\u201cDnevnikov\u201d novinar preru\u0161en u prosjaka ogolio lice novosadskih ulica i ljudi<\/p>\n
Pi\u0161e: Igor Mihaljevi\u0107\/Dnevnik<\/strong><\/em><\/p>\n Novi Sade, jo\u0161 za tebe ima nade! U sebi \u010duva\u0161 ljude koji su i posle godina moralnog i ekonomskog sunovrata sa\u010duvali \u010dove\u010dnost i samilost, spremne da pomognu onima koji to vi\u0161e i ne o\u010dekuju. <\/p>\n Reporter \u201cDnevnika\u201d, potpisnik ovih redova, preru\u0161io se prekju\u010de u prosjaka, proveo dan u strogom centru grada tra\u017ee\u0107i milostinju, razgolitiv\u0161i tako na\u0161a ose\u0107anja i postupke prema gra\u0111anima s margine. Kakvi smo prema najbednijima, takvi smo zaista, rekao bih nakon ove male avanture. Osim novca, dobio sam re\u010di ohrabrenja, pa\u017enje, iskrene volje za pomo\u0107, \u010dak i hranu. <\/p>\n Ako zanemarim dva policajca koja su me \u0161utirali po stopalima dok sam glumio nesvesticu u Zmaj Jovinoj ulici, uz obavezno \u201chajde mrcino, di\u017ei se, be\u017ei odavde\u201d nisam do\u017eiveo nijednu neprijatnu situaciju. Dodu\u0161e, za sve nas koji ne zara\u0111ujemo za hleb ispru\u017eenim prljavim dlanom na plo\u010dniku, definicija neprijatnosti bitno je druga\u010dija. Kada si prosjak, ne mo\u017ee\u0161 pobe\u0107i od pogleda koji seku, komentara, zgra\u017eavanja, izbegavanja svake vrste kontakta. Pomenuti policajci videli su \u201cprosjaka\u201d ranije kako se stropo\u0161tao na plo\u010dnik, ali su radije gledali izlo\u017eene konje nego \u0161to su me pitali da li se ose\u0107am dobro.<\/p>\n Maestralan posao u preru\u0161avanju reportera \u201cDnevnika\u201duradili su \u0161minkeri, garderoberi i rekviziteri Srpskog narodnog pozori\u0161ta, bez kojih ova akcija uop\u0161te ne bi bila mogu\u0107a. Reakcije na\u0161ih kolega na tamnu put, odrpanu ode\u0107u, modrice, o\u017eiljke i pre svega zube obojene u crno, uverile su me da sam spreman za ulicu. <\/p>\n Prva stanica bio je Dunavski park, dovoljno udaljen od SNP-a da shvatim u \u0161ta sam se upustio. Nijedne o\u010di nisu bile ravnodu\u0161ne, neke \u017eale, neke se gr\u010de. Uvidev\u0161i da mi je \u010darapa u sandali previ\u0161e \u010dista, posetio sam labudove Isu i Bisu gde sam nju i nokte po\u010dastio humusom. Klin\u010dadija mi ne\u0161to poluglasno dobacuje dok sre\u0107em prvu \u201ckoleginicu\u201d, staricu na kartonskoj kutiji. <\/p>\n Napa\u0107enim glasom i govorom tela bez trunke samopouzdanja, pozdravljam je i nudim da radimo zajedno. Pobegla je kao oparena, \u010dak je zaboravila podmeta\u010de. Sti\u017ee mi prva mu\u0161terija, \u017eena \u0107utke ubacuje papirnatih 20 dinara i odlazi. Poku\u0161ao sam da razgovaram sa skoro svakom osobom koja mi je pri\u0161la, ali je to i\u0161lo jako te\u0161ko. <\/p>\n Strah, besmisao, nekada i gadljivost, u\u010dinili su me neprijatnim za gledanje, a kamoli za razgovor. Dugokosa devoj\u010dica imala je razumevanja, zastala i rekla da mi je novac dala zato \u0161to je meni potreban vi\u0161e nego njoj i da bi mi dala mnogo vi\u0161e, samo da ima. <\/p>\n \u201cNe znam \u0161ta ti se dogodilo, ali sigurna sam da to nisi zaslu\u017eio…\u201d iskreno je kazala pre opro\u0161taja. Taman kada mi je re\u010dima ogrejala du\u0161u, pro\u0161la je grupica mladih, dugo su me gledali. Uzvratio sam im, samo da bi video sre\u0111enu devojku kako uz grimasu gr\u010di i trese \u0161aku od ga\u0111enja. Opet sam na po\u010detku.<\/p>\n Posao u parku i\u0161ao je odli\u010dno, za kratko vreme sam skupio 86 dinara. Menjam lokaciju, idu\u0107i do Zmaj Jovine ulice oborene glave, tromim, \u0161antavim korakom, namerno pikiram na prolaznike. Suo\u010deni s mogu\u0107no\u0161\u0107u da dodirnu prosjaka, kadri su se stopiti sa zidom neke od ku\u0107a. Razgovori mladih parova se gase, deca se odvla\u010de na stranu, valjda odrasli misle da su mi o\u010di i u\u0161i urokljive. Deca ko\u2019 deca, stra\u0161no sam im zanimljiv, pitaju \u201cmama, ko je to\u201d, \u201cza\u0161to \u010dika spava na ulici?\u201d (mada \u010dika mo\u017eda umire ?!), a jedna majka o\u0161tro je ukorila \u0107erku, podviknuv\u0161i: \u201cBez komentarisanja !\u201d <\/p>\n Sedam na behaton, tera mi znoj ispod vunene kape. Postavljam radnju i nedugo zatim sti\u017ee prvi heroj dana, sredove\u010dan \u010dovek s 50 dinara u ruci. Pru\u017ea novac i, \u0161to je najva\u017enije, otvoreno pita kako mo\u017ee da mi pomogne. To se ne da odglumiti, zaista mu je \u017eao i nejasno kako mlad sposoban \u010dovek mo\u017ee da padne toliko nisko. Ko me je tukao i kada, odakle sam, \u017eeli da mu pri\u010dam sve. Vidi da mi je takav divan mu\u010dan, po\u0161te\u0111uje me i odlazi. Parice zveckaju u kutijici od \u0161e\u0107era u kocki, tri mladi\u0107a me skeniraju u hodu, a visoki ne mo\u017ee da odoli: \u201cBrate, kako ide biznis ?\u201d Klimam glavom, ako sam ruiniran, nisam la\u017eov.<\/p>\n Drugi heroj dana do\u0161ao je ubrzo potom, heroina. Gospo\u0111a jarko crvene kose \u0161to proviruje ispod \u0161e\u0161ira ubada u centar, zanima je \u0161ta mi se dogodilo. Eksiviram odgovor, bulaznim, ona se nudi da pomogne, ali joj ne dozvoljavam. Pred odlazak, duboko me gleda u na\u0161minkane o\u010di i bodri na najbolji mogu\u0107 na\u010din, \u201ctrgni se, izvuci se iz ovoga de\u010dko, mo\u017ee\u0161 ti to, nikada nije kasno\u201d. Koliko je u pravu, mo\u017eda nije ni svesna. Vreme te\u010de jako sporo u prosja\u010dkom odelu, de\u010dko mi deli sitninu, a za\u0161to ne zna ni sam. \u201cEto, tako…\u201d Nama dovoljno. Sli\u010dan rezon imao je i bucko od svojih dvanaestak leta, \u010dak se vratio desetak metara i nakratko napustio drugare samo da bi pomogao posrnulom sugra\u0111aninu. Kolege mi donose jedinu adekvatnu hranu, slane kifle koje meljem prstima koliko i zubima.<\/p>\n Pesak s \u0161aka nelagodno krcka pod zubima, do tada sam se ve\u0107 navikao na poglede koji \u0107e me dugo proganjati. Jedan mnogo opasniji me je o\u0161amario, s lica Romkinje koja gura invalidska kolica i dete u njima. Stari su mi znanci iz grada, snimaju me sve vreme, nadam se da \u0107e pozvati eventualne \u0161efove koji \u0107e me oterati s njihove teritorije. Reko\u0161e kolege da me je i jedan Rom vi\u0161e puta znati\u017eeljno obilazio i merkao. Razotkrivanje organizovanog lanca prosja\u010denja bio je primaran cilj \u201cDnevnikovog\u201d istra\u017eivanja, ali mi je za takav poduhvat trebalo mnogo vi\u0161e sta\u017ea i ubadanja prsta u tu\u0111e o\u010di i d\u017eepove.<\/p>\n Di\u017eem sidro, vreme je za Gradsku ku\u0107u. Tamo uveliko ordiniraju majka i dete, njihova kutija je opremljenija, ima ikonu. Ni ona ne \u017eeli da delimo krvavo zara\u0111en \u2019leb, pobegla je hitro na klupu preko puta Mileti\u0107a istog sekunda. I sve vreme oprezno me posmatra. Kolege su \u0161ali radi rekli devoj\u010dici da slobodno do\u0111e do mene i uzme mi pare koje su oni dali, klin\u010de oprezno odbija. Kraj mene parkira se bicikl, \u017eena sporo silazi, pretura po torbi, zaista se trudi. Daje mi zemi\u010dku i pita \u0161ta li me je sna\u0161lo. Sit, nemam srca da bacim poklon, molim je da pri\u0111e, uz obe\u0107anje da je ne\u0107u povrediti. \u017dena se obazrivo naginje i saznaje moj identitet, prihvata istinu s nevericom, dugo sam joj obja\u0161njavao. Pre iskrenog hri\u0161\u0107anskog pozdrava, usli\u0161io sam joj \u017eelju da me fotografi\u0161e. <\/p>\n Slutim da \u0107e uskoro provala oblaka, odlu\u010dujem da glumim bolest. Lagano gubim kontrolu, padam, le\u017eem, a ki\u0161a preduhitrava Novosa\u0111ane. Tlo usijano, odgore se zaukavaju kapi, behaton \u017eulja \u010delo. Niko da mi pri\u0111e, mama obja\u0161njava sinu da \u010dika nema gde da spava, a onda na scenu stupaju pomenuti policajci. Ustajem, \u010dekam da se nebo smiluje i da sjajna zvezda osu\u0161i ulice. \u017delja je odobrena, re\u0161avam da odradim poslednju turu pro\u0161enja u Zmaj Jovinoj ulici. Ona je krcata svetom, gotovo da smetam prolaznicima na uskom grlu izme\u0111u dve ba\u0161te kafi\u0107a. Starica s dvoje unu\u010di\u0107a ne mo\u017ee da sputa emocije, prilazi, pola\u017ee mi kovanice u \u0161aku uz \u201csrce moje…evo ti da ima\u0161…\u201d <\/p>\n \u010covek s jednom kra\u0107om rukom ustao je iz kafi\u0107a, pri\u0161ao i dao mi pare, mo\u017ee li biti da me on razume za nijansu bolje, da zna za etiketiranje i stereotipe ? Posle izvesnog vremena obradovao me je momak koji je o\u010digledno od vi\u0161e prijatelja u lokalu sakupio papirnati sve\u017eanj malih apoena, i uz po\u0161tovanje mi ga predao. NJegovu boju prati i gospodin s detetom, a ja grcam od sre\u0107e sumiraju\u0107i na\u0161e razgovore. Svakog od njih pitao sam imam li \u0161anse, mogu li se nekako podi\u0107i s dna, da li mo\u017eda oni znaju \u0161ta bi mogao da uradim po tom pitanju. Listom su bili uz mene, rekli \u201cbrate, mo\u017ee\u0161 ti to, samo se cimni\u201d, \u201cima\u0161 nade sinko\u201d, ali i istinu koju sam dugo \u010dekao, direktan hitac u lice sro\u010den u \u010duveno \u201csve je na tebi, mora\u0161 sam da prelomi\u0161 i pomogne\u0161 si\u201d. Novac sam zaista dobijao jednako od \u017eena i mu\u0161karaca, na ravne \u010dasti, ali su moralna pomo\u0107 i podr\u0161ka, ne\u0161to \u0161to mi je najvi\u0161e trebalo, stizali skoro uvek od ne\u017enijeg pola. Svaka \u010dast Novosa\u0111anke, u\u010dinili ste da jo\u0161 vi\u0161e cenim vas i na\u0161 lepi grad.<\/p>\n Poslednji performans bilo je kolabiranje na glavnoj gradskoj d\u017eadi. Pred mnogo ljudi isfolirao sam padanje u nesvest kraj bandere i vrlo brzo bio sam okru\u017een \u017eenama spremnim da pomognu. Prva od njih be\u0161e stara Romkinja, dok zbunjeno trabunjam vrte se mobilni telefone, zove se hitna pomo\u0107. Odgovaram ih, kao, ne \u017eelim da me uhapse, i pravdam se da nisam zavisnik od droge, ve\u0107 samo iscrpljen. Mu\u0161ki uglavnom ne veruju, \u010dak i \u017eene odmahuju glavom, \u201cma, pusti ga, propalica i narkoman\u201d. One najtemeljnije zavla\u010de mi rukave i proveravaju u kakvom stanju su moje vene, pazi \u010duda, de\u010dko stvarno nije narkoman. Kada se uverila da govorim istinu, stara gospo\u0111a, psiholog po zanimanju, pozvala me je da obavezno do\u0111em u Kolo sprskih sestara, gde \u0107e mi pru\u017eiti pomo\u0107, pre svega razgovor i emotivnu podr\u0161ku.<\/p>\n Na samom kraju zadatka, odlu\u010dio sam da proverim ljubaznost i civilizovanost novosadskih prodavaca u elitnim du\u0107anima i kafanama. Unapred sam o\u010dekivao da mi u nekima ne\u0107e biti dozvoljen ulaz, zapravo, ni sam sebi ne bi dozvolio da probam skupu garderobu. Ovde se, me\u0111utim, radi o jednoj bitnijoj stvari, na\u010dinu na koji \u0107u biti odbijen. Junakinje dana bile su prodava\u010dice u \u201cManualu\u201d i \u201cAzaru\u201d, oba u Dunavskoj ulici. Iako vidno upla\u0161ene, devojke iz \u201cManuala\u201d bile su spremne da mi iz vitrine izvade i daju na probu \u010dasovnik petocifrene vrednosti. NJihova kolegenica iz \u201cAzara\u201d usli\u0161ila je moju molbu da pogledam ko\u0161ulju vrednu 3.500 dinara, a kada sam je zamolio da je raspakuje, objasnila je da to nije praksa i pokazala mi ve\u0107 spreman, istovetan model druge boje. Jako se obradovala i smejala kada sam se otkrio, tvrdi da je prema svakom tako uslu\u017ena.<\/p>\n Pomo\u0107 odrpancu u nevolji pru\u017eili su i konobari u kafeu \u201cModena\u201d, koji su mi dali \u010da\u0161u vode za \u0161ankom. Dok sam \u010dekao prestanak popodnevne oluje primetio sam da me dve devojke netremice gledaju iz separea od kojeg me razdvaja samo staklo. Osmehnuo sam se, prijateljski mahnuo, a njima be\u0161e neprijatno. Nisam mogao da odolim, pri\u0161ao sam njihovom stolu dok su okretale glave s zgra\u017eavanjem, rekle \u201chej, \u2018ajde nemoj, be\u017ei….\u201d Do\u0161ao je konobar i po\u010deo da me udaljava, energi\u010dno, ali kulturno. NJegov \u0161ok dok sam se predstavljao bio je za film, de\u010dko je progutao knedlu i kratko rekao \u201cizvini\u201d. \u201cNije zlato sve \u0161to sija\u201d, rekoh devojkama koje su \u0107utke i rezignirano napustile scenu. Pelinkovac i \u010da\u0161u vode bez ikakvih problema dobio sam u kafeu \u201cRajd\u201d, u Zmaj Jovinoj ulici. \u201cGost je gost\u201d, rekao je ljubazni konobar, dodu\u0161e tra\u017ee\u0107i da platim odmah po dospe\u0107u. Verovali ili ne, u \u201cMaksi\u201d diskont na Buevaru Mihajla Pupina u\u0161ao sam bez ikakvih problema, kupio puding, i platio ga kreditnom karticom! Mlada kasirka bila je vi\u0161e nego zbunjena, ali ako je ve\u0107 PIN kod pro\u0161ao, ko je ona da sumnja u \u010dast mog teku\u0107eg ra\u010duna. <\/p>\n Do\u0161lo je tada vreme za neki novi, stari \u017eivot. I dalje na\u0161minkan, u ritama, ali s originalnim dr\u017eanjem, govorom i pogledom, zajedno s kolegama tra\u017eili smo mesto za predah uz pi\u0107e. Urednica novosadke hronike Branislava Opranovi\u0107 za kratko me je dr\u017eala za ruku, pretvaraju\u0107i se da smo par, opet su sevali za\u010du\u0111eni pogledi, sa svih strana. Reporta\u017ea je gotova, sada i za \u0161alu ima mesta, svakom od prolaznika vratio sam toplim pogledom, \u0161irokim crnim osmehom i nekim od pozdrava. \u201cDobar dan, kako ste\u201d, \u201cpo\u0161tovanje gospodine, zaista lepo ve\u010de\u201d…. a, ljudi i dalje okre\u0107u glave, ne prija im ljubaznost \u010dudnovatog para. Odelo \u010dini \u010doveka, ili \u0161ta ve\u0107. Sedamo zajedno u kafi\u0107, dugi dan lagano spu\u0161ta zavesu, a konobarica mi na o\u010digled svih ka\u017ee \u201cti ne mo\u017ee\u0161 da sedne\u0161 ovde\u201d, okre\u0107e se i \u010deka mu\u0161ko poja\u010danje. Ostao sam bedni prosjak sve do ulaska u kupatilo…<\/p>\n ***************************<\/p>\n Muzika poma\u017ee, info-pult \u0107uti<\/b><\/p>\n Dok sunce i znoj otapaju \u0161minku, sklanjam se na senkovitu stranu i odlazim do info-pulta Ed\u017eit festivala, odakle mi muzika poma\u017ee da lak\u0161e prebrodim posao. Stajem uz pult, mladoj hostesi ne prija moj pogled, okre\u0107e glavu. Uporan sam, \u010dekam barem \u201cmar\u0161 odavde\u201d, ako mo\u017ee i \u201cdobar dan, izvolite\u201d. Devojka se pravi da ne postojim, disk d\u017eokej silazi s radnog mesta, cenim da je on taj koji \u0107e me oterati, ali ni\u0161ta. Samo sparina i prilika nedostojna informacija, na info-pultu ?!<\/p>\n Ro\u0111a\u010de, gledaj jakne neki drugi dan!<\/b><\/p>\n Sve dame u buticima bile su vrlo nervozne, gledale preko ramena \u010dekaju\u0107i mu\u0161ku pomo\u0107 iz nekog od okolnih poslovnih prostora. \u201cKerberi\u201d u \u201cBazaru\u201d lagali su da je radno vreme pro\u0161lo, dok su kraj mene ulazile moje kolege. U \u201cAvireksu\u201d su se pravdali nepostoje\u0107im popisom robe, misle\u0107i valjda da sam nepismen, u \u201cNikolasu\u201d nemaju mu\u0161ke odevne predmete (?!), dama iz \u201cEvolu\u0161na\u201d je odugovla\u010dila s farmericama dok nije stigao krupan prijatelj, prodava\u010dica u \u201cTomi Hilfigeru\u201d stajala je na vratima i suptilno poku\u0161avala da me odgovori od ulaska. Nemam nameru da nikoga pljujem, rekoh da bi i sam sebi bio sumnji\u010dav, te da prodavci u strogom centru svakodnevno imaju neprijatnih situacija s problemati\u010dnim besku\u0107nicima. Ipak, \u010dovek u \u201cEvolu\u0161nu\u201d insistirao je da iza\u0111em \u010dak i kada sam se identifikovao i objasnio mu da sam na tajnom zadatku, dok je drskost prodavaca u butiku \u201cKoton\u201d, u Dunavskoj ulici, prevazi\u0161la svaku meru. Ne samo da su se prema meni pona\u0161ali arogantno i s uvredljive visine dok sam bio inkognito (\u201cro\u0111a\u010de, a \u0161ta ti ho\u0107e\u0161…\u201c i \u201cro\u0111a\u010de, hajde gledaj jakne neki drugi dan\u201d), nego su me grubo izbacili na ulicu \u010dak i kada su znali da razgovaraju s reporterom najve\u0107ih vojvo\u0111anskih novina.<\/p>\n Za sat prosja\u010denja preko 100 dinara<\/b><\/p>\n \u201eDnevnikov\u201d prosjak prikupio je od Novosa\u0111ana 636 dinara za preko \u0161est sati aktivnog posla. Tih 100 dinara po \u010dasu potvrdilo je na\u0161e verovanje da je prosja\u010denje i te kako ozbiljan biznis, \u010desto organizovan. Pri tom, moramo na umu imati tri va\u017ene \u010dinjenice. Reporter je mlad mu\u0161karac, \u010desto protuma\u010den kao narkoman kom se pare najte\u017ee daju, prosio je sede\u0107i \u0107utke, bez trunke agresivnosti, i na posletku, u ovom poslu je neiskusan. Koliko namlate navalentni gradski klinci mo\u017eemo samo da zamislimo. Uz tih 636 dinara kolege iz Novosadske hronike i prijatelji koji su znali za akciju udelili su jo\u0161 140, ukupno 776. Za taj novac \u201cDnevnik\u201d \u0107e kupiti \u0161kolski pribor za ugro\u017eenu decu iz Velikog rita i Banglade\u0161a i tako pomo\u0107i akciju koju je na\u0161 list pokrenuo \u2013 \u201cDnevnik u zaboravljenim naseljima\u201d. Kao i u slu\u010daju na\u0161eg prosjaka, Novosa\u0111ani su poklonima od srca i te kako pomogli talentovanoj, ali do pakla siroma\u0161noj deci.<\/p>\n Hvala Novosa\u0111anima!<\/b><\/p>\n List \u201cDnevnik\u201d izvinjava se svim Novosa\u0111anima koje je na\u0161e istra\u017eivanje mo\u017eda povredilo, budu\u0107i da je obmana bila sastavni deo na\u0161e reporta\u017ee. Zahvaljujemo se svima, posebno onima koji su na\u0161em \u201cprosjaku\u201d udelili ne\u0161to mnogo vrednije od novca.<\/i><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u201cDnevnikov\u201d novinar preru\u0161en u prosjaka ogolio lice novosadskih ulica i ljudi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46075","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46075","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46075"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46075\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46075"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46075"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46075"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}