Neboj\u0161a Popov, ugledni beogradski sociolog, govori o brutalnoj politi\u010dkoj i dru\u0161tvenoj situaciji u Srbiji, te o populisti\u010dkim revolucijama na Balkanu<\/p>\n
Pi\u0161e: Feral Tribune<\/strong><\/em><\/p>\n Danas u Srbiji \u017eivimo u nekoj vrsti Papenovog lonca u kome ljudi nemaju ni vremena ni prostora da formuli\u0161u svoj interes. Doga\u0111aju se sukobi sa nultom opcijom od trenutka do trenutka i to nas dovodi do bitnog uvida da je stvoren jedan ambijent golog pre\u017eivljavanja za ve\u0107inu gra\u0111ana nakon ratova i masovnog nasilja. U tom moru plivaju ajkule koje kidaju niti finije strukture dru\u0161tva, stvaraju mo\u0107ne imperije \u0161pekulativnog kapitala i imaju svoje partije, novine, televiziju, univerzitete… Njima nije potrebna dr\u017eava i niti bilo kakva institucionalna struktura<\/p>\n Sociolog Neboj\u0161a Popov ve\u0107 \u010detrdeset godina pripada grupi ozbiljnih analiti\u010dara socijalnih fenomena hirovitih balkanskih dru\u0161tava. Kao \u010dlan grupe “Praxis” izba\u010den je sredinom sedamdesetih s beogradskog fakulteta jer se nije dopadao tada\u0161njoj partijskoj “ljevici”, a u devedesetima je kao urednik kriti\u010dkog \u010dasopisa Republika marginaliziran jer je predstavljao trn u oku zapaljivoj srpskoj desnici. U dru\u0161tvu koje se sporo mijenja i \u010desto svoje vrijedne umove osu\u0111uje na \u0161utnju, Popov se neprestano zala\u017ee za dijalog kao elementarni preduvjet za bilo kakvu promjenu.<\/p>\n – U parlamentu Srbije zatra\u017eeno je smjenjivanje ministrice poljoprivrede Ivane Duli\u0107-Markovi\u0107 zbog njenog hrvatskog porijekla, a predsjednik Boris Tadi\u0107 nazvan je “usta\u0161om”. Odakle tolika brutalnost na javnoj sceni u Srbiji danas?<\/p>\n – To su prostote koje se danas retko mogu \u010duti i u kr\u010dmi. Njih je upotrebljavao \u0160e\u0161elj u Haagu kada se obra\u0107ao sudijama, isto to radi njegov zamenik Toma Nikoli\u0107 u parlamentu, to rade mnogi novinari u tabloidima i na televiziji i mnogi politi\u010dari na okruglim stolovima. Takve verbalne kvalifikacije su jasan signal \u017eelje da se komunikacija niti ne uspostavi, \u0161to otvara prostor za golu silu jer u tom slu\u010daju nema potrebe da se bilo \u0161ta obrazla\u017ee. Postoji i jedan stari fenomen koji se u na\u0161oj tradiciji naziva sprdnja. To je izlaganje ruglu svih onih koji su druga\u010diji od mo\u0107nika, naro\u010dito ako su ne\u0161to obrazovaniji, vaspitaniji i ukoliko pokazuju neko normalnije pona\u0161anje pa tada postaju predmet grohota koji prati tu sprdnju. Taj grohotan smeh slu\u0161ali smo u parlamentu dosta \u010desto tokom svih ovih petnaest godina.<\/p>\n – Iz kojih dubina dolazi taj grohotan smijeh?<\/p>\n – Naravno, govorim o \u0161irem kontekstu kulture. To je s jedne strane otvaranje prostora za slobodno delovanje formacija koje primenjuju silu, a istovremeno to je i opravdavanje ve\u0107 primenjene sile i spre\u010davanje da se o posledicama te sile uop\u0161te normalno razgovara, da ne govorimo o utvr\u0111ivanju odgovornosti i krivice. Iz realno razorene strukture komunikacije iscvetala je samo dominantna personalna komponenta komunikacije pa se o bitnim stvarima govori samo ocrnjivanjem politi\u010dara i javnih osoba. To je kult li\u010dnosti okrenut naopa\u010dke. Zato \u0161to su nam neprozirni dubinski tokovi u strukturi dru\u0161tva u privredi i kulturi, zato \u0161to su blokirani tokovi dru\u0161tvenih promena, zato smo preokupirani me\u0111usobicama; ko kome radi o glavi, a ne o \u010demu se radi.<\/p>\n “Fini” zlo\u010dinci<\/p>\n – Kakvo je to stanje duha “ili mi ili oni”.<\/p>\n – Danas u Srbiji \u017eivimo u nekoj vrsti Papenovog lonca u kome ljudi nemaju ni vremena ni prostora da formuli\u0161u svoj interes i da se oblikuju kao grupacije koje se trajnije bore za stvaranje jedne kompleksnije strukture i institucionalne organizacije. Doga\u0111aju se sukobi sa nultom opcijom od trenutka do trenutka i to nas dovodi do bitnog uvida da je stvoren jedan ambijent golog pre\u017eivljavanja za ve\u0107inu gra\u0111ana nakon ratova i masovnog nasilja. U tom moru plivaju ajkule koje kidaju niti finije strukture dru\u0161tva, stvaraju mo\u0107ne imperije \u0161pekulativnog kapitala i imaju svoje partije, novine, televiziju, univerzitete… Njima nije potrebna dr\u017eava i niti bilo kakva institucionalna struktura.<\/p>\n – Politi\u010dka javnost kao da je konstantno na pola puta izme\u0111u primordijalnog i civiliziranog s tendencijom da lako sklizne u primitivno.<\/p>\n – Ti miksevi se javljaju u raznim oblicima. Donedavno se govorilo kako su radikali u Srbiji stekli neke nove manire u\u010dtivijeg pona\u0161anja, me\u0111utim ba\u0161 onda kada su se trudili da izgledaju ugla\u0111eniji, iz njih je provaljivala autenti\u010dna brutalnost pa bi, recimo, rekli da je njihov politi\u010dki suparnik “drek” \u0161to malo otmenije zvu\u010di nego kada bi rekli da je “govno”. Gestapovci i enkavedeovci su bili dobro obrazovani i lepo odeveni ljudi, ponekad sa pristojnim manirima, poneki od njih bili su kolekcionari umetni\u010dkih dela, ali to ne zna\u010di da svi oni nisu bili zlo\u010dinci.<\/p>\n – O Srbiji nakon Milo\u0161evi\u0107a govorite kao o razorenoj strukturi institucija i o tome da “ima vlasti, ali nema dr\u017eave”.<\/p>\n – To je stanje koje je ostalo nakon ratova, s time da je srpska vrhu\u0161ka zapo\u010dela ratove kao vlast bez institucionalne kontrole. Mi ne mo\u017eemo ni dandanas znati ko je odlu\u010divao o tome ho\u0107e li se i\u0107i u rat i na koji na\u010din jer institucionalni okvir u kojem su donesene sudbonosne i dalekose\u017ene odluke nije poznat. Ono malo institucija koje su pretekle od biv\u0161e partijske dr\u017eave je razoreno. Danas postoje neke kvazidemokratske i kvazipluralisti\u010dke institucije kao \u0161to je parlament, ali ne postoji ustav kao klju\u010dni konstitutivni instrument dr\u017eave.<\/p>\n – Formalno-pravno u Srbiji jo\u0161 uvijek postoji dru\u0161tvena svojina.<\/p>\n – Iza fasade dru\u0161tvene svojine koja je i za vreme Tita bila sva\u010dija i ni\u010dija stvarane su odre\u0111ene strukture i grupacije koje do dana\u0161njih dana kontroli\u0161u dru\u0161tvenu imovinu i odre\u0111uju glavne smerove privatizacije bez ustavne regulacije. Mi imamo tu nevolju da smo iz jednog dugog i dosta neodre\u0111enog prelaznog razdoblja od kapitalizma ka socijalizmu u\u0161li u drugo prelazno razdoblje od onakvog socijalizma ka nekakvom kapitalizmu i jedino \u0161to je zajedni\u010dko tim prelaznim razdobljima jeste da su – prelazno razdoblje. Mi ne znamo pouzdano kuda ide to prelazno stanje jer se ono nalazi obavijeno mnogim skelama, a ne znamo ta\u010dno ni ko je te skele postavio. Tek kada saznamo \u0161to se iza tih skela stvarno doga\u0111a, mo\u0107i \u0107emo da razumemo koje su to interesne, ideolo\u0161ke i politi\u010dke grupacije, u zemlji i izvan nje, koje u brojnim kombinacijama, spojevima i simbiozama odlu\u010duju o dugoro\u010dnoj koncepciji na\u0161eg \u017eivota.<\/p>\n Povratak u pro\u0161lost<\/p>\n – Sociolog Josip \u017dupanov jo\u0161 davno je tvrdio da nedostaju dubinska istra\u017eivanja o ovim procesima.<\/p>\n – Mnogo je lak\u0161e ustanoviti kako je razbijena dr\u017eava, mnogo je te\u017ee utvrditi kako je stvarno izmenjena struktura dru\u0161tva. Nakon ratova stvorene su nove dr\u017eave koje se trenutno nalaze u nekom ortopedskom tretmanu – u nekoj vrsti pravog ili delimi\u010dnog protektorata. To je nova vrsta skrivanja \u0161to se zaista u dru\u0161tvu doga\u0111a, ali mi nemamo dovoljno saznanja o procesima naro\u010dito du\u017eeg trajanja, o ishodima tih procesa i o tome kuda ti procesi vode.<\/p>\n – Postoji teza da su prevrati u ex-jugoslavenskim dr\u017eavama \u010desto samo konzervirali postoje\u0107e stanje.<\/p>\n – Nu\u017eno je vratiti se u pro\u0161lost. Ima ozbiljnih indicija da je partizanska nomenklatura, najmo\u0107nija grupacija u tada\u0161njoj Jugoslaviji, u jednom trenutku shvatila da ima problema sa legitimno\u0161\u0107u svoje vlasti koju je izvodila iz radni\u010dke klase. Kada je ta klasa od 1958. po\u010dela konstantno da \u0161trajkuje oni su modifikovali tu legitimaciju i sve vi\u0161e su se pozivali na amorfni i manje odre\u0111eni – radni narod. Kasnije ni ta neodre\u0111enost nije bila dovoljna pa se od radnog naroda pre\u0161lo na etni\u010dki narod jer su te grupacije u me\u0111uvremenu po\u010dele da sti\u010du sve ve\u0107u ekonomsku mo\u0107. Po\u010detkom 60-ih netko novi je po\u010deo da kontroli\u0161e glavne tokove novca, naro\u010dito onog koji sti\u017ee iz sveta; me\u0111unarodnu pomo\u0107, kredite, sredstva za investiranje…<\/p>\n Bili su to funkcioneri na ni\u017eim nivoima vlasti, menad\u017eeri i direktori “politi\u010dkih” tvornica koji su tra\u017eili nove ideolo\u0161ke i politi\u010dke okvire u kojima \u0107e imati legitimnu vlast. Oni su se penjali ka vrhovima mo\u0107i i u partiji i u dr\u017eavi da bi dospeli do ideje o stvaranju nacionalnih dr\u017eavnosti. Taj proces sa sve jasnijim nacionalnim programima nastavljen je u svim republikama da bi tek s pojavom Milo\u0161evi\u0107a \u010ditava ta struktura dobila razornu mo\u0107 jednog nacionalizma. Kako danas jo\u0161 uvek nije dovoljno jasno uo\u010dena odgovornost ovih struktura i veza izme\u0111u socijalisti\u010dke plja\u010dke i ratnih zlo\u010dina, nisu ni prona\u0111eni na\u010dini da se taj problem rasplete i otvori put u promene te strukture koja je stvarana pre rata, koja je u\u010dvr\u0161\u0107ivana tokom rata i koja je u Srbiji jo\u0161 uvek toliko mo\u0107na da se opire stvaranju demokratskih institucija.<\/p>\n Jugoslavenska legitimacija<\/p>\n – Milo\u0161evi\u0107 je bio ozna\u010den kao osoba \u017eedna vlasti, koji se prema vlastitom priznanju zalagao “za o\u010duvanje Jugoslavije i socijalizma” i koji je zavr\u0161io u nacionalizmu.<\/p>\n – Previ\u0111a se \u010dinjenica da su Milo\u0161evi\u0107 i njegova klika isplivali iz jednog ogromnog talasa surovog obra\u010duna sa levicom. Ako je staljinizam levica, onda i Milo\u0161evi\u0107 pripada levici, ali taj se staljinizam obra\u010dunao sa onima koji su smatrali da socijalizam ne mora da bude permanentno nasilje i zlo\u010din. Ono \u0161to je va\u017eno za njega jeste da se on pojavio kao vo\u0111a jedne mla\u0111e nepartizanske garniture funkcionera re\u017eima koja je krenula u ono \u0161to su nazivali antibirokratskom revolucijom i obra\u010dunom sa “fotelja\u0161ima” koji nedovoljno upotrebljavaju silu u ostvarenju ciljeva.<\/p>\n E pa sad, onoliko koliko je on bio levi\u010dar onoliko je bio i Jugosloven. Jugoslavija je tu bila samo jedno od pomagala da se prihvati njegovo nasilni\u010dko nastupanje i \u0161irenje tog populisti\u010dkog pokreta koji je tra\u017eio svoje pristalice i da bi se pridobila Jugoslavenska narodna armija za jugoslovensku legitimaciju. I ni\u0161ta vi\u0161e od toga. Sve ostalo proizlazi iz konfiguracije interesne grupacije \u010dija je on bio maska. \u0160ta je on konkretno, kakva je njegova li\u010dnost i odnosi sa suprugom Mirom Markovi\u0107, sledi kao predmet analize tek kada se istra\u017ee ovi bazi\u010dni odnosi.<\/p>\n – Slovenski sociolog Toma\u017e Mastnak kada govori o procesima u tranzicijskim zemljama upotrebljava termin “demokratski fa\u0161izam”?<\/p>\n – Skloniji sam da razmi\u0161ljam kako se kod nas obnavljaju neke pretkapitalisti\u010dke strukture: ta hijerarhija mo\u0107i koja nikada nije bila dovoljno postojana i ta mutna dru\u0161tvena svojina li\u010de na svojinske odnose u feudalizmu gde se udeo u vlasni\u0161tvu regulisao kroz permanentne sukobe i obra\u010dune. To me inspiri\u0161e da razmi\u0161ljam o mogu\u0107im tuma\u010denjima ovoga \u0161to se zbiva u raspadanje starog sistema realnog socijalizma koji nije zavr\u0161en i u stvaranje novih struktura koje idu\u0107i prema divljem kapitalizmu obnavljaju pretkapitalisti\u010dke odnose.<\/p>\n – Intelektualce okupljene oko Liberalno-demokratske stranke \u010cede Jovanovi\u0107a povezujete sa sindromom “naknadnog ostvarenja iznevjerenih o\u010dekivanja”.<\/p>\n – Ljude okupljene oko Liberalno-demokratske partije \u010cede Jovanovi\u0107a posmatram u okviru jednog analiti\u010dkog modela koji je kod nas jasno definisao profesor sociologije Aleksandar Molnar koji razlikuje ustavotvorne i rotacione revolucije. Ustavotvorne revolucije se zavr\u0161avaju konstitucionalnim sistemom parlamentarne demokratije, a zastupnici rotacione revolucije uvek iznova imaju te\u017enju \u2013 kroz neku vrstu beskona\u010dnosti ustanaka, buna i prevrata – da iz jedne revolucije idu u drugu i da se nikada ne vidi kraj konstitucije dru\u0161tva i dr\u017eave kao rezultat takvog procesa.<\/p>\n U konkretnom slu\u010daju to je poku\u0161aj da se pridobiju pristalice za jednu partijsku formaciju iz krugova onih koji su razo\u010darani neuspehom prevrata od petog oktobra kada je sru\u0161en Milo\u0161evi\u0107 i koji veruju da nastavljaju misao i delo Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. To deluje vrlo privla\u010dno, ali problem je u tome da ta nova generacija koja je do\u017eivela mnoge prevrate danas ne vidi jasniju viziju konstitucije kojom bi se zavr\u0161io taj novi talas revolucije.<\/p>\n Interesne koalicije<\/p>\n – U va\u0161im radovima govorite o serijama populisti\u010dkih revolucija na Balkanu?<\/p>\n – U \u010ditavoj biv\u0161oj Jugoslaviji dogodio se vrtlog populisti\u010dkih revolucija prema onoj teoriji evolucije legitimnosti sistema od radni\u010dke klase do nacije i taj proces je jo\u0161 uvek na delu. Tako sada\u0161nja vlast u Srbiji pod sloganom da ne sme da budu “dve sukobljene Srbije” i da ona “mora da di\u0161e na oba plu\u0107na krila” poku\u0161ava stvoriti novu kompoziciju populisti\u010dkog sistema izvesnom sintezom Demokratske stranke Srbije Vojislava Ko\u0161tunice i radikala Vojislava \u0160e\u0161elja. Tu po\u010dinje tema kako se socijalna demagogija prepli\u0107e sa nacionalnom, no zbog toga su potrebni brutalni nastupi da bi se sakrili problemi, odgovornost i razlike. Iste one razlike koje su pre \u010detrdeset godina postojale izme\u0111u partizana i menad\u017eera, no sada se kao i nekad stvaraju interesne koalicije izme\u0111u jednih i drugih koje se danas od buke o srpstvu, Kosovu, Haagu i Crnoj Gori ne vide.<\/p>\n – \u010casopis Republika koji ure\u0111ujete i vas osobno napadaju \u010desto u javnosti za “ru\u017eenje naroda”.<\/p>\n – Nedavno se u listu Pravoslavlje pojavio napad na Republiku koja je objavila prikaz kriti\u010dke knjige Jovana Bajforda o vladici Nikolaju Velimirovi\u0107u – da mi napadamo sveca. U tom smislu progla\u0161eni smo jereticima koji zaslu\u017euju ni\u0161ta drugo nego samo prokletstvo. Taj napad je utoliko opasan jer se nalazimo u procesu sna\u017ene klerikalizacije crkve i njenog pribli\u017eavanja vrhovima vlasti. \u010casopis Republika opstao je osamnaest godina na poziciji koja nije bila samo utemeljena na kritici lo\u0161e ideologije i va\u017ee\u0107eg politi\u010dkog mi\u0161ljenja ve\u0107 i na promi\u0161ljanjima dru\u0161tvenih promena. Jo\u0161 od Kor\u010dulanske \u0161kole poku\u0161avamo u toj borbi erosa i tanatosa, za razliku od rigidnog determinizma i trijumfalisti\u010dke ideologije nacionalnog identiteta, razmi\u0161ljati o mogu\u0107nosti da ljudi “brigom o sebi”, kako ka\u017ee Michel Foucaoult, preoblikuju svoja shvatanja i vizije o zajednici u kojoj \u017eive.<\/p>\n Bojan Munjin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Neboj\u0161a Popov, ugledni beogradski sociolog, govori o brutalnoj politi\u010dkoj i dru\u0161tvenoj situaciji u Srbiji, te o populisti\u010dkim revolucijama na Balkanu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46090","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46090","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46090"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46090\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46090"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46090"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46090"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}