Ameri\u010dki FBI se pre pola veka veoma interesovao za \u010duvenog dramskog pisca Artura Milera i njegove navodne prokomunisti\u010dke aktivnosti<\/p>\n
Pi\u0161e: Dejli njuz<\/strong><\/em><\/p>\n Ameri\u010dki Federalni istra\u017eni biro (FBI) se pre pola veka veoma interesovao za \u010duvenog dramskog pisca Artura Milera i njegove navodne prokomunisti\u010dke aktivnosti, navodi se u doskora tajnom dosijeu FBI-a.<\/p>\n Dosije FBI-a stavljen je, zahvaljuju\u0107i Zakonu o dostupnosti informacija i na zahtev Aso\u0161ijeted presa, na uvid javnosti posle Milerove smrti pro\u0161le godine.<\/p>\n Miler je bio celog \u017eivota liberal koji se protivio ratu u Vijetnamu, podr\u017eavao je gradjanska prava i u komadu “Ve\u0161tice iz Salema” napravio je paralelu izmedju lova na komuniste tokom Hladnog rata sa progonom ve\u0161ticama u Salemu u 17. veku.<\/p>\n Senatski Komitet za antiameri\u010dke aktivnosti zatra\u017eio je od njega 1956. godine da oda imena navodnih komunisti\u010dkih pisaca sa kojima je bio na nekoliko sastanaka tokom 1940-ih. Miler je odbio i osudjen je zbog nepo\u0161tovanja Kongresa. Presudu je kasnije odbacio Vrhovni sud.<\/p>\n Deceniju pre svedo\u010denja pred Kongresom, FBI je pomno pratio pisca ali je na kraju utvrdio da se Miler, iako blizak Komunisti\u010dkoj partiji, kriti\u010dki odnosi prema njoj.<\/p>\n U izve\u0161taju na 34 strane, koji je FBI sastavio 1951. godine, za Milera je jedan od dou\u0161nika rekao da je tokom 1930-ih bio pod uticajem Komunisti\u010dke partije, a da je sredinom 1940-ih postao njen \u010dlan.<\/p>\n Sam Miler je rekao da nikada nije bio \u010dlan partije, iako je priznao da je u dva navrata – 1940. i 1947, bio blizak aktivnostima KP “tako da je neko iskreno mogao da pomisli da sam postao \u010dlan”.<\/p>\n U eseju koji je objavio 1999. godine on je naveo da su prakti\u010dno svi koje je poznavao bili levo orijentisani i da je \u010dak nekolicina bila u KP, i da je ve\u0107ina imala kontakta sa marksisti\u010dkim idejama ili organizacijama.<\/p>\n FBI je Milerov profesionalni i li\u010dni \u017eivot pratio uglavnom preko pisanja \u0161tampe, ali i dou\u0161nika (\u010dija su imena u izve\u0161taju precrtana) i javnih dokumenata.<\/p>\n U izve\u0161taju se pominje i Milerovo ven\u010danje sa glumicom Merilin Monro.<\/p>\n Na dan ven\u010danja, njujor\u0161kom “Dejli njuzu” upu\u0107en je anonimni poziv o ven\u010danju Milera i Merilin Monro po jevrejskom obi\u010daju. Osoba koja je zvala rekla je da je ven\u010danje o\u010digledno “pokri\u0107e” za Milera koji je “bio i ostao \u010dlan KP i njihov prvi \u010dovek u kulturi”, i da je sama Merilin Monro “privu\u010dena u orbitu Komunisti\u010dke partije”.<\/p>\n FBI nije samo pratio Milerov politi\u010dki anga\u017eman – od protivljenja nuklearnom oru\u017eju do napada na crne liste komunista, ve\u0107 i njegove veze sa “komunisti\u010dkim” organizacijama poput Ameri\u010dke radni\u010dke unije i Ameri\u010dke unije za gradjanske slobode.<\/p>\n Uzalud je FBI tragao za komunisti\u010dkim uticajima u njegovim komadima. Milerov dosije zavr\u0161ava se 1956. godine, sa izuetkom kratkog osvrta na 1993. godinu kada je savetnik tada\u0161njeg predsednika Bila Klintona, Bernard Nusbaum, zatra\u017eio proveru. Razlog nisu bile subverzivne aktivnosti ve\u0107 dodela nacionalne Medalje za umetnost.<\/p>\n Na ceremoniji, Klinton je pohvalio Milera kao jednog od vode\u0107ih pisaca 20. veka, a “Ve\u0161tice iz Salema” kao komad koji se bavi “pitanjima savesti”.<\/p>\n Mondo<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ameri\u010dki FBI se pre pola veka veoma interesovao za \u010duvenog dramskog pisca Artura Milera i njegove navodne prokomunisti\u010dke aktivnosti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46076","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46076","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46076"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46076\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46076"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46076"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46076"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nU jednoj bele\u0161ci se navodi da je jedan od dou\u0161nika javio da je “nekoliko komunista” odbijeno za uloge u brojnim Milerovim komadima.
\nIsti dou\u0161nik je ocenio da Milerovi komadi “iako povremeno podr\u017eavaju stavove Komunisti\u010dku partiju, ne prate marksisti\u010dku ideologiju”.<\/p>\n