Za dugove\u010dnost najva\u017enija fizi\u010dka aktivnost. Samo 20 minuta kretanja dovoljno za bolje zdravlje, tvrde nau\u010dnici. \u0160etajte, okopavajte ba\u0161tu, igrajte se sa unucima, spremajte ku\u0107u \u2013 sve se ra\u010duna<\/p>\n
Pi\u0161e: Olivera Popovi\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Radoholi\u010dari i nerv\u010dici, \u010duvajte srce. Kako? \u0160etnjom! \u0160to ste aktivniji \u017eive\u0107ete du\u017ee, ali i biti zdraviji u starosti. \u010cak samo 20 minuta kretanja \u2013 bilo kakvog \u2013 spremanje ku\u0107e, muvanje po kuhinji, ba\u0161ti, pored reke u \u010dijoj blizini \u017eivite, jurenje za unucima \u2013 dovoljno je za bolje zdravlje. Sve se ra\u010duna, a korist od \u0161etanja deluje dugoro\u010dno, jer \u0107ete blagodeti osetiti u starosti.<\/p>\n Ovo je jedna od glavnih poruka studije objavljene u poslednjem broju poznatog medicinskog \u010dasopisa JAMA (Journal of the American Medical Association), u kojoj su nau\u010dnici prou\u010davaju\u0107i grupu zdravih a starijih osoba (od 75 godina) do\u0161li do zaklju\u010dka da je njihovoj dobroj kondiciji u tre\u0107em dobu doprinela navika kretanja i odlazaka u \u0161etnju iz mladosti. E sada, novo: u studiji je dokazano da nije bilo bitno kakvom su se fizi\u010dkom aktivno\u0161\u0107u u toku svoje mladosti i tokom srednjeg doba bavili, ve\u0107 da su to radili svakoga dana. Mo\u017eda i najva\u017enije, osobe koje ni u poznijim godinama ne odustaju od svakodnevnih \u0161etnji i kretanja, kod sebe stvaraju pozitivnu energiju i zdrav duh. Bukvalno, energiju za \u017eivot.<\/p>\n Ovo, na\u017ealost, na na\u0161im prostorima i u na\u0161em mentalitetu nikako da uhvati dublje korene. Profesor dr Mladen Davidovi\u0107, na\u0161 poznati internista-gerontolog, ina\u010de i potpredsednik Dru\u0161tva gerontologa Srbije, ka\u017ee da iako svojim pacijentima stalno preporu\u010duje kretanje i \u0161etnje kao glavni lek, u na\u0161em podneblju stariji ljudi su pre spremni da \u201eu\u0161etaju\u201d u tablete nego u parkove i \u0161etali\u0161ta kraj reka. Svaki put se obraduje kada vidi 84-godi\u0161njeg Petra Manojlovi\u0107a, potpredsednika Dru\u0161tva gerontologa Srbije, kako biciklom dolazi u posetu Klinici, ali bi ipak trebalo da bude mnogo vi\u0161e na\u0161ih vreme\u0161nijih sugra\u0111ana koji na \u0161etali\u0161tima voze bicikl.<\/p>\n \u2013 U Montrealu sam vi\u0111ao 80-godi\u0161njake na rolerima, a kod nas mi je te\u0161ko da pokrenem ljude koji su tek pre\u0161li \u0161ezdesete da ustanu, \u0161etaju, iza\u0111u iz fotelje i stana… Moramo \u0161irokom akcijom da uverimo celokupnu populaciju u va\u017enost svakodnevne fizi\u010dke aktivnosti, naravno primereno godinama. Ljudi ka\u017eu da ne mogu da \u0161etaju, a to nije istina, osim u slu\u010dajevima kada je re\u010d o nepokretnim bolesnicima. Mi\u0161i\u0107i moraju da rade, jer samo protok energije dovodi do stabilizacije stanja. Dok se kre\u0107emo energetski smo zdravi, kada \u201eugasimo tu ma\u0161inu\u201d stvari postaju opasne po na\u0161e zdravlje \u2013 obja\u0161njava dr Davidovi\u0107.<\/p>\n Nau\u010dnici sa Univerziteta u Pitsburgu su u poslednjem broju najpoznatijeg medicinskog \u010dasopisa upravo to i dokazivali: kod 302 starije osobe pratili su tokom \u0161est godina kako deluju dve hemikalije koje se osloba\u0111aju prilikom fizi\u010dke aktivnosti. \u0160to je osoba bila aktivnija imala je trostruko manju koli\u010dinu \u0161tetnih materija koje doprinose starenju tkiva, <\/p>\n Na\u0161i mi\u0161i\u0107i, zna\u010di muskulatura su najve\u0107i organ za kretanje i ukoliko ga ne koristimo ne mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107emo pro\u0107i bez kazne, odnosno bez posledica. Na ovu ozbiljnu opasnost podse\u0107aju, po najnovijim medicinskim doktrinama, i endokrinolozi. Nedovoljno kretanje se u medicini naziva hipokinezijom i, po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, to je globalni faktor rizika za kvalitet \u017eivota, razbolevanje i prerano umiranje. Dr Davidovi\u0107 dodaje i da nema boljeg leka za depresiju ili osteoporozu od \u2013 \u0161etnje.<\/p>\n Zanimljivo je kako naizgled male stvari, na primer, obaveza da se za porodicu ili prijateljicu pripremi nedeljni ru\u010dak, starijoj osobi iako bolesnoj i koja se te\u0161ko kre\u0107e, doprinose zdravlju, ka\u017ee dr Davidovi\u0107. Iz svog dugog i bogatog iskustva rada s najstarijima u Klini\u010dkom institutu za gerijatriju KBC \u201eZvezdara\u201d, dr Davidovi\u0107 izdvaja zanimljivo zapa\u017eanje o tome koliko su ljudi koji su pre\u017eiveli infarkt posle takvog iskustva bili u boljoj kondiciji nego pre sr\u010danog udara. Razlog je izuzetno jak motiv da se \u010dovek vrati me\u0111u aktivne, zdrave, one koji mogu da se kre\u0107u… Jer, kretanje je \u017eivot. <\/p>\n O\u010dito je da zanemarivanje kretanja, odnosno fizi\u010dke aktivnosti mnoge osobe svrstava u visokorizi\u010dnu grupu da obole od ateroskleroze. <\/p>\n Lekari \u0107e pacijentima oprostiti i koji kilogram vi\u0161ka, osim ako nije u pitanju uo\u010dljiva debljina, ali svakoga treba da zabrine i pokrene na akciju borba za dah ve\u0107 pri maloj uzbrdici ili na stepeni\u0161tu ili ose\u0107aj op\u0161te neotpornosti organizma i premorenosti. Ako primete ove pojave, vreme je za akciju. Cilj ove medicinske doktrine nije da se neko na silu napravi sportistom, ve\u0107 da organizam \u010doveka bude funkcionalniji, zdraviji i za\u0161ti\u0107eniji od nastanka bolesti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Za dugove\u010dnost najva\u017enija fizi\u010dka aktivnost. Samo 20 minuta kretanja dovoljno za bolje zdravlje, tvrde nau\u010dnici. \u0160etajte, okopavajte ba\u0161tu, igrajte se sa unucima, spremajte ku\u0107u \u2013 sve se ra\u010duna<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46096","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46096","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46096"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46096\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46096"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46096"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46096"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}