Za pilote \u201emiga 21\u201c potpukovnika Belu Gerstmajera i majora Mladena Kosti\u0107a Rokija iz 204. lova\u010dkog puka, na \u010dijem je \u010delu potpukovnik Milosav Veljanovi\u0107, slobodno se mo\u017ee re\u0107i da su ovog 28. juna, na Vidovdan, do\u017eiveli i pre\u017eiveli \u2013 \u010dudo<\/p>\n
Pi\u0161e: Du\u0161an Marinovi\u0107, Milan Bozokin\/Dnevnik<\/strong><\/em><\/p>\n Tog dana, po\u0161to su u tankove i cisterne batajni\u010dkog aerodroma posle du\u017ee vremena do\u0161le izvesne koli\u010dine mlaznog goriva, dvojica pilota su se spremala da krenu put neba. Tog dana bio je planiran trena\u017eni let pilota Kosti\u0107a koji je zavr\u0161io teoretski deo kursa za probne pilote u obli\u017enjem Vazduhoplovnom opitnom centru. Da bi major dobio to zvanje, trebalo je tog dana i narednih da pro\u0111e i prakti\u010dni deo, odnosno da sa svojim kolegom Gerstmajerom leti vi\u0161e puta \u201emigom 21\u201c, po programu tzv. probnog leta.<\/p>\n Prethodnog dana prilikom priprema odlu\u010deno je da to bude let dinami\u010dkog vrhunca, takozvani \u201cplafon\u201d, odnosno da se, u svom nadzvu\u010dnom dvosedu, kao i obi\u010dno, piloti popnu na – 18.000 metara. <\/p>\n – Na oko 150 kilometara od aerodroma avion se okrene i leti se nazad. Na 11.000 do 13.000 metara se ubrza let na 1,8 do 1,85 maha (oko 2.000 kilometara na \u010das) i pod uglom od 15 stepeni se krene nagore, na vrhunac leta, do 18.000 metara. Tako je trebalo da bude – pri\u010da pilot Gerstmajer koji je kao instruktor sedeo iz svog kolege u kabini miga. <\/p>\n Ta\u010dno u 10.20 piloti su pokrenuli motore i po\u010deli da rulaju pistom. Uskoro, mig se odlepio od zemlje. Pilot Kosti\u0107 sedeo je napred i upravljao avionom, a iza njega, kao iskusniji, bio je Gerstmajer koji mu je, s vremena na vreme, sugerisao postupke, kako da u\u0161tedi malo goriva…. I sve je bilo, i po instrumentima i po radu motora i po ose\u0107aju pilota \u2013 normalno. Avion je leteo ka Pan\u010devu. Penjao se punim gasom od 870 kilometara na \u010das. Visina oko 4.000 metara. Prelaze, po proceduri, na kanal navo\u0111enja i ve\u0107 tu ih prati vojni radar. Lagano zaokre\u0107u ka kursu 125 i procenjuju da bi, posle Po\u017earevca, ta\u010dnije kod \u017dagubice, trebalo da dostignu visinu od 10.000 metara. <\/p>\n Gerstmajer odr\u017eava radio-vezu na trinaestom kanalu sa operativnim centrom. Javlja svoju ta\u010dnu poziciju i kurs. Proverava natpritisak u kabini\u2026 Na visinomeru: 5.000 metara.<\/p>\n – U tom trenutku desio se strahoviti prasak. U kabini se javila kao neka para, nagla kondenzacija. U trenutku sve se zaledilo\u2026 \u017destoka buka! Karakteristi\u010dan miris plastike oko mene, kao da gori. Visinsko odelo, iako nismo na velikoj visini, zbog eksplozivne dekompresije, odra\u0111uje svoje. Po\u010dinje lagano da se naduvava. Pritisak kiseonika u germo-\u0161lemu raste\u2026 Jako sam se upla\u0161io! Video sam tu eksploziju poklopca kabine. Video sam i da je i moje za\u0161titno pleksi-staklo, koje me odvaja u kabini od kolege, a debelo oko dva centimetra, sa leve strane, delom odvaljeno. \u010cak sam osetio, na levom ramenu, da me je ne\u0161to doka\u010dilo. Nisam ose\u0107ao bol – pri\u010da potpukovnik Gerstmajer, pilot sa 20 godina iskustva.<\/p>\n – Zbog germo-\u0161lema, veoma ograni\u010denog prostora u kabini, kao i instrumenata i sedi\u0161ta ispred, ne mogu da vidim \u0161ta je sa Rokijem napred. Ne znam je li \u017eiv. U mislima mi sve najcrnje. Pomi\u0161ljam da smo u ne\u0161to udarili, ne znam u \u0161ta. Setih se da je, pre neku godinu, jedan kolega \u201cpokupio\u201d divlju patku. Probila mu izuzetno debeo vetrobran. Sre\u0107a da je imao vizir\u2026 <\/p>\n Vidim da nedostaje ceo poklopac kabine, da je prosto nestao iz le\u017ei\u0161ta. Ne znam da li je zaka\u010dio Kosti\u0107a, \u0161ta se s njim doga\u0111a? Zbog neverovatne buke u kabini ne \u010dujemo se me\u0111usobno. Odmah sam javio centru da prekidamo, pomalo i u panici, da nam se odvalio poklopac, da se vra\u0107amo\u2026 Verovatno \u0161to sam zbog ogromne buke govorio glasnije, centar, kao ni Roki, ne razumeju me\u2026 Ponavljam vi\u0161e puta, ali ni\u0161ta. Tek kada sam spustio glas, mogli smo da komuniciramo, pa su dole tek tada shvatili \u0161ta nam se, zapravo, doga\u0111a – odmotava pri\u010du Bela iz svog ugla. <\/p>\n Piloti su na metar i po jedan od drugog u sku\u010denoj kabini, ali se zbog instrumenata ne vide i ne znaju \u0161ta se onom drugom doga\u0111a. Preko periskopa Gerstmajer, dodu\u0161e, mo\u017ee da vidi napred, ali ne i u kabinu kolege. Tek kada je Bela preuzeo komandu i protresao ru\u010dicu, Rokiju je bilo jasno da je sa kolegom sve u redu. <\/p>\n – Po\u010deo sam da sni\u017eavam visinu leta, iako je to trebalo prvo da uradim sa brzinom. No, u tom trenutku, jer sve se doga\u0111a munjevito, reagovao sam instinktivno\u2026 Na nekih 2.000 metara, Roki se javlja i ka\u017ee: \u2019Ej, dobro sam, a ti\u2019? \u2019Sve u redu?\u2019 \u2019Jeste, ali mi nije vi\u0161e toplo\u2019, \u0161ali se on. <\/p>\n Kod Smedereva prelaze Dunav, zaokre\u0107u ponovo ka Pan\u010devu, na kurs. Sad se ve\u0107 dobro me\u0111usobno \u010duju. Sni\u017eavaju visinu, lagano. U me\u0111uvremenu, Kosti\u0107 ponovo preuzima komande, leti ka Batajnici. <\/p>\n – Bili smo vezani tako da nismo mogli ispasti iz kabine. Da se to dogodilo na 8.000 metara, sve bi bilo mnogo komplikovanije. Osetili bismo bol u u\u0161ima, mo\u017eda bi nam popucale i bubne opne\u2026 Ovako, sre\u0107a u nesre\u0107i! Da se to dogodilo na 18.000 metara mo\u017eda bismo i pre\u017eiveli, ali bi trajnih posledica po zdravlje sigurno bilo. Iako imamo za\u0161titno visinsko odelo, zglobovi na rukama i nogama bi sigurno stradali, jer gore, u tropopauzi, u nekih 500 metara, vladaju temperature od oko minus 54, 55 stepeni Celzijusa. Zbog malog pritiska vazduha na visini ali i niske temperature, mo\u017ee do\u0107i do tzv. hladnog klju\u010danja krvi. Recimo, na Himalajima, tako\u0111e zbog malog pritiska vazduha, da bi proklju\u010dala voda ne treba sto, ve\u0107 samo tridesetak stepeni! Rusima, koji su imali takve otkaze kao mi, ali na 10.000 i vi\u0161e metara, ka\u017eu, morali su da amputiraju \u0161ake, stopala\u2026 – obja\u0161njava Mladen.<\/p>\n Nakon prvog trenutka iznena\u0111enja, zahvaljuju\u0107i hladnokrvnosti ali svakako i svom znanju, piloti su uzeli stvari u svoje ruke. Uskoro se na vidiku pojavila Batajnica, pista\u2026 Znali su ve\u0107 tada da su uspeli. <\/p>\n Dole na stajanci \u010dekale su ih, sa strepnjom, kolege. To\u010dkovi miga dodirnuli su pistu. Posle nekoliko minuta piloti i tehni\u010dari okupili su se da vide \u010dudo. Uskoro je do\u0161la i stru\u010dna ekipa, fotografisala kabinu, pokupila delove pleksiglasa. Ovih dana o\u010dekuje se i njihov ekspertski nalaz \u0161ta je, zapravo, dovelo do ovog zaista neobi\u010dnog i nesvakida\u0161njeg ispadanja poklopca na kabini nadzvu\u010dnog aviona. Preliminarna tuma\u010denja govore da je, po svemu sude\u0107i, do\u0161lo do zamora materijala, i da je specijalno lepilo, posle toliko godina na suncu, vetru, ki\u0161i i snegu, jednostavno – popustilo.<\/p>\n **********************************<\/p>\n Kad nema vremena za strah<\/p>\n – Kada je do\u0161lo do stra\u0161ne eksplozije u kabini, kontrolisao sam ure\u0111aje. Zbog eksplozivne dekompresije, krenuo sam odmah gore. Ali, po\u0161to se to dogodilo na \u201csamo\u201d 5.000 metara, dekompresija nije bila toliko radikalna. Na\u0161ao sam se u \u010dudu! Nisam mogao da verujem da iznad mene vi\u0161e nema poklopca od pleksiglasa! Prvo \u0161to mi je palo na pamet je bilo da sam \u017eiv, da ne ose\u0107am bol\u2026 \u010cak nisam imao vremena ni za strah. Onda sam pogledao da li je avion \u010ditav, \u0161ta je s motorom. Bela oduzima gas, izvla\u010dimo vazdu\u0161ne ko\u010dnice. Poku\u0161avam da mu ka\u017eem da sam dobro, ali zbog nesnosne buke ne uspevam. Ogromna brzina i nedostatak poklopca prosto su me isisavali iz kabine, mlatili vazduhom – pri\u010da Mladen gotovo u \u0161ali, kao da se ni\u0161ta nije dogodilo.<\/i><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Za pilote \u201emiga 21\u201c potpukovnika Belu Gerstmajera i majora Mladena Kosti\u0107a Rokija iz 204. lova\u010dkog puka, na \u010dijem je \u010delu potpukovnik Milosav Veljanovi\u0107, slobodno se mo\u017ee re\u0107i da su ovog 28. juna, na Vidovdan, do\u017eiveli i pre\u017eiveli \u2013 \u010dudo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46099","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46099","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46099"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46099\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46099"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46099"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46099"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}