Mogu li stranci pomo\u0107i Srbiji da ne uhapsi Ratka Mladi\u0107a<\/p>\n
Pi\u0161e: Dejan Anastasijevi\u0107\/Vreme<\/strong><\/em><\/p>\n Nakon \u0161to su probijeni svi rokovi da se odbegli general Ratko Mladi\u0107 prona\u0111e i izru\u010di kako bi se zadovoljili zahtevi Evropske unije u vezi sa saradnjom sa Ha\u0161kim tribunalom, u opticaju je naizgled novi pristup: primeni\u0107e se takozvani “hrvatski model” koji uklju\u010duje dono\u0161enje Akcionog plana i uklju\u010divanje agenata stranih obave\u0161tajnih slu\u017ebi u potragu za Mladi\u0107em. Kako bi taj plan trebalo da izgleda i da li \u0107e strani \u0161pijuni pomagati doma\u0107im u prevrtanju neba i zemlje po Srbiji, zna\u0107e se mo\u017eda u \u010detvrtak 29. juna, nakon sastanka premijera Vojislava Ko\u0161tunice sa \u010delnicima doma\u0107ih slu\u017ebi, ali ve\u0107 sada se gomilaju sumnje da je re\u010d o jo\u0161 jednoj kupovini vremena u nadi da \u0107e se problem nekako sam od sebe re\u0161iti.<\/p>\n Ideju je pro\u0161le nedelje lansirala stranka G17 plus, posredstvom novoizabrane potpredsednice Vlade Ivane Duli\u0107-Markovi\u0107. Ona je u subotu 24. juna izjavila da se “ozbiljno razmi\u0161lja” o stvaranju akcionog plana za saradnju sa Ha\u0161kim tribunalom, odnosno za isporu\u010denje Ratka Mladi\u0107a: “Jo\u0161 uvek je to u formi ideje i sada je potrebno da svako doprinese konkretno nekoj aktivnosti koja bi bila u nekoj traci mera koje treba da se preduzmu kako bi se uspostavila neka odgovornost za ne\u0161to \u0161to treba uraditi i mi smatramo da je to jako dobra ideja i verovatno \u0107e premijer Ko\u0161tunica da koristi tu hrvatska iskustva.”<\/p>\n Uve\u0107ana <\/p>\n Dan kasnije, \u0161ef stranke i ministar finansija Mla\u0111an Dinki\u0107 rekao je da “premijer Ko\u0161tunica ima nameru da ide sredinom jula u Brisel, dobio je poziv i do tada \u0107emo napraviti akcioni plan za saradnju sa Ha\u0161kim tribunalom. Ne\u0161to sli\u010dno hrvatskom modelu, kako su oni re\u0161ili problem Ante Gotovine.” Dinki\u0107 je, sem toga, pomenuo i ponudu Vlade da se u potragu uklju\u010de strane slu\u017ebe. “Poku\u0161a\u0107emo da zajedno sa EU-om i SAD re\u0161imo taj problem. Mi sami te\u0161ko to mo\u017eemo da uradimo”, rekao je on. Ove izjave, a naro\u010dito pominjanje stranih slu\u017ebi, smesta su pokrenule lavinu spekulacija, poja\u010danu \u010dinjenicom da su ministri pravde i odbrane Zoran Stojkovi\u0107 i Zoran Stankovi\u0107, koji bi po prirodi stvari morali da budu upu\u0107eni u ovu stvar, hladno izjavili da su za akcioni plan saznali iz medija i da im vi\u0161e ni\u0161ta o tome nije poznato. Ni Rade Bulatovi\u0107, \u0161ef Bezbednosno-informativne agencije koji je pro\u0161le nedelje podneo izve\u0161taj o aktivnostima svoje slu\u017ebe, izme\u0111u ostalog i u vezi sa Mladi\u0107em, skup\u0161tinskom Odboru za bezbednost, nije nijednom re\u010dju pominjao ni akcioni plan, ni saradnju sa strancima.<\/p>\n HRVATSKI MODEL: Iako se problem sa Ratkom Mladi\u0107em u ovda\u0161njoj javnosti \u010desto povezuje sa problemom koji je Hrvatska svojevremeno imala sa generalom Antom Gotovinom, potpuna pri\u010da o tome kako je Gotovina na\u0111en nikada nije saop\u0161tena javnosti, a i danas je predmet svakojakih naga\u0111anja i teorija zavere. Ono \u0161to je sasvim sigurno je slede\u0107e: hrvatska vlada je u aprilu pro\u0161le godine, nakon \u0161to je njena kandidatura za \u010dlanstvo u EU-u dovedena u pitanje, donela akcioni plan kako bi se taj problem re\u0161io. Sadr\u017eaj tog plana, me\u0111utim, nikada nije obelodanjen u interesu potrage, izuzev \u010dinjenice da se sastojao od osam ta\u010daka; pretpostavlja se da su klju\u010dne odredbe bile ovla\u0161\u0107enja nadle\u017enim slu\u017ebama da razbiju gusto isprepletenu mre\u017eu Gotovininih pristalica i sponzora u hrvatskim dr\u017eavnim, crkvenim i poslovnim krugovima. Druga klju\u010dna stvar bilo je formiranje posebnog istra\u017enog tima koji je osim hrvatskih operativaca uklju\u010dio i jo\u0161 uvek nepoznat broj istra\u017eitelja iz Haga i pojedinih stranih slu\u017ebi, poglavito britanske. Zna se, tako\u0111e, da su Britanci obezbedili sofisticirane prislu\u0161ne ure\u0111aje za presretanje komunikacija Gotovininih jataka. Jedan od prvih opipljivih uspeha bilo je otkrivanje i hap\u0161enje tajkuna Hrvoja Petra\u0107a, jednog od glavnih generalovih sponzora, krajem avgusta pro\u0161le godine u Gr\u010dkoj. Ubrzo je presretnut i telefonski razgovor Gotovine sa suprugom Dunjom, na osnovu koga je utvr\u0111eno da se on skriva na Kanarskim ostrvima. Gotovinu je u decembru pro\u0161le godine kona\u010dno uhapsila \u0161panska policija, nakon \u010dega je poslednja prepreka na hrvatskom putu ka Evropi otklonjena.<\/p>\n Postoje i neke druge verzije ove pri\u010de, prema kojima je hrvatska vlada tajno prebacila Gotovinu u \u0160paniju kako bi izbegla da hap\u0161enje u Hrvatskoj izazove revolt nacionalista, ali ovo ve\u0107 spada u teorije zavere. Zanimljivo je, me\u0111utim, da je kao kolateralna \u0161teta hrvatskog akcionog plana slu\u010dajno dolijao Milan Luki\u0107, optu\u017een za ratne zlo\u010dine u Vi\u0161egradu, koji je sa nekim Gotovininim prijateljima petljao sa drogom u Ju\u017enoj Americi.<\/p>\n Koliko bi primena hrvatskog modela mogla da pomogne Srbiji da na\u0111e Mladi\u0107a te\u0161ko je re\u0107i, pre svega zbog vela tajne kojim je taj model jo\u0161 uvek obavijen, ali i zbog toga \u0161to izme\u0111u dva generala postoje bitne razlike. Gotovina je avanturista koji, da nije bilo rata, ne bi dogurao dalje od narednika u Legiji stranaca i mafija\u0161a srednjeg kalibra; Mladi\u0107 je profesionalni oficir koji je ceo \u017eivot proveo u vojsci i nikada se nije me\u0161ao sa “obi\u010dnim” zlo\u010dincima. Druga bitna razlika jeste to \u0161to su ovda\u0161nje slu\u017ebe bezbednosti, odnosno neki njihovi elementi, godinama aktivno \u0161titile Mladi\u0107a, sa znanem dr\u017eavnog vrha i bez njega. Hrvatska je, me\u0111utim, ve\u0107 prvih godina nakon Tu\u0111manove smrti zavela red u svojim tajnim slu\u017ebama, kadrovski ih pro\u010distila i pot\u010dinila vladi i predsedniku, dok kod nas te slu\u017ebe jo\u0161 uvek uglavnom odgovaraju same sebi.<\/p>\n CIA I BIA: Uplitanje stranih slu\u017ebi, kao najosetljiviji deo ove pri\u010de, ve\u0107 je pokrenulo rasprave o nacionalnom ponosu i podse\u0107anja na 1914, kada je Srbija radije u\u0161la u rat nego dozvolila austrijskim bezbednjacima da nju\u0161kaju po njenoj teritoriji. Manje je poznato da je jedna grupa ameri\u010dkih operativaca ve\u0107 boravila u Beogradu 2003. godine, na poziv vlade Zorana \u017divkovi\u0107a. Amerikanci su u Srbiji imali status posmatra\u010da kako bi pratili napore na\u0161ih agenata na pronala\u017eenju Mladi\u0107a. Ta se stvar lo\u0161e zavr\u0161ila: srpski doma\u0107ini su ameri\u010dke kolege mesecima vodali po lovi\u0161tima i kafanama, sve kao tra\u017ee\u0107i generala, sve dok neko u Lengliju nije shvatio da ih vuku za nos i vratio agente ku\u0107i. Od tada, saradnja izme\u0111u doma\u0107ih i stranih slu\u017ebi po pitanju Mladi\u0107a svela se na rutinsku razmenu uglavnom nepouzdanih i neproverljivih informacija o Mladi\u0107evom boravi\u0161tu.<\/p>\n Sada bi ta saradnja trebalo da se podigne na mnogo vi\u0161i nivo, ali izgleda da je problem u tome \u0161to ovda\u0161nje vlasti nemaju jasnu predstavu kako to da urade. Izgleda da je Vlada izbacila ovu ideju u javnost pre nego \u0161to ju je osmislila, \u0161to u ovako osetljivim pitanjima mo\u017ee samo da \u0161teti. Obi\u010daj da se o modalitetima saradnje najpre diskretno porazgovara sa predstavnicima zemalja od kojih se pomo\u0107 o\u010dekuje o\u010digledno nije ispo\u0161tovan: odgovaraju\u0107i na izjave nekih ovda\u0161njih zvani\u010dnika da \u0107e nema\u010dka slu\u017eba BND pomagati u lovu na Mladi\u0107a, ambasador ove zemlje u Beogradu Andreas Cobel dao je zvani\u010dnu izjavu da “nikakva ponuda od strane srpskih vlasti nije stigla u Berlin”.<\/p>\n Sem toga, izjava predsedni\u010dkog savetnika Jovana Simi\u0107a za B92 s kraja pro\u0161le nedelje pobudila je dodatne sumnje u zapadnim diplomatskim krugovima. “Logistika koju mogu da nam pru\u017ee strane slu\u017ebe, ili me\u0111unarodna zajednica, veoma je bitna u lociranju”, rekao je Simi\u0107. “To \u0107e biti i posredan na\u010din da poka\u017eemo da ne mo\u017eemo da do\u0111emo do Mladi\u0107a, ali da \u010dinimo sve, \u0161to bi nam predstavljalo ne\u0161to kao aboliciju u odnosu na taj problem.” Komentari\u0161u\u0107i ove re\u010di, jedan zapadni diplomata je u razgovoru za “Vreme” rekao da njegova zemlja ozbiljno razmi\u0161lja da li da se uop\u0161te petlja u ovu pri\u010du. “Ako oni od nas pre svega o\u010dekuju alibi za neispunjavanje svojih obaveza, onda mi u tome nemamo nameru da u\u010destvujemo.” Ipak, i on ka\u017ee da nikakav predlog, zvani\u010dan ili nezvani\u010dan, nije upu\u0107en od strane vlasti.<\/p>\n Skepti\u010dan je \u010dak i Rasim Ljaji\u0107, koji \u0107e verovatno nastaviti da koordinira saradnju sa Tribunalom i posle izlaska Crne Gore iz zajednice sa Srbijom. “Na\u0161e slu\u017ebe treba \u0161to vi\u0161e da rade svoj posao, a u medijima treba \u0161to manje govoriti o tome”, rekao je Ljaji\u0107. “Iluzorno je misliti da \u0107e stranci umesto nas da ga hapse. To je na\u0161a odgovornost i na\u0161 teret.” Jo\u0161 kada bi neko hteo da ga preuzme.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mogu li stranci pomo\u0107i Srbiji da ne uhapsi Ratka Mladi\u0107a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46082","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46082","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46082"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46082\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46082"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46082"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46082"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}