaralo, a kopija je povod samo za original<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46109","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46109","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46109"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46109\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46109"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46109"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46109"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n(Zvonko se brine o zvonima. Logi\u010dno.)<\/p>\n