Mogu\u0107i srpski degolizam zna\u010di \u2013 obnoviti autoritet dr\u017eave, uz ostavljanje dovoljno vazduha gra\u0111anskom dru\u0161tvu<\/p>\n
Pi\u0161e: Neven Cveti\u0107anin\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n U proteklim nedeljama imali smo prilike da \u010dujemo mnogobrojna \u201cspasonosna\u201d re\u0161enja za, silom prilika, samostalnu Srbiju. Tako se postavilo pitanje monarhije i(li) republike, kao pitanje bazi\u010dnog konstitucionalnog predznaka. No, u prate\u0107im raspravama o monarhiji i republici izri\u010du se razne povr\u0161ne kvalifikacije, kojima suprotstavljene strane, potpuno politikantski, \u201c\u010da\u0161\u0107avaju\u201d jedna drugu. <\/p>\n Tako imamo neku vrstu primitivnog \u201crepublikanizma\u201d koji ispoveda, na primer, onaj mladosocijalista koji ka\u017ee kako se predsednik republike mo\u017ee smeniti, a kralj, ako se \u017eeli smeniti \u2013 mora se ubiti. Takvi kao da nisu \u010duli za koncept konstitucionalne monarhije u kojoj je kralj ustavna kategorija, pa kao i ostale sli\u010dne kategorije potpada pod op\u0161ta odre\u0111enja ustavnosti i zakonitosti. Sigurno je da niko nije mislio u Srbiju uvoditi orijentalnog sultana, koji bi se mazao uljima i kinjio narod.<\/p>\n No, na drugoj strani, to ne daje pravo ni \u201cmonarhistima\u201d da ka\u017eu kako bi konstitucionalna monarhija od Srbije preko no\u0107i napravila Englesku i kako bi zahvaljuju\u0107i njoj dobili sve ono \u0161to vekovima nemamo. <\/p>\n Istina je da je ustavna parlamentarna monarhija najstabilniji oblik vladavine. O tome svedo\u010di \u010dinjenica da su Britanija, \u0160vedska i Holandija pod tim poretkom opstale nekoliko vekova. No, vredi konstatovati da Srbi nisu Englezi i da imaju potpuno druga\u010diju politi\u010dku tradiciju. O tome mo\u017eda najbolje govori ona anegdota po kojoj je Pa\u0161i\u0107, navodno, srpskim kriti\u010darima koji su mu spo\u010ditavali da nije dr\u017eavnik ni upola kao Gledston \u0161eretski odgovorio: \u201cKakvi ste vi Englezi, takav sam i ja Gledston\u201d.<\/p>\n Politi\u010dka tradicija je kod Srba ve\u0107inski bila antiaristokratska i kolektivisti\u010dka i bez obzira na to da li smo zadovoljni tom \u010dinjenicom moramo je konstatovati, ako uop\u0161te \u017eelimo da svrsishodno delujemo u zadatoj politi\u010dkoj stvarnosti. Kod Srba, a to je tu\u017eno prime\u0107ivao i Slobodan Jovanovi\u0107, vazda je bio dominantan jedan \u201cdinarski\u201d socijalisti\u010dko-anarhisti\u010dki \u201cgen\u201d. Stoga nam \u201c\u0160estu li\u010dku\u201d nisu doneli stranci, ve\u0107 je u njoj bilo ne\u0161to autenti\u010dno na\u0161e \u2013 i hajdu\u010dija, i arhetipske br\u0111anske strasti. S. Jovanovi\u0107 se stoga s pravom zapitao kako taj \u201cdinarski gen\u201d disciplinovati i mudro iskoristiti njegove energetske potencijale. Tom genu se ne sme dati na volju kao \u0161to je \u010dinjeno u komunizmu i socijalizmu (\u201ctitoizmu\u201d i \u201cslobizmu\u201d). Na drugoj strani, njega nije mogu\u0107e ni potpuno negirati zazivaju\u0107i neku \u201caristokratsku Srbiju\u201d jer \u0107e takva Srbija biti nerazumljiva ve\u0107ini njenih gra\u0111ana. \u0160ta nam onda valja \u010diniti?<\/p>\n Valja nam sagraditi patriotsku republiku u kojoj \u0107e biti ono najbolje iz obe na\u0161e politi\u010dke tradicije, i republikansko-socijalisti\u010dke i monarhisti\u010dko-liberalne. Neko \u0107e se s pravom zapitati \u2013 zar se ne me\u0161aju time babe i \u017eabe, levica i desnica. Na kraju, neko \u0107e zapitati da li je uop\u0161te postojao negde politi\u010dki sistem u kome su se me\u0161ali ti elementi? <\/p>\n Na ova pitanja mogu\u0107e je odgovoriti ukazuju\u0107i na jednu politi\u010dku tradiciju, prepoznatljivu u posleratnoj Evropi. Naime, na degolisti\u010dku politi\u010dku tradiciju koja je, dodu\u0161e, nastala u Francuskoj, ali je ostavila sna\u017ean pe\u010dat u \u010ditavoj ujedinjenoj Evropi. Ta tradicija je republikanska, me\u0111utim tu republika nije revolucionarna ve\u0107 ona u sebe inkorporira i sve tradicionalne vrednosti evropskih dru\u0161tava \u2013 i religiju, i crkvu, i obi\u010dajnost. No, takva republika ne ostaje isklju\u010divo na tradicionalnim vrednostima, ve\u0107 razvija i neke progresivne vrednosti, poput socijalne pravde i socijalnih prava. <\/p>\n Zaista, degolizam je u Francuskoj pokazao da je mogu\u0107e spojiti francusku katoli\u010dku \u201cdesnu\u201d tradiciju s tradicijom francuske socijalne \u201cleve\u201d republike. On je kona\u010dno izmirio naciju ne izlaze\u0107i iz okvira gra\u0111anskog sveta, ali ne zapostavljaju\u0107i ni one francuske tradicije koje su trajale vekovima. <\/p>\n Stoga slobodno mo\u017eemo re\u0107i da nam je potreban jedan \u201csrpski degolizam\u201d prilago\u0111en postmodernom vremenu i globalnim okolnostima. U konstitucionalnom smislu, on zna\u010di \u2013 jakog predsednika, ne\u0161to slabiju ali odgovornu vladu i parlament sa mnogo manjom koli\u010dinom stran\u010darenja i \u201cfudbalskih\u201d transfera. U ekonomskom smislu on zna\u010di nala\u017eenje balansa izme\u0111u onoga \u0161to ipak mora ostati u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu i onoga \u0161to treba prepustiti privatnoj inicijativi. U bezbednosnom smislu, on zna\u010di konstituciju organa dr\u017eavne sile (policija, vojska) kao ozbiljnih i profesionalnih institucija sa kojima se ne\u0107e poigravati ni gangsteri, ni horde navija\u010da u dvoranama i stadionima. U kulturolo\u0161kom smislu, to zna\u010di ostaviti dovoljno vazduha za stvaraoce svih fela \u2013 od glumaca do nau\u010dnika, da mirno rade svoj posao bez straha od \u201cpoliti\u010dke cenzure\u201d. Jednom re\u010dju, mogu\u0107i srpski degolizam zna\u010di \u2013 obnoviti autoritet dr\u017eave, uz ostavljanje dovoljno vazduha i gra\u0111anskom dru\u0161tvu. Naravno, bilo bi tu mesta i za prestolonaslednikovu porodicu i vaskolike monarhiste, kao i za socijaliste \u201ckubanskog\u201d profila. Samo bi dr\u017eava stalno pazila da se ne pobiju i opet nas \u201co jadu zabave\u201d i udalje od re\u0161avanja konkretnih \u017eivotnih problema koji mu\u010de ubogi puk. <\/p>\n Istra\u017eiva\u010d-saradnik u Institutu dru\u0161tvenih nauka Mogu\u0107i srpski degolizam zna\u010di \u2013 obnoviti autoritet dr\u017eave, uz ostavljanje dovoljno vazduha gra\u0111anskom dru\u0161tvu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46093","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46093","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46093"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46093\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46093"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46093"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46093"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nNeven Cveti\u0107anin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"