Kad se u suvoparnom pravni\u010dkom umu naprasno probudi nadriromanti\u010darski Pjesnik, hvataj tutanj ili beri ko\u017eu na \u0161iljak<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107 \/Vreme<\/strong><\/em><\/p>\n Iz Knina si nastao, u Kninu \u0107e\u0161 se u pepeo pretvoriti… Ovako bi, recimo, mogla da glasi aktuelna parafraza starog biblijskog “refrena”, da ne re\u010demo poslednji pomen jednom manijakalnom “veledr\u017eavnom” fantazmu. Zajedni\u010dka ekskurzija \u2013 a gde su mladi tu je i pesma i \u0161ala! \u2013 predsednika Hrvatske Stjepana Mesi\u0107a i predsednika Srbije Borisa Tadi\u0107a po Kninu i okolini simboli\u010dki je poslednji ekser u kov\u010degu te morbidne budala\u0161tine iz najgorih i najsramnijih dana na\u0161ih \u017eivota, tog “zajedni\u010dkog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata” koji je hiljade ljudi ko\u0161tao glave, a stotine hiljada doma, zdravlja, dostojanstva, perspektive, du\u0161evnog mira i koje\u010dega jo\u0161. Na paklenih kraji\u0161kih \u010detrdesetak stepeni \u017eive Celzijusove vage, znojavi Boris u te\u0161kom tamnom, ba\u0161 onako “prezidencijalnom” outfitu i doma\u0107inski iskulirani Stipe u nekakvoj svetloj lanenoj laganici, malo su se \u0161pancirali Kninom u pratnji \u0161armantne gradona\u010delnice, malo bazali po ku\u0107ama Srba povratnika iz kninskog zale\u0111a, gde su (i tata bi, sine!) po\u010da\u0161\u0107eni jakim doma\u0107im vinom i pr\u0161utom. Sve je to \u2013 ve\u0107 \u010dujem zakerala ne\u010diste savesti \u2013 bila tek povr\u0161na “pokazna ve\u017eba” od nekoliko sati, i samo po sebi ne\u0107e ni\u010diji \u017eivot u\u010diniti boljim, a kamoli vratiti mu smisao, ako se ovaj negde usput bio zagubio u bespu\u0107ima povijesne zbiljnosti. A tu\u0161ta i tma ih se bilo zagubilo, sa obe “strane” jednog idiotskog fronta. Ali, simboli\u010dki zna\u010daj ovog \u010dina nemogu\u0107e je preceniti, odaslatu poruku nemogu\u0107e je ignorisati: samim zajedni\u010dkim boravkom, ne u Beogradu ili Zagrebu \u2013 toga smo se onoliko nagledali, i to odavno ni za koga ne predstavlja atrakciju, pa \u010dak ni provokaciju \u2013 nego upravo na (uz Vukovar) simboli\u010dki klju\u010dnoj Neuralgi\u010dnoj Ta\u010dki bar onog “hrvatskog” odeljka postjugoslovenske maklja\u017ee za lovu, robu i teritorije, Mesi\u0107 i Tadi\u0107 udarili su pe\u010dat na jedno istorijsko zatvaranje kruga. Kruga koji je, uzgred, ve\u0107 tako temeljito zatvoren da je mogu\u0107e i sprdati se s tim, i to bez skandala: tako je Tadi\u0107 za\u010dikavao jednog svog kraji\u0161kog doma\u0107ina da mu na licu mesta prizna kako mu je on, Tadi\u0107, ipak bar za mrvu miliji predsednik od prisutnog Mesi\u0107a… Ha, ha, grohotom se svi nasmeja\u0161e… Tjah, nadam se da Slobodanu M. i Franji T. u paklu dozvoljavaju da gledaju televiziju: ovakvi prizori mogli bi biti tretirani kao sastavni deo kazne.<\/p>\n Ova je kninska \u0161etnja bila samo jedan segment Tadi\u0107eve turneje po post-YU Kanosi: stigao je i do Crne Gore, u dru\u0161tvu srpskih popova i crnogorskog predsednika, kao i do Ba\u0161-\u010dar\u0161ije, valjda da proveri kvalitet \u0107evapa u rodnom mu gradu. Koliko \u010dujemo, sa \u0107evapima je i dalje sve u najboljem redu. Ostalo, \u0111ene-\u0111ene. Iako va\u017ei za bitno ja\u010deg “nacionalistu” od pokojnog Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, Tadi\u0107 nije imao li\u010dnu hipoteku u vidu famoznog “vola na Palama” (tog svakako najproma\u0161enijeg poteza vaskolike \u0110in\u0111i\u0107eve politi\u010dke karijere), pa je u \u0160eheru, ako je suditi po novinskim izve\u0161tajima, srda\u010dnije do\u010dekan nego \u0110in\u0111i\u0107 onomad, pre pola decenije. I to je “opu\u0161teno” muvanje po Sarajevu, moglo bi se re\u0107i, svojevrsni “konceptualni \u010din”: jo\u0161 jedna etapa mapiranja neuralgi\u010dnih ta\u010daka, posve logi\u010dna nakon onog pro\u0161logodi\u0161njeg nemu\u0161tog, ali ipak va\u017enog Tadi\u0107evog boravka u Srebrenici. <\/p>\n Okej, a Kosovo? O da, i tamo je Tadi\u0107 stigao da svrne, ali prava \u0107e pri\u010da u vezi s tim jo\u0161 malo da popri\u010deka: tek \u0107emo saznati ho\u0107e li Tadi\u0107 \u2013 ili neki njegov naslednik \u2013 biti isto tako voljan da, u sasvim doglednoj budu\u0107nosti, pro\u0161eta Pri\u0161tinom ili, recimo, Orahovcem, u dru\u0161tvu predsednika nekog budu\u0107eg Kosova, onog koje \u0107e imati vi\u0161e od autonomije, ali ne\u0107e imati manje od nezavisnosti… I tek \u0107emo onda saznati da li je Tadi\u0107 uistinu re\u0161io da skine i sa svojih i sa na\u0161ih le\u0111a teret poraza i sramote, ili \u0107emo morati mu\u010dno da prolazimo jo\u0161 kroz jedan, valjda poslednji \u010din apsurdom operva\u017eene agonije. <\/p>\n Ako oko predsedni\u010dkog stava te elementarne sabranosti i razabranosti u vremenu i prostoru i ima nekih dilema, premijer Ko\u0161tunica nam je svoj stav jasno obrazlo\u017eio: ne samo da ne namerava da pije rujno vino po Kninu, i da radije ide na Du\u010di\u0107ev trebinjski grob nego na ba\u0161\u010dar\u0161ijsku baklavu, nego je premijer TV konzilijumu glavnih urednika izvoleo izjaviti i da “Srbija ne\u0107e priznati eventualno nametnuto re\u0161enje na Kosovu & Metohiji”, \u0161to je valjda prevod na politi\u010dko-srpski onog njegovog nedavnog poetsko-besedni\u010dkog gazimestanskog voznesenija u kojem je s ljubavlju uskliknuo kako svaki Srbin (Srpkinja, Srp\u010de…) mora da zna da je Kosovo uvek bilo (?), jeste (?!) i uvek \u0107e biti (?!?) deo Srbije. Kuku i lele: kad se u suvoparnom pravni\u010dkom umu \u2013 duhovitom poput Gorice Gajevi\u0107 u dubokom snu i lucidnom poput Bakija An\u0111elkovi\u0107a u budnom stanju \u2013 naprasno probudi nadriromanti\u010darski Pjesnik, ili hvataj tutanj ili beri ko\u017eu na \u0161iljak! <\/p>\n Kako taj ekscentri\u010dni \u010dovek uop\u0161te zami\u0161lja to “nepriznavanje”?! I kako mi, obi\u010dni smrtnici, uop\u0161te da \u017eivimo u tom njegovom paralelnom kosmosu? U tom slu\u010daju, Srbiji ne bi bilo upitno samo \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, nego na ovoj planeti: dr\u017eava koja negira susede tretira se kao parija nad parijama, Crna Rupa, ne-mesto kojeg se valja kloniti. To je, uostalom, radio Slobodan Milo\u0161evi\u0107: i on je najbolje obo\u017eavao da “ne priznaje” ono \u0161to ostatak sveta “priznaje”. I eno ga sad tamo dole, neki Adolf mu sobni stare\u0161ina. Mada, kad bolje pogleda\u0161, ne mo\u017ee\u0161 o\u010dekivati od Ko\u0161tunice da presko\u010di svoju senku, da transcendira vlastitu pamet: pravo je pitanje da li je ta mera ujedno i na\u0161a mera pameti, da li ova zemlja zaista ne mo\u017ee (i ne zaslu\u017euje) bolje i dalekovidije? To jest: moramo li da pro\u0111emo kroz jo\u0161 jedan ciklus bede, bezna\u0111a, sramote i besmisla, da bismo na kraju opet gledali kako neko “na\u0161” i neko “njihov” pijuckaju rujno orahova\u010dko vino, uz prigodne po\u0161alice?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kad se u suvoparnom pravni\u010dkom umu naprasno probudi nadriromanti\u010darski Pjesnik, hvataj tutanj ili beri ko\u017eu na \u0161iljak<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46089","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46089","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46089"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46089\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46089"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46089"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46089"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}