Sve je bilo zaraslo retkim mediteranskim biljem, ali je predsednik SFRJ prepoznao skrivenu lepotu mesta, okupao se na pla\u017ei i po\u017eeleo da ba\u0161 na tom mestu napravi novi dom<\/p>\n
Pi\u0161e: \u017daklina Milenkovi\u0107\/Glas Javnosti<\/strong><\/em><\/p>\n Sa Golog otoka je, ka\u017eu, bilo te\u0161ko oti\u0107i, a na Brione gotovo nemogu\u0107e do\u0107i. Sve je na Brionima i danas u znaku Josipa Broza Tita, koji je na ostrvo prvi put do\u0161ao davne 1947. godine. Trideset narednih godina ovde se nalazila njegova slu\u017ebena rezidencija, gde je provodio \u010detiri meseci godi\u0161nje, a nekad, ka\u017eu, i mnogo du\u017ee. <\/p>\n Do\u010dekao je ovde sedam Novih godina, a na ostrvu je boravio i car Haile Selasije \u0161est, a Naser pet puta. Dolazili su i engleska kraljica Elizabeta i \u010ce Gevara. Ukupno je na Brionima Tito primio 90 dr\u017eavnika iz 60 zemalja, 1.500 stranih delegacija, predstavnika ambasada i doma\u0107ih diplomata. Bila je velika \u010dast poseta Brionima, ali samo su odabrane zvanice imale priliku da vide raj na Mediteranu, gde se nalazio Titov novi dom.<\/p>\n – Bilo je to ostrvo Vanga, \u0161to zna\u010di – lepotica. Tu je Tito sasvim slu\u010dajno do\u0161ao 1952. godine, kada se sa Briona, iz vile “Jadranka”, uputio sandolinom. Iako zaraslo retkim mediteranskim biljem, prepoznao je skrivenu lepotu mesta, okupao se na pla\u017ei i po\u017eeleo da ba\u0161 na ovom ostrvu napravi novi dom – pri\u010da nam Antun Vitasovi\u0107, arheolog koji je na Brionima proveo 39 godina.<\/p>\n Posle kratke vo\u017enje brodi\u0107em od Briona sti\u017ee se na Vangu, uz dozvolu hrvatskih vlasti, u \u010dijem se vlasni\u0161tvu ostrvo danas nalazi. Ve\u0107 na ulazu, goste do\u010dekuje statua Neptuna jer se na ovom mestu jo\u0161 u anti\u010dkom periodu nalazio carski letnjikovac. Ostrvo zauzima povr\u0161inu od 21 hektara i ima oblik produ\u017eene osmice. Prvi objekat u Titovom vremenu bila je sojenica, koja je danas preba\u010dena na drugo mesto u rezidencijalnom delu. Tu je, ka\u017eu, Tito voleo da igra \u0161ah ili \u010dita novine. Okolo sojenice zasa\u0111eni su bambusi koji za jednu no\u0107 mogu da narastu preko 20 centimetara.<\/p>\n Prvi sagra\u0111eni objekat bila je mala nastre\u0161nica, a kasnije je nastao ribarski salon, gde su gosti u\u017eivali u raznovrsnim jelima. U ovoj prostoriji mo\u017ee se videti i deo vrednih poklona koje je Tito dobijao – kamena isklesana ba\u010dva, umetni\u010dke slike i vajarska dela. Iz trpezarije se ulazi u Slovena\u010dku sobu, jer, ka\u017eu, da su od svih naroda sa prostora biv\u0161e Jugoslavije, Slovenci bili najlukaviji i Tita obasipali vrednim poklonima. Pored velikog trpezarijskog stola, u uglu je kamin. Tito je ovde boravio du\u017ee, \u010dak i kada je bilo hladnije. Tu je i krevet na rasklapanje. Pod rasko\u0161nog kupatila u Titovom vremenu uvek je bio prekriven itisonom jer se, kako ka\u017eu, pani\u010dno pla\u0161io da padne i slomi kuk.<\/p>\n Tu je i spava\u0107a soba, foto-laboratorija, radionica kova\u010dnica, gde je provodio dosta vremena. Imao je i tu mali otoman za spavanje. Voleo je fotografiju i film. Gotovo nije pro\u0161lo ve\u010de a da nije odgledao po jedan film.<\/p>\n – Opremao je prostorije po svojoj \u017eelji, imao je prefinjen ukus i kada su njegovi saradnici preuredili rezidenciju, retko je posle toga dolazio. Tako je 1978. godine boravio svega dva puta, a godinu kasnije do\u0161ao je poslednji put, kao da je \u017eeleo da se oprosti. Pored vo\u0107njaka, tesnom prevlakom dalje, sti\u017ee se do ju\u017enog dela ostrava. Jednom je ka\u017eu tuda prolazio Tito sa \u017de\u017eeljom i jo\u0161 jednim saradnikom i rekao kako bi na ovom delu ostrva gro\u017e\u0111e odli\u010dno uspevalo. Kada se vratio za dva meseca, do\u010dekalo ga je zrelo gro\u017e\u0111e presa\u0111eno sa Poljoprivrednog fakulteta. I danas se mogu videti vinogradi i vinski podrum sa najstarijim vinom, koje obele\u017eava njegovu godinu ro\u0111enja – 1892. Bio je, ina\u010de, obi\u010daj da se svakom dr\u017eavniku koji dolazio na Vangu pokloni vino iz njegove godine ro\u0111enja. U vinskom podrumu u kamenu isklesan je natpis “\u010cast svakome, veresija nikome”. Kako je Tito govorio, svako od gostiju, na odre\u0111en na\u010din, morao je plati boravak na Vangi, pre ili kasnije. Najva\u017enije politi\u010dke razgovore vodio je ba\u0161 na ovom mestu. Kada se trebalo izboriti za neki kredit, dovodio je klju\u010dne ljude na Vangu i uz istarska vina i pr\u0161utu nema tog zahteva koji bi mu odbili.<\/p>\n Danas je ostrvo Vanga u vlasni\u0161tvu Republike Hrvatske i zatvorena je za znati\u017eeljne posetioce. Za utehu, mogu da obi\u0111u Brione, posete safari park sa brojnim \u017eivotinja koje je Tito dobijao, da vide muzej posve\u0107en njegovom liku i delu ili da se provozaju u Titovom “kadilaku”. Sve isto, samo njega nema.<\/p>\n IZNAJMLJIVANJE “KADILAKA” 1.000 EVRA<\/p>\n – Tito je bio sasvim obi\u010dan \u010dovek koji je jednostavno\u0161\u0107u umeo da zbuni ljude. Nekada bi uglednu zvanicu smestio na mesto suvoza\u010da i vozio bi ga – ispri\u010dao nam je Antun Vitasovi\u0107.<\/p>\n “Kadilak eldorad” kabriolet iz 1952. godine vozio je isklju\u010divo Tito. Iznajmljivanje automobila danas ko\u0161ta 1.000 evra za sat vremena i svi koji su imali \u010dast da se provozaju u ovom automobilu tvrde da je pravo zadovoljstvo. Vozilo uglavnom danas iznajmljuju biznismeni kako bi bar na trenutak spoznali kakav je ose\u0107aj biti Tito. Vozili su se “kadilakom” i mnoge poznate li\u010dnosti, a me\u0111u njima Ri\u010dard Barton, Sofija Lore, princeza od Monaka…<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sve je bilo zaraslo retkim mediteranskim biljem, ali je predsednik SFRJ prepoznao skrivenu lepotu mesta, okupao se na pla\u017ei i po\u017eeleo da ba\u0161 na tom mestu napravi novi dom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46074","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46074","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46074"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46074\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46074"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46074"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46074"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}